B92 Blog

   10. septembra 2007. godine, u Oslu je u 31. godini života umro Thomas Hansen, lider noreveškog benda St. Thomas.

    St. Thomas su svirali predivnu mešavinu popa i americane, a ako ste bili na njihovom koncertu u Domu omladine 29 oktobra 2003. godine, jednom od najlepših certova u Bg-u posle devehiljadite, onda znate o čemu govorim. Ako vam pak ime St. Thomas ništa ne znači, posetite njihov myspace, na kom se možete uveriti u raskošni talenat Hansena, inače kompletnog autora svih St. Thomas pesama - što tekstova, što muzike. Iza sebe imaju pet zvaničnih albuma i par lo-fi-self-released i

    Da je pre 6-7 godina postojao Youtube, dok sam bio gistro muzički urednik na jednoj gistro televiziji (to je ona koja postoji više od 15 godina i na kojoj se, osim kafana u kojima hasa Vuk Bojović, nikad ništa ne menja), verujem da bi kvalitet muzike koju sam puštao bio još bolji. A sigurno bih time pridobio bar 2-5 novih gledalaca, dobio enormnu povišicu i bio vrbovan od strane par domaćih (možda i stranih) TV mogula da pređem u njihove redove. Na žalost, tada nije bilo Youtube-a, tako da se ništa od pomenutog nije desilo.

    Prosto da ne poveruje čovek da na jednom blogu imaš istu mogućnost kao gistro urednik neke gistro televizije. Možes da izabereš pesmu tj. spot koju ćeš plasirati u etar, i pri tom biti gotovo isto plaćen za to. Fenomenalno.

    Kopajući po Youtube-u noćima, naleteo sam na brdo fantastične muzike (heh, a ko nije), što u formi spotova, što kratkih filmova ili video zapisa sa certova. Stoga sam rešio da zakačim par omiljenih ovde, ne bi li možda nekom olakšao prevrtanje

     S obzirom da živimo u vremenu kada je potrebno 15 minuta da posedujete bilo koji muzički album na planeti, u vremenu kada na trodnevnom/četvorodnevnom muzičkom festivalu imate priliku da pogledate više stotina (nekad čak i hiljada) koncerata, u vremenu kada ljudi svoje diskove obeležavaju samo brojevima, nekako se postavlja logično pitanje koliko se danas muzika pažljivo sluša. Ako ste od ljudi kojima je muzika sporedna stvar u životu, mesečno nabavite dva-tri albuma, savršeno ste zadovoljni koncertnom ponudom u Srbiji, ili vam je Exit planetarno događanje broj jedan, verujem da vam baš i nije jasno zašto uopšte potežem ovo pitanje. Da ne bih generalizovao, pokušaću da pojednostavim stvari ličnim primerom.

    Ne pripadam onoj generaciji koja se ložila na ploče. Sećam se da je u ’moje vreme’

27. i 28. avgusta 2007. u Zagrebu se održao prvi INmusic muzički festival. Za dva dana sviralo je 30ak bendova, među kojima Sonic Youth, !!!, The Stooges, New York Dolls, Happy Mondays, The Hold Steady i mnogi drugi. S obzirom da je ovo prvi festival, propusti u organizaciji su bili neminovni, ali ih nije zgoreg pomenuti ne bi li se opet ponovili, ili bar sveli na neku pristojnu meru (sve pod uslovom da pomenuti festival pretenduje postati tradicionalan).
Naime, festival se održao na Jarunu, delu Zagreba koji dosta podseća na beogradsku Adu ciganliju, i koji je prilično nepoznat teren ljudima koji nisu iz Zagreba. Par putokaza, ili par ljudi iz organizacije koji će upućivati posetioce na ulaz za festival su bili neophodni. Ni jednih ni drugih nigde nije bilo. Ali to je manji problem. Čini se da je mnogo veći bio unu

            Sudeći po prvih šest meseci, 2007. ostavlja utisak nešto slabije godine kada su kvalitetna muzička izdanja u pitanju. Ili je u pitanju samo moj muzički ukus. Kako god, ne sumnjam da će drugih šest meseci popraviti stvari (npr. prošle godine je bilo obrnuto), a dok se to ne desi, izdvojio bih par albuma koji su mi najčešće zauzimali Winamp protekla 2 meseca.


California Snow Story - Close to the Ocean (letterbox, 2007)

            Gitarsta David Skirving je jedan od osnivača škotskog benda Camera Obscura. Tokom 2002. osniva Californa Snow Story, i iste godine izdaju prvi EP One Good Summer, na kom se čuje da David još