Havana, jun mesec, n-te godine

Pola sata kasnije.

G.G. Markes: Nagao se preko mermernog stočića, stavio svoju šaku na moju podlakticu i rekao: Moram vam priznati da mi veoma prija ovaj naš razgovor, ovo ćaskanje bez napora...

Mikele: E da ste znali šta se sve dešavalo u mojoj glavi, o mentalnoj stegnutosti, o tremi da i ne govorim, kada sam ušao u Buena Vista da se nađem s vama, vi ste velikan...

G.G. Markes je odmahnuo rukom i nasmejao se: Niti sam bio, niti sam nekakav velikan, običan sam čovek, Gabrijel Garsija

Odabranici, izabranici, ponositi čuvari magle! Ne Londonske magle, ne magle kišnih šuma, niti magle koju stvara isparavanje veličanstvenog Amazona, ne, čuvari magle istorije svog naroda. Ako ih ima i u drugim narodima, to me ni malo ne teši iako znam da je toga i takvih malo, vrloveoma malo u razvijenim i odavno uređenim državama. Uzmimo npr Veliku Britaniju. Ni traga od magle u vezi sa Henrikom VIII. Sve na tacni, ženidbe, ubijanja svojih žena, raskid s Papom i ostala sranja.

Srpski čuvari magle vrloveoma često izvlače na videlo dana magloviti podatak

Knjige i doba u kojem sam ih čitao.

U jednu veliku svesku, ustvari tz rokovnik, 1989 godine počeo sam da zapisujem knjige koje sam pročitao. Ne sećam se šta me je na to ponukalo.

Te 1989 godine pročitao sam:

1.    ŽENE U PEJSAŽU KRAJ REKE, Hajnriha Bela

2.    PRINC VATRE, Filipa Davida

3.    PREDEO SLIKAN ČAJEM, Milorada Pavića

4.    PRIPOVETKE, Ivana Bunjina

5.    AJNŠTAJN PRELAZI LABU KOD HAMBURGA, Zigfrida Lenca

6.    JEDNOSTAVNOST, Davida Albaharija

7.    FORSIRANJE ROMANA REKE, Dubravke

Ja ću umreti, ti ćeš umreti, on će umreti, mi ćemo umreti, vi ćete umreti, oni će umreti. Svi ćemo umreti. Notorna činjenica. Kad se rodimo već imamo devet meseci, dakle bliži smo smrti za devet meseci. Davno sam veleumno, rezigniran ko zna čime, napisao: Rađanjem, smrt u nasleđe dobijamo!  Hrišćanstvo pa bilo ono i ortodoxno, ostavilo je dubok i neizbrisiv trag u našoj svesti bez obzira jesmo

Da vam pričam o njemu? A zašto baš ja.... uostalom, pristajem, ustvari neće mi biti teško. Pre dvadesetak dana sam bio na otvaranju njegove samostalne izložbe, pozvao me mobilnim i rekao da se pozivnica na kojoj sam svojom rukom napisao tvoje ime i prezime i adresu, nalepio prethodno je olizavši, marku, vratila sa oznakom nepoznat! Svratio sam u galeriju i pre podne dok je postavljao slike. Iskreno me obradovao njegov poziv. Znamo se skoro

Gost autor je moj stari drug i kolega po zanatu. Razmišljamo, ponašamo se, čak i pišemo slično. On nije dostupan, ja ću sutra biti u Istambulu, pa kasnije u Bodrumu, sve tamo do druge polovine Decembra ali ću dati sve od sebe da odgovorim na komentare ako ih bude a verujem da hoće.

Gost autor: St.jepan 

A Portrait of the Man as a Young Artist

U davnoj davnini prošlog veka, bejah u drugom razredu gimnazije, moj (jedan od dvojice) najbolji drug Puco, imenom Nenad K. (danas Doktor nauka, profesor i predavač na fakultetima od Crne Gore, preko Nemačke i Holandije pa sve do Amerike i Kanade) otpeva mi pesmicu koja sledi:
 

Au jardin de mon père les lilas sont fleuris
Au jardin de mon père les lilas sont fleuris
Tous les oiseaux du monde y viennent faire leurs nids.