B92 Blog

 

Uopste nisam savrsena. Imam obicaj da ostajem u nekoj prici iako sve vristi da je vreme da stavim torbu na rame i iz nje izadjem. Pa tako i s ovim blogomestom. Doslo vreme da se s vama, dragi drugari, oprostim.  

Puno ljudi koji ovde dolaze ili su nekad dolazili znam u realnom zivotu, pa mi tako rastanak i ne pada tesko. One koje nisam imala cast da upoznam, a kapiramo se, verovatno cu sresti na nekom drugom mestu.

Skruseno priznajem, u odluci da ovde vise ne postiram svoje blogove pomogla mi je urednica bloga. Dok sam ja na poslednjem blogu cupkala bosa, lupala glavu da li da uskocim u crne ili crvene carape za gostovanje na TV i lupetala kako pojma nemam sta da obucem, urednica mi je skinula VIP cvarke, koje su mi zakacili njeni prethodnici. Stiglo je i obrazlozenje, dva dana posle mog pitanja u cemu je fazon.

U odgovoru mi je ljubazno objasnila da "ovaj poslednji blog nije bio za naslovnu stranu

Gostujem veceras  u 19 h kod Maje Mihajlovic na TV Metropilis u emisji Moja prica. I na groznim sam mukama, sta da obucem. Crnu haljinu s crnim carapama, ili s crvenim, mozda na pruge, mislim carape?

- O cemu ces da pricas? - pita me cerka.

- Jao, pusti sad to, sta da obuceeem, pitanje je sad! - kmecim.

Msilim, znam ja pravila sta se valja na teve, a sta jok, i uvek se obucem ko talijanska udovica:)

- Ponesi GLAVU, kaze mi drug.

Evo, jos se smejem dok mozgam cizme, sandalice ili japanke:)

-Jel mogu nocas da spavam kod tebe? - drala sam se u telefon viseci na prozoru redakcije, prinudjena da zaurlavam, jer u prostoru Borbe mobilni zbog shume antena na krovu zgrade rade vise nego kilavo.

-Haha, spavas po kucama! - kliberio mi se kolega Maresh, noseci kafe u papirnim casama, a ja sam se iz mesta setila mog druga Ljubise, koji je radeci kao konj po firmama, od jutra do mraka kod klijenata, povremeno i zadremao u istima, pa je s razlogom smislio i slogan "spavam po firmama".

- Moram, dolaze mi gosti! - objasnjavala sam njemu i u telefon, svesna da zvucim vishe nego glupavo. Mislim, ko jos pali od kuce kad mu dolaze gosti?

Pa ja, eto, a i ne dolaze meni, nego cerki Marijani. Sest drugarica iz Zagreba plus jedan Zagrepanin. Prosta matematika kaze, njih sedam, plus moje dete osam, plus veliki pas, jednako

Uvek se radujem kada na internetu otkrijem neko mesto s dobrim vibracijama i pozitivnom energijom. Upravo takav "kutak", koji želim da podelim sa vama, nalazi se na adresi http://pulse.sm-art.info/

Sajt je totalno nekomercijalan, bogat tekstovima iz umetnosti, arhitekture, nauke, napravljen s ljubavlju, što i nije čudo jer su ga kreirali, a ne mrzi ih i da ga ažuriraju, moji drugari Ulis i Sneki.  

Evo jednog teksta sa P.U.L.S.E, o fotografskoj umetnosti.

Aline i Amy

By Snezana Moracic

Čudna je inspiracija, pojavi se iznenada kada joj se najmanje nadamo. Serija fotografija Aline Smitson nastala je kao splet srećnih okolnosti. Aline je na buvljaku iz hrpe nabacanih starih fotografija izvukla reprodukciju „Whistler's Mother", oduševljena jednostavnom ali briljantnom kompozicijom Vislerovog dela rešila je da krene na jedno umetni

"Čaj i keks!?! Mmm, svi vole kekse!", kaže džukac po imenu Pas u crtanom dugometražnom filmu "Footrot Flats" i zadovoljno mahne repom. Tako otprilike počinje priča o Psu, tamo daleko, na Novom Zelandu, u dolini gde živi Voli Futrot.

Voli je farmer, zaljubljen u sve životinje, po prirodi malkice aljkav i neuredan, sa tajnim snom da postane velika zvezda ragbija. Kad striže ovce, ne propušta da im da ogledalo, da vide kako je uspelo doterivanje, ali zato sebe brije jedino kada mu tetka dolazi u goste, kada se i razleti po kući, u besuspešnom pokušaju da je dovede u red.

