Vaša želja me je zatekla! Kada sam razmislio i ponovo pročitao vaše pismo, shvatio sam da tražite od mene da vam napišem još nešto vezano za vreme mojeg srednjoškolskog življenja. Pišete da je to vreme formiranja ali i začinjanje životnih stavova koji će u većoj ili manjoj meri određivati budući život svakog od od nas.Takođe, da bez obzira na mnoge sličnosti  koje su neminovne u procesu školovanja, postoje i lokalne ili bar individualne razlike

Sećam se da su me kao klinca od pet, šest godina, momci s Dorćola slali da im u apoteci kupim kurton, pošto mi je bilo dugačko i teško za pamćenje, higijenska gumica. Apotekarke i apotekari su crkavali od smeha kad bih im stojeći na prstima, pružao novac i tražio kurton! Da nisi malo poranio...Jel' ti to ne želiš da budeš tata...A koliko godina ima tvoja devojka, četiri, pet, Vadi ga iz gaća da vidim da li će ti odgovarati, samo je deo komentara koje sam morao da istrpim dok ne bih dobio robu.

Tz narodne poslovice sve manje korespondiraju sa istinom ako su i ikada. Tumačene kao plod viševekovnog narodnog iskustva, istorijski gledano nikad nisu donele ni jedan pozitivan rezultat. Na individualnom nivou...pa dešavalo se ali i to u tragovima što bi rekli hemičari. I oni koji nas do besomučnosti zasipaju poslovicama, ni za cvonjak ne drže do njih.

Ulazi u učionicu naš razredni, profesor matematike i sa daljine od oko četiri metra, nepogrešivom preciznošću baca dnevnik na katedru: B. na tablu! P. B. je ponavljao razred i sedi zajedno sa mojom malenkošću u klupi ispred katedre iako smo, pored Gara, najviši u odelenju. To nam je nagrada za igranje pokera u zadnjoj klupi.

P. B. je ošišan do glave, obučen u letnje italijansko laneno odelo savršenog kroja, sa više nego

kukusigameni je dobio šansu

Bio jednom jedan čovek koji je znao dve istine. Dve istine ali iste. I nikako nije mogao da se pomiri s tim da su te dve istine paralelno postojale u jednom svetu. Rešio je da traga za drugim svetom, ne bi li smestio

Večeras oko sedam i petnaest u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja u zgradi Fakulteta likovnih umetnosti, ulaz iz Pariske ulice, otvorih izložbu bibliofilskog izdanja pesama Vuka Krnjevića i grafika/litografija mog drugara i prijatelja Dragana Cohe. Stavi ovaj tekst na blog molim te, reče mi Dragan Coha a Vuk Krnjević dodade: Mikele nas ishvali kao braću. I evo, upravo se vrativši iz Znaka pitanja, činim to.

Ovo je tekst kojim sam otvorio izložbu, nije panegirik nego sušta istina i samo istina, tako mi Bog pomogao.

Tema nije blagdanska, novogodišnja, božićna, niti u bilo kom smislu praznična, nego držeći se reči mog pokojnog dede Dedovića kad je već bio zašao u godine: Nemoj mi molim te više čestitati rođendane i Nove Godine, to me samo podseća koliko sam bliži kraju, napisah ovaj običan, ordinaran, možda i banalan tekst, ocenite sami.

Vreme događanja, 1961 godina, ja, drugo polugođe osmog razreda OŠ Branko Božović u Titogradu. Bio je kraj Aprila, čini mi se, ili početak Marta, vreme sunčano, temperatura oko + 20 stepeni i nas desetak drugara na Moraču da se kupamo. Bila nam pred nosom, ni pet minuta. Smandrljamo se k'o divokoze, pardon, divojarci, niz urvinu do Pločica, naše omiljene plaže. Počnemo da se svlačimo kad: Viđi kak'e donje gaće nosi Mikele!

Dragi Antonio,

Ovo pismo počinjem citirajući Kafku : Zar nećete da nam se pridružite? upitao me je jedan poznanik kada me je posle ponoći video samog u jednoj kafani koja

je bila takoreći prazna. Ne, neću, odgovorio sam mu.

Dobri moj Antonio, sve češće se tako osećam i najradije bih kao Franc da me svi

ostave na miru! Oduvek sam voleo samoću...ili bolje reći osamljenost.

Poklanjaš mi cvet

Kao da sam pčela

Il' biljožder bedni...

Stihovi su Brane Petrovića. Smatram da su dobri za početak mini traktata o cvetu/cveću.  Brana je surovo konsekventan za razliku od:

Ovaj mirisni cvetak
koji meni si dao
predočava svršetak
našeg opojnog sna
jer polako već vene
ova ružica mala...

Sladunjavo kukumavčećeg apela

Za mene postoji samo jedan Erik (Eric)!

U Istoriji je bivalo zanimljivih Erika, npr Erik Crveni (950 - 1003.), Viking, moreplovac, istraživač. Osnovao je prvu koloniju na Grenlandu. Pa njegov sin Lajf Erikson, za koga se smatra da je bio prvi Evropljanin koji je kročio na tlo Amerike, na Njufaundlend. Pa Erik ovaj, pa Erik onaj....samo mi nemojte pominjati Kleptona, molim vas! Volite ga vi koliko hoćete ili ma koliko ga vi voleli, ja ne!

Jedan jedini Erik je Eric Burdon!