Bez kafe ne mogu! Život ne mogu da zamislim bez kafe! A ne bih smeo ni gutljaj da popijem! Upravo sam se vratio iz KBC Srbije, bio posle skoro godinu i po dana kod kardiologa, prošle nedelje odradio biohemiju, znate ono: Vađenje krvi i čašica jutarnje pišaćke, pardon urina, pa onda analiza i rezultati.

Kardiogram čist k'o suza, pritisak 120 sa 80, kardiolog Branko čita rezultate analize krvi i mokraće, kaže: Momački! Ni traga trigliceridima i holesterolu, šećera

Blago niščima duhom, njihovo je Carstvo Nebesko! Šta nam poručuju ove Biblijske reči? Nisam u Lazi, Toponici ili nekoj sličnoj instituciji, ne smatram sebe niščim duhom, znači posle smrti sam najeb'o! Izvin'te me na grubim rečima al' zabole mene šta će biti posle moje smrti. I, pod pretpostavkom da postoji Carstvo Nebesko, koj' će mi moj ono posle smrti, kad ovaj životić sopstveni, živim u Paklu!

Ne znam šta je to TV, na

Odlučno rešim da jednom za uvek razmrsim tu oveštalu enigmu i omiljenu mediokritetsku pošalicu i obratim se lično i personalno jednoj prnprnđastoj gospođi kokoški. Ona za trenutak prekide nožno čeprkanje po bunjištu, malo nakrivi glavu, trepnu nekoliko puta da bi mi pokazala da se udubljuje u problem i na kraju mi odgovori: Ja sam se ispilila iz jajeta! Mudro, kažem, ali to jaje je snela vaša mama! Daaaaaa, zakokodaka

Kad bi ovog časa pukao, prsao, odšetao u nigdinu naš sunčani sistem, zvuk njegove gitare bi nastavio da se prostire Kosmosom, Svemirom, Vasionom! Mnogo je odličnih girarista rokenrolisalo, mnogi su i danas iako matori na sceni ali jedan je i jedini JIMI!

Ljudski afiniteti su čudo neviđeno! I nije se dobro upetljavati u njih bez Arijadnine niti . Posebno je škakljivo ako niste Mucije Scevola, turati ruku u

U svakom muškarcu dublje ili pliće, čuči praiskonski lovac. U detinjstvu naš prapredak vrlo često preuzima potpunu kontrolu nad nama još neformiranim i njemu podložnim.

Prvu praćku sam sebi napravio kad sam imao sedam godina. Prilično nevešto od grane isečena i odeljana raklja, gumu mi je, od stare gume za bicikl, dao moj drugar Vojkan a za kožu u koju se smešta kamen za gađanje, iskoristio sam krišom makazama izrezan jezik ćaletovih

Retko ko je znao ( ja sam odavno zaboravio) ime kafane, svi smo govorili: Idem, idemo kod Tonke. Njena kafana se nalazila tik uz žičanu ogradu kojom je bio opasan vojni aerodrom u Mostaru, na raskrsnici puteva, levo i uzbrdo za Nevesinje i Gacko i pravo, za Blagaj na Buni. Taj zaselak se i onda a i danas zove Gnojnice, iako je osim Tonkine kafane, kuće preko puta u kojoj je obitavala njena porodica i stražare

Znam da je dovoljno reći govno. Svestan sam i da ako kažem: tvrdo, proliv ili upotrebim još neki opisni pridev, to neminovno vodi ka pridavanju značaja govnu. Govno je govno i tačka!

Pa čemu onda ovo pisanije? Od onih sam koji ne gledaju televiziju ali! Jutros je moj sin ostavio upaljen TV aparat i otišao za svojim poslom. Ja skuvao kafu, seo u fotelju, zapalio davno ostavljen duvan, prekrstio nogu preko noge i rešio

U profilu, negde pri kraju, napisao sam da moja žena ne čita ono što pišem, čak i ne voli moj način pisanja, izbor tema...To dakako nije cela istina! Postoji određena vrsta osmeha, pogleda, koji mi kazuje da je nešto ipak pročitala i pre nego mi to sama kaže.

Naslov je parafraza naslova čuvenog filma: Volite li Bramsa. Basedon the Francoise Sagan novel Aimez vous Brahms?, Stars Ingrid Bergman, Yves Montand, Anthony Perkins. Gledao sam ga 1964 godine na terasi, letnjem bioskopu Doma omladine u Titogradu. Više se ne sećam radnje, valjda bračni trougao ali je ekipa bila sjajna!

No manimo se filma, vratimo se pitanju:

Moj sin je kao klinac od četiri, pet godina, na izlizano, ordinarno, uobičajeno pitanje baba, deda, stričeva, ujaka i ostale nam uže i šire rodbine i prijatelja: Šta bi voleo da budeš kad porasteš?, odgovarao: Kad porastem, biću Baja Patak.

Dete bilo vizionar! Ukapiralo još pre trideset godina da je biti Tajkun, najbolje od najboljeg što se može biti u, tada još SFRJ a sada u Srbiji. Smejali se mi i rodbina,