Tada iz frižedera izleće mačak po imenu Konj, koji je u frižideru spavao na Volijevim gaćama i čarapama. Inače, u ormanu mu spava tele...

Ušeprtljani Voli ima običaj i da se umiva vodom od prljavih sudova. Bljak!

Danas, malo pre 17:00 casova imala sam neprijatan susret s coporom od sedam-osam pasa lutalica na Tasmajdanu. Moja pas je bio na povodniku, kretali smo se ka brdascetu ispod Sanse, prema crkvi sv Marka. Na tom brdascetu neformalno se skupljaju kuckari sa svojim psima. Ako ikada dodje i taj cas da se jedan komadic parka rezervise za vlasnike pasa i njihove ljubimce, ja navijam za taj travnjak.

Elem, odjednom, izroni ovaj copor i krene skroz ozbiljno da se kezi i laje. U tim situacijama covek nije pametan da li da pusti svog psa, ili ne. Ako ne, a dodje do napada, ne valja. Ako pusti, to moze da bude shvaceno ko atak. Ne znam. Povukla sam se i otisla kuci.

Ali, nisam o tome htela da vam pricam. Susret sa lutalicama i nije vest cak i kada se neprijateljski ponasaju, sto mi je u ovom slucaju bilo cudno, jer na tom brdasetu uvek ima jedna dve lutalice, ali su skroz simpa i socijalne, igraju se s drugim p

Čopor pasa lutalica napao je sinoć oko 22 sata poslanicu DS-a Jelenu Trivan na parkingu ispred Doma Narodne Skupštine u Beogradu. Trivanova je zbog povreda zbrinuta na Vojnomedicinskoj akademiji. Mediji koji su preneli informaciju naglašavaju da poslanici niko od prolaznika nije pritekao u pomoć, kao i da na skupštinskom parkingu u tom trenutku nije bilo ni policije ni obezbeđenja.

Narednog dana nadležni u gradskoj vlasti vadili su se da «niko od građana nije javio da u centru cirkulišu lutalice». Tako su nesrećni građani opet ispali krivi, ovoga puta za neobaveštenost nadležnih, iako se problem napuštenih pasa ne rešava u kancelariji, nego opsevacijom terena.

Uostalom, svako ko prođe ulicama može da vidi lutalice, jer čopori nisu nevidljivi. Ali za tako nešto treba izaći iz limuzine, ili bar imati ljude koji snimaju stanje i pišu izveštaje, a ne čekati «ba

Kvalifikacioni test iz srpskog jezika vrvi dželatima, tiranima, zločincima iz pera oca nacije, a ne nedostaje ni srp kao alatka za poljske radove, ruke pastira i drvoseča, muško-ženski „prođi me se ženo, bog s tobom" odnosi, kićeni svatovi, crni hljeb, krvlju poštrapani, gladne ptice, tvrda muka, sve do slavjanskoga trga

Otkako je počela upisna groznica u srednje škole Srbije, veb-sajt Ministarstva prosvete nije u funkciji, iako su zaposleni svako malo davali izjave medijima da se na internet adresi Ministarstva nalaze važne informacije, kao i modeli kako će izgledati kvalifikacioni ispiti iz matematike i srpskog jezika.

Na direktan upit zašto baš onda kada je najpotrebniji, sajt ne radi, padala su objašnjenja da je to zbog velikog pritiska, što je posebna besmislica, jer nije normalno da jedno ministarstvo prosvete nije u stanju da predvidi da će u vremenu ispitne i kvalifikacione frke đaci i njih

Dobila sam poziv da se pridruzim na fejsbuku grupi za podrsku IS Petnica, jer je Ministarstvo prosvete prestalo da finansira IS Petnica. Vest o prestanku finasiranja Stanice objavio je B92, a poziv na Fejsbuku ima naziv Cudesna suma i sledeci tekst:
"U šumarku skrivenom medveda je malih dom oni čak i lete pogledajte. Neki
ljudi okrutni opasni ko zmaj slistili bi taj pravi mali raj! Al neće, neće
bogme moć jer mali medvedi će doć ko jedan boriće se svi i šumu spasiti!"

E pa medvedići red je da se deluje, svako koliko može...
Ako ista respektujem i volim u ovoj zemlji, onda je to IS Petnica. Svaki odlazak u stanicu uvek mi je bio dragocen, svaki boravak u Petnici, bilo radni ili gostujuci, predivno iskustvo. Petnicani su moji prijatelji, u Petnicu su isla i moja deca, recju Petnica 4ever!

MOJA PODRSKA IS PETNICA!

Da u Ministarstvu prosvete misle i da su u ministarstvu informisani, znali bi da je IS PETNICA najbolja referenca za svet, vec 25 godina