Teku  rechi   kao reka,

     od choveka do choveka ...

Grejesh ... boje, svetlost ... dajesh

Hvala ti Boze, ako te ima ...  

Hvala ti Sunce!

I kad te nema ... u meni te ima ...

Pod kroshnjama leluja Sunce, lep je septembarski dan,
na Adi, u hladu, na klupici sedim...chio,vedar,radostan ...

iza mojih ociju
zivi, sija iskrica ...
tu je moja radost,
tu je moja tuga ...
i zove se imenom mojim.

„Ko to zvizdi ispod prozora?

Ja zvizdim!

Idem ulicom i zvizdim ...

Zovem drugove!"

Moj sin imao je cetrnaest i po, kada sam, oko dva, iznenada pozvan. Zvao je skolski psiholog : klinac je bio sam u kuci, nije bilo coca-cole ... Trazio je kiselu, a nasao flasu vina...Popio je malo, dopalo mu se, vino je bilo slatko ... popio je celu flasu, pa otisao u skolu  ...

Doneli su ga  sa fizickog ... nastavnica ga je provalila kako leluja ... Doveli ga kod psihologa, dosao pedagog, policajac, razredna ... Dosla supruga, dos'o

Svi u napad! U borbu! Do pobede ... eee...

Igra, finale, zlatne medalje, svira nasa himna, sav narod slavi ... tad ' i meni srce zaigra!
Bravo! Tako treba...braniti boje otadzbine!

Al' polako ... stvarno ... sta je to otadzbina?

Grb, himna, zastava, rodna gruda, rodoljubiva poezija?
Nadahnuce?
...Hm...ja mogu biti naduhnut, ali - ... stvari definisem na svoj nacin. Narocito dok pisem: izdvojim nesto, odredim mu granice, posmatram mu untrasnjost, svedem ga na sustinu ... pa ga takvog upotrebim ... Da ispricam pricu ...
Pa ... tako cu

Spasimo Beograd ...

...i ljude, i vazduh, i saobracaj ...

Vozimo bicikle!

... u fijuku bicha, u jauku kicha.

Ima li je?
Ima!
Cija je?
Nasa!
Gde je?
Ma bre,treba je traziti!
Svi, ponekad, tragamo za pravdom...
Tako smo supruga i ja,zabrinuti za sudbinu polovine naseg stana, resili da se obratimo sudu; angazovali smo advokata, preporucenog, sposobnog i sa jakim vezama.
'Dobijamo garantovano! Sve cu ja da sredim! Nista Vi ne brinite!'-uveravao nas je.
Ni protivnica nije bila naivna. Hirovita tetka menjala je zastupnike kao carape, rocista su se nizala, pa smo, zajedno,i jedna i druga strana, upleli kolo sudske rasprave, igru tudjina i slozenih zakona, nasu

Dub.
Moje selo.
Tu sam,kao dete iz grada, osetio duh srpske patrijahalne porodice...nacin zivota koji pripada proslosti,ali proslosti koja jeste ... ili moze biti ... vrelo sadasnjosti...
Moji preci,po dolasku iz Hercegovine,u 18veku,sazidali su Crkvu od drveta,bez i jednog eksera. Njima tada, novu, a nama potomcima - Staru Dubsku Crkvu, seosku relikviju.
Moj deda, po ocu, Nedeljko bio je seljak i ratnik. Balkanske ratove, napad AustroUgarske, nemacki prodor, povlacenje preko Albanije, lecenje u Bizerti, Solunski front, sve je preziveo u tih 6 godina.
Ali, kad se vratio,