Korpa Nasa, roba Vasa  -

blago Vama, drago Nama!

Grejesh ... boje, svetlost ... dajesh

Hvala ti Boze, ako te ima ...  

Hvala ti Sunce!

I kad te nema ... u meni te ima ...

svim zenama poklanjam...

san koji sanjam i misao s kojom se budim...

zelju koju zelim i ludilo u kome zivim...

a sve staje u jednu, jedinu rec koja traje:

ljubav, ljubav, ljubav...

31-og u ponoc, cela planeta, ceo nas svet, opisace pun krug i zapoceti novi ...

Kao mala iskra, u svakome srcu, zasijace zelja, da zivot bude radost, da buducnost bude srecna ...

Tada, sve nase zelje i svi mi, blistacemo zajedno ... kao jedan osmeh srece , kao jedan lepi pozdrav:

Srecna Nam svima Nova Godina!

Sta ce biti sa planetom, kad svi ljudi budu nafta? 
Sta se dimi iz auspuha?.........Dinosaurusi! 

iza mojih ociju
zivi, sija iskrica ...
tu je moja radost,
tu je moja tuga ...
i zove se imenom mojim.

Dub.
Moje selo.
Tu sam,kao dete iz grada, osetio duh srpske patrijahalne porodice...nacin zivota koji pripada proslosti,ali proslosti koja jeste ... ili moze biti ... vrelo sadasnjosti...
Moji preci,po dolasku iz Hercegovine,u 18veku,sazidali su Crkvu od drveta,bez i jednog eksera. Njima tada, novu, a nama potomcima - Staru Dubsku Crkvu, seosku relikviju.
Moj deda, po ocu, Nedeljko bio je seljak i ratnik. Balkanske ratove, napad AustroUgarske, nemacki prodor, povlacenje preko Albanije, lecenje u Bizerti, Solunski front, sve je preziveo u tih 6 godina.
Ali, kad se vratio,

Vreme staje ...

Sta je posle?

Muk. Praznina.

Ili vreme, razvuceno

k'o duzina, k'o sirina ...

u visinu, po dubini ... kroz svu Vecnost.

Duse mrtvih tuda lete, siri im se perspektiva ...

Sva proslost, svog svemira, k'o na filmu.

Smrt je postojanje.

Svet je mrtvih u proslosti, u proteklom!

Kroz sadasnjost, vreme tece ... tu je zivot ... i trag proslosti ... i buducnost  sto nas vreba, cheka...

... A i to, buduce, sta je?  Neizvesnost ili postojeca sudbina?

Da li je tako? Ma ... ne verujem

Izraz "provaliti nekog ili nesto" u svetu kompjutera kaze se "mapirati".
... Vi mapirate mene, ja mapiram Vas.
... Vi ste predstava, ja sam publika ...

... ali i ... 

ja sam predstava, a Vi publika.
Mi (se) preslikavamo (na) okolinu, okolina (se) preslikava (na) nas.

Prirodno sledi pitanje odnosa - coveka, ljudi, medija, sistema, medju  sistemima, okoline:
Ko, koga, kako, koliko i zasto mapira, preslikava i provaljuje? ... Dobro ili lose .

Tako je i medju ljudima. Svi mi delujemo na nekog i deluju na nas, trazimo nekog  i pronalaze nas

Rec Jugoslavija, podseca me, pre svega, na SMB-boju, na Jugoslovensku Narodnu Armiju … a u vojsku sam otisao, mator, bolestan, bez volje i bez zelje, napustajuci solidno placeni posao i prekidajuci karijeru redakcijskog kurira, novinara pocetnika i vecitog studenta … a armiju pamtim po zimi, vetru, kisi, po pesadijskoj obuci na brdovitom dalmatinskom kamenjaru, po dugim, blatnjavim marsevima i logorovanju u nakrivljenom, busnom satoru, po cuvanju straze kraj ogromne kace kiselog kupusa ... ali te vojnicke godine, secam se i zbog njenog lepog kraja, zbog leta, sunca, mora, bezbriznog kupanja