Pravda pobedjuje kad tad, a ljubav odmah i sad! Cisto da podsetim!

Danas u troli probijajući se kroz gužvu videh gospodina Ivana Klajna.

Čovek stoji, a neki klinci, tu oko njega, sede zadubljeni u neke svoje misli, čavrljaju opušteno, ni da pomisle da mu ustupe mesto. Verovatno nemaju pojma ko je gospodin!?

Mozda nisu krivi. Niko ih nije naučio osnovnoj kulturi, a onda to povlaci za sobom neznanje, nezainteresovanost, otupelost....

Sve jedno, meni je bilo jako drago da sam Ivana Klajna srela u troli. Nisam mu rekla da jako poštujem njegov rad i da smatram da za sada nema nikog ko mu je približan po znanju i kvalitetu. Nisam

Moram da opisem najpre situacju u kojoj pisem ovaj blog. Dusan i ja smo završili rucak. Supa od svih vrsta povrca, sarme, i salata od dajkon rotkve i praziluka. Ah i da dodam uz sarme idesuva punjena paprika. Nakon toga caj od cimeta, pomorandyine kore, cvta aloje...i da ne nabrajam. E uz taj čaj ide muzika sa Dusanovog lap topa. Šaban Baajramovic. Kralj, a ja bih pre rekla Car romske muzike. UH! bas onako jaki mirisi, ukusi i zvuci.

Elem, takva je situacija. I kad je već takva situacija ja onda mislim o prijateljima. Evo na primer Debra Willogugby covek koga prepoznas

Blog i blogeri su jedan vrlo specifican sistem po uzoru ne neke dustvene sisteme. Blog ima svoja pravila i svoje uredjenje. Vaze neka propisana a vrlo cesto neka nepisana pravila. Na primer postoje pravila penjanja na listi blogera. Nisam se posebno bavila time, pa ne mogu da vam detaljno obrazlozim pravila i propise po kojima se mora igrati ne bi li se popelo na blogerskoj lestvici sto vise. Toliko visoko da pocinjemo umisljati da imamo vlast da mozemo pricati svima koji nas omadjijano slusaju i daju svoje komentare koje mi ni ne slusamo niti nam je stalo do njih. Paralelna slika politikanata

Tek kada se suočiš sa smrću tek tada naučiš jednu istinsku lekciju o životu!

Devojčicu tukle vršnjakinje u školskom dvorištu, dok je grupa dečaka navijala i snimala mobilnim telefonom....grupa dečaka u školskom dvorištu pretukla dečaka...devojčicu šamarala, čupala za kosu i gasila cigretu na licu grupa vršanjakinja...vesti su, koje kada čujem u medijima, u meni izazovu takvu količinu besa da mi dodje da iskočim iz svoje kože. Prvo što sebi postvim kao pitanje je šta bih ja uradila da se mom detetu to dogodilo. Oko za oko, zub za zub. Onda zastnem, jer znam da nasilje samo radja veće nasilje. To svakako nije rešenje. Nije rešenje ni obavestiti samo