Večeras, u 21:00 u Zemunu, u ateljeu ZMUC, Njegoševa 53, odmah iza kafane Šaran, počinje tematska žurka Feelin' Alright, tj Srećna Nova 1975!

DJ je Orge, striperi su Debeli Biciklisti,ulaz je slobodan i za momke, ne samo za devojke, svi ste dobrodošli, kostimiranje je dobrodošlo, nije obavezno.

ZMUC ćete prepoznati po neobičnim skulpturama ispred i "dostojanstvenim kloš hipi pankerkama" okolo i unutra. 

Kome nije jasno evo objašnjenja mog druga Denića: 

"Za sve one koji računaju vreme po gregorijanskom kalendaru u subotu, 27.12.2014 proslavljamo

Večeras, u 19. h počinje "tajno" književno veče u Kornetu, Drinčićeva 24, Dorćol (mora se zvoni).Tema je moja knjiga "Srpski domaćin u raljama sexa", o kojoj će govoriti Kosmogina i Boban Stojanović, a do'ću i ja:) Možda dodje i Džouzef, ako mu Kosmogina dozvoli:) A možda dodje i neko od vas, dragi moji prijatelji u blogu.

E, da, kažem "tajno k-veče" jer, brate, ja nisam nikome rekla. Zato i pišem ovaj blog. Pošto će tamo kolo da vode tri blogera s B92, a i o knjizi sam već pisala ovde. Pa da ne pričamo sami sa sobom i Pavlom Ćosićem, ocem od Korneta, izvolte:)

E, da (2.x), dočiće i moja drugarica Dragana Nikoletić, koja je malkice kriva za ovo k-veče.

Baš mi je drago što danas nisu počeli tu vandalsku seču platana duž Bulevara, pa ovih osam mučenika što idu tamo u majčinu, na Bali, da predsedavaju ekološkim skupom, kako iskreno reče ministar, neće moći da se izlanu kako im nema ravnih u lečenju drveća, jerbo oni to, po kratkom postupku, pretesterišu 400, 500 komada, ni panj na panju da ne ostane i to ne nekih smešnih mladica,

Sta biva kada Gertruda kaze "Da li znas ko sam ja?" nije zesci problem da se otkrije citanjem/gledanjem Hamleta, ali ova autoritarna recenica savrseno pije vodu i istrgnuta iz konteksta. Recju, Sekspir je zakon.

"Da li znas ko sam ja!?"  lupa po usima i kad imas sasvim nehajan odnos prema onima koji bi da se ustolice kao autoriteti, konkretno u mom malom zivotu. Necu sad da kukumavcim

Elem, smisljamo rano jutros, moji prijatelji Holanđani i ja gde da idemo u nedeljni provod, Nemačka, Belgija, il u lokalu, po Holandiji. I ja kažem da bih volela da vidim grad Jednoroga u Severnoj Holandiji, zove se Hoorn, slušala mnogo, gledala slike, al nikad bila.

I tako, krenemo mi autom za severnu Holandiju, prva destinacija prekrasan gradić po imenu Marken, na ostrvu u moru, ali to i nije more, nego jezero, jer je još severnije pregrađeno, što i nije bitno za ovu priču. Ali, divan gradić, drugačiji od drugih delova Holandije, kuće mahom drvene i obojene u tamno zeleno, radionice klompi, idilični restorani, marine, brodići, ptice, uživancija.

Sedim sinoć sa kćerkom i pričamo šta bi valjalo da vidi još u Hamburgu, gde putuje ujutro, na 15 dana, po pozivu nemačkog i holandskog udruženja mladih reditelja. Putuje JAT-ovim avionom, moja super ideja, naravno, jer kad je kupovala kartu bio strajk 4.000 pilota Lufthanse i Germanwings-a, pa ja ko savesni roditelj preporučila

moj odnos prema poeziji sve do jedne godine bio slican mom odnosu prema padobranstvu. dakle, posmatracki, ok, s adrenalinskim uzivanjem voajera koji prati let i prizemljenje. a onda sam se te jedne godine otvorila i ispisala 40 komada, kao cetrdeset razbojnika s alibabom i pecinom pride. slabo sam ih pokazivala, jos manje objavljivala, valjda jednu drugarica pustila kao predgovor svojoj knjizi.

Na 70.-tu godišnjicu nepostojećeg i ukinutog Dana republike (29. novembar,  SFRJ), zemlje kojoj i ime, samo ime, danas retko ko izgovara, iako je većina nas rođena i odrasla u njoj, na nepostojećem i takođe ukinutom srpskohrvatskom jeziku, na kome smo se školovali i kojim smo govorili, kopiram pismo Dušana Mašića upućeno hajkačima dnevne novine Kurir, pismo koje su probali da zabašure brisanjem, pa sad, hvala bogu i dragome internetu, niče na sve strane: 

Knock, knock... ima li koga?  

Sanja, draga,

Nemoj da ovo pismo shvataš suviše lično,

Ja sam naravno prijatelj moje dece na FB i prijatelj njihovih prijatelja. Elem, evo kako izgleda jedna dzavrljaza na zidu mog sina Viktora. Povod je slika stara 12, 13 godina, kad je bio klinac genijalac i na radnom stolu imao svasta