On je bio snažan i naočit muškarac. Levo oko mu je bilo plavo a desno je gledalo u prošlost. Imao je kovrdžavu bradu kao Hamurabi a glavu je brijao te se caklila kao pun mesec nad Ohridskim jezerom. Bio je obučen u vuneno odelo satkano od snova stada ovaca sa Durmitora. Vunene čarape su mu bile u dubokim čizmama. Pred njim je stajala njegova izabranica, njegova ljubav. Ljubeći je, svojim čeličnim jezikom polomio je ogledalca u njenim očima. Slomljeni staklići pali su na pod između njih i pretvorili se u proso. U isti mah doletelo je jato vrabaca sa Bosfora i počelo da zoblje proso.

Onaj koji se upušta u neki svirep poduhvat mora zamišljati da ga je već ostvario, mora sebi nametnuti budućnost isto onako neopozivu kao što je i prošlost. H.L. Borhes

Savetovano mu je da uvek skreće levo, bio je uobičajeni postupak za otkrivanje središta nekog lavirinta. Bio je praunuk onog Ts'ui Pena koji se odrekao položaja upravnika Junana da bi napisao roman i da bi sagradio lavirint u kome će se svi ljudi izgubiti. Trinaest godina je vredno radio dok ga ruka jednog stranca nije usmrtila a lavirint niko nije pronašao.

Doktor i njegov prisni prijatelj

Poštovani gospodine lave,

Dozlogrdilo nam je kao i našim precima da sa strahom dolazimo na pojilište! I svim ostalim životinjama, zebrama, antilopama, sitnim zverčicama... A sve zbog vas i vaše uže i šire porodice! Iz tog razloga vam predlažem a predlog je usvojen od svih starijih članova krda, ga mi kockom izaberemo najstarijeg člana koji bi vama i vašima poslužio kao hrana. Mladunci su nam veoma bitni isto kao i vama. Nadam se da ćete shvatiti ovaj razuman predlog.

S poštovanjem,

Afrički bivo, izabrani predvodnik krda.

Poštovani,

Nesuvislost nesuvislosti!

Naslov sam pozajmio od Averoesa (Abu-l-Walid Muhammad ibn Ahmad Muhammad  ibn Rušd) 

me retko vara, ovog puta ne! Pogrešio sam što sam postavio tekst Stranac! Šta je koga briga za moj život i moja sećanja. Zato nastavka neće biti.

Imao sam osam, devet godina kada sam počeo da gutam knjige! Čitao sam Idiota, Braću Karamazove, Madam Bovari, Kiše dolaze, Čiča Gorio, Jadnici... Kasnije kada sam odrastao morao sam ponovo da ih čitam i da razumem o čemu se u njima radi. Do dana današnjeg nisam prestao da čitam i otkrivam nove pisce iz svih krajeva sveta. Iako imam ogromnu biblioteku, učlanio sam se u gradsku biblioteku i redovan sam u uzimanju knjiga. Mnogo toga sam naučio i saznao iz knjiga koje sam pročitao, nikada mi nije dosta! Zanimljivo je da sam u nekim knjigama nalazio sopstvene stavove i mišljenja

Nikako i svakako ili, bezbroj je, više neznanih nego znanih, puteva do sreće. Pre svega mora se znati da sreća nije dugotrajna. Sreća se sastoji od bezbroj kraćih ili dužih trenutaka. A ipak, da skočim sebi u usta, sreća može biti i dugotrajna, kao sreća u ljubavi, koja može trajati 40, 50 i više godina. Ali i ta ili takva sreća je isprekidana svakodnevicom, brigama, većim ili manjim, siromaštvom, bolestima, gubicima, nesrećama... Ipak i osmeh voljene osobe je sreća. Pogled na lepotu devojke/žene izaziva osmeh i sreću ma koliko kratko trajala. More i ulazak u njega je sreća.

Empatija, šta to beše?

Vikipedija veli: Empatija ( od grč. εν — у, i grč. παθος – osećanje, strast) doslovno označava saosećavanje, uživljavanje. Empatija podrazumeva sposobnost da se emocionalno razume šta druga osoba doživljava. U suštini, to je stavljanje u tuđu poziciju i doživljavanje tuđih osećanja. Termin Empatija je prvi put uveden 1909 godine od strane psiholiga Edvard B. Tičnera, kao prevod nemačkog termina Einfühlung( što znači: osećam za ). Empatija nam omogućava da razumemo druge i često nas prisiljava

Sve koji žele i mogu da dođu na otvaranje moje samostalne izložbe pod nazivom ENIGMA 2. Izložba će biti otvorena u petak 22. septembra u 20 časova u BLOK gallery u bloku 45.

Dobrodošli 

Kada smo polagali prijemni ispit za Akademiju likovnih umetnosti, sedeli smo na prvom spratu Akademije u Rajićevoj, leđima okrenuti Kalemegdanu. Prvi s leva je bio Bob (Slobodan Roksandić), do njega Vecko (Veselin Drašković), zatim Zoki (Zoran Vuković), ja i do mene Đura (Radivoje Đurović). Predsednica komisije za prijem bila je Ljubica Cuca Sokić, pomoćnik joj je bio Dragan Lubarda. Tri dana smo radili ugljem akt, dva dana portret, takođe ugljem a poslednjeg dana smo radili šta smo hteli i znali akvarelom ili temperom. Model nam je bila Adela uz gospođa Ružu najpopularniji model.