Za naslov sam uzeo rečenicu iz knjige PRONAĐENO VRIJEME II Marsela Prusta. I u Prvoj i u Drugoj knjizi, Prust se, pronašavši vrijeme, iščuđava, zapanjuje, ne može da veruje, šta je vreme kadro da svojim protokom učini od ljudi. Došavši posle dugo godina na veliki skup nekada mu poznatih ljudi, ima utisak da prisustvuje maskenbalu, nikoga ne prepoznaje,

Nikad nije kasno.

Koristim ovu priliku da obavestim one koji čitaju moj blog, da, iako Devica u Horoskopu, što bi trebalo da podrazumeva(?!) preciznost, temeljitost, sitničavost, poređanost i redoslednost, kretanje unapred određenim i utvrđenim stazama... ja se godinama borim protiv toga u sebi, rušim ga i ruiniram, iznenađujem i sebe i to u sebi...i objavljujem tekstove koji jedan sa drugim nemaju nikakve veze. Volim to što radim, prija mi da se javim sa onim što me u ovom ili nekom budućem trenutku ponese i ponuka da ga objavim. Evo, upravo kao ovo što sledi.

Osobama, ličnostima, personama, bile one deca ili odrasli ljudi, koji nose ili nosahu cvikere/naočare, okolina je oduvek surovo nadevala nadimke tipa: Ćoravi, ćora, ćoksim, slepac, cvikeraš, okac, duplooki i kakve već ne. Nisam imao takvih problema a i zaboleo bi me.

Nosim cvikere od svoje trideset sedme, osme godine. Prvi su bili Lenonke, čeličnožičani, donela mi žena iz Italije. Nosio sam ih dok se nisu sasvim rastočili. Da, koristio sam ih samo za rad. Nosio sam ih na vrpcama sopstvene izrade, manistre u svim duginim bojama nanizane na 0.20 pecaroški najlon. Onda su vremenom oči počele da plusuju pa sam morao da imam jedne za rad a druge za 'odanje po vilajetu.

Galerija Stari grad u Kotoru, tik do Sat kule, Jul mesec 2000-te, unutra izložba mojih slika pod nazivom Suzana i starci. Ženski aktovi, jel' moram da kažem? Tri velika platna 150 x 140cm prikazuju telo Suzane uzeto kao predložak od Maestra Tintoreta, samo telo, bez staraca, zeleniša i vode. Naravno slikano na moj način, isparcelisano trouglovima, rombovima, kvadratima...svaki u drugoj nijansi boje, dočaravaju volumen i svetlo i senku, što bi rekli Eskimi: chiaro - scuro. Ostalih trinaest slika, ženski torzo, ustvari dvanaest, trinaesta je bila ležeći akt Usnula Venera.

Rođen sam.

Živ sam.

Ona je bila lepa

I on je nju voleo.

On nije bio lep

I ona njega nije volela.

Hajne, iz knjige Le Grand

Sipam im Vranac u čaše a moja žena će: Vidi kako mi je lep muž! I umije to odlično da nosi, s šeretskim osmehom na licu joj odgovara moj/njen dobar drugar i kolega Đorđije.

Reč/glagol Bazati je turskog porekla i značenje joj je: Tumarati, lutati bez cilja.

Ja ovlaš predložih Landaramo ali ostade Anicino Bazamo. Nemam ništa protiv, najvažnije mi je da smo zajedno, zajedno satima! Bazamo

Simon de Bovoar

DRUGI POL

Činjenice i Mitovi

Bolja potvrda o jednakosti polova, od suživota Simon De Bovoar i Žan Pol Sartra, nije potrebna. Dva snažna i ravnopravna mentalna sklopa, nisu ugrožavala jedan drugog, dopunjavala su se, to da. Ali!

Sveti Hrizostom a da i ne trepne, piše/kaže/veli: Od svih divljih životinja najštetnija je žena. Ili moj antiljubimac, preobraćenik, Sveti Avgustin, koji je tvrdnjom da se svi rađamo grešni zbog greha Evinog/ženinog, zagadio vekove. To traje i dan današnji, poslušajte čak i pravoslavne vladike.

One koji ne znaju poučite što je moguće bolje. Društvo je krivo što ne daje besplatnu nastavu, ono je krivo za noć koju širi, Ova duša je puna mraka a u mraku se čini greh. Nije krivac onaj koji čini greh, nego onaj koji održava mrak.

Kako sveže, savremeno i istinito zvuče ove reči a napisao/izrekao ih je kroz usta Šarl Fransoa Bjenveni Mirijela, Biskupa u Dinju u romanu Jadnici još 1862 godine, Viktor Igo.

Kuku si ga meni ako ona ovo pročita!

Još davno kad sam objavio prvi tekst, rekla mi je: Mene ne spominji niti me stavljaj u to što pišeš!