Prava sam kupoholičarka. Sebe jako često obradjujem raznim stvarima, a imam ih toliko mnogo da ću uskoro morati da kupim veći stan kako bi ih sve smestila. Zbog te moje totalno neskromne sklonosti ka kupovini, pokloni koje dobijem me obraduju, ali nekako ta radost,  zbog mojih čestih kupovina stvari za sopstvenu upotrebu, vremenom je sve manja i manja. Nije ni čudno, kada si stalno radostan, onda ne primećuješ da si zapravo radostan. To ti dodje kao normalno stanje. Tako je i sa poklonima koje dobijam. Ali sa poklonima koje dajem ipak je malo drugačije. Tu se stvari nekako tjanastveno

Ne želim da te fasciniram, ne želim da te obmanem, ne želim da te lečim i izlečim, ne želim da se pretvraram, ne želim da ti dosadjujem, ne želim da sam u pravu, ne želim da me ima ima previše ili premalo, ne želim da se promeniš jer hoću da si baš takav... Mnogo je toga što ne želim u vezi sa tobom i samnom, a samo je jedno što želim: Zelim da te dodirujem grlim i ljubim bez prestanka. Ovo žeim zbog toga da bih videla da li si stvaran. Moram da te opipam da se uverim. Opet se bojim  da te nisam ponovo izmislila. Da nisam sve izmislila. Strahujem da se ne poigravam sama sa

Pravda pobedjuje kad tad, a ljubav odmah i sad! Cisto da podsetim!

Malo osmeha za tmurne zimske dane :))))

sta najradije jedes?

 - volim sve a najvise pasulj sa dokolenicom.
- volim i slatko od sljivovice.
- meso od pileta sa drskicom.
- najsladje jedem kupusa od salate.
- sta drugo nego kuvano jaje na oko.
- najvise volim da ne jedem. a kad moram kazem da nisam gladan, da me boli srce ili uvo i da imam krajnike u stomaku.
- volim dzigericu i druge unutrasnjice.

ko si ti?
- to me pitaju mama i tata

Blog i blogeri su jedan vrlo specifican sistem po uzoru ne neke dustvene sisteme. Blog ima svoja pravila i svoje uredjenje. Vaze neka propisana a vrlo cesto neka nepisana pravila. Na primer postoje pravila penjanja na listi blogera. Nisam se posebno bavila time, pa ne mogu da vam detaljno obrazlozim pravila i propise po kojima se mora igrati ne bi li se popelo na blogerskoj lestvici sto vise. Toliko visoko da pocinjemo umisljati da imamo vlast da mozemo pricati svima koji nas omadjijano slusaju i daju svoje komentare koje mi ni ne slusamo niti nam je stalo do njih. Paralelna slika politikanata

Moram da opisem najpre situacju u kojoj pisem ovaj blog. Dusan i ja smo završili rucak. Supa od svih vrsta povrca, sarme, i salata od dajkon rotkve i praziluka. Ah i da dodam uz sarme idesuva punjena paprika. Nakon toga caj od cimeta, pomorandyine kore, cvta aloje...i da ne nabrajam. E uz taj čaj ide muzika sa Dusanovog lap topa. Šaban Baajramovic. Kralj, a ja bih pre rekla Car romske muzike. UH! bas onako jaki mirisi, ukusi i zvuci.

Elem, takva je situacija. I kad je već takva situacija ja onda mislim o prijateljima. Evo na primer Debra Willogugby covek koga prepoznas

Mogu li  miris tek skuvane kafe i pogled kroz prozor tople sobe dok nepolju pada prvi ovogodisnji ozbiljniji sneg,biti dovoljni da osetis trenutke srece?

Uzmes gutljaj tek skuvane sveze kafe, bacis pogled kroz prozor i uzivas u svakom trenutku. Gledas kako promicu pahulje i ljudi.Uzivas u trenutku jer znas da ce vec sledici biti drugaciji. Ipak, potajno se nadas da ce sledeci trenutak biti jos boolji, lepsi i srecniji.

Da bas tako treba da bude...Nova godina polako pristize, a ovo je doba godine, kada  nekako svi ljudi kao da imaju vece pravo na neku vecu nadu i neke lepse

Uvek kada ujutru krenem na posao prvo sa čime se sudarim su tezgice na Slaviji. Leti su šarene i pretrpane raznoraznim glupostima, sitnicama, komadima jeftine gadetobe, veša, sitnog posudja, naočara za sunce, jeftinih lakova za nokte, bižuterije,muških iženskih carapa i ko yna čega još .Te sitnice leti poprimaju najjarkije boje. Zimi kao da se i same igraju mimikrije, te iste tezge pretvaraju u gomilcie tamnijih boja, od mrke, preko sive, braon pa do crne.Leti sve pršti od jarkih primamljivih boja. Zimi je sasvim drugačije, svi tonovi preko noći postaju tamniji, osim mozda tu i tamo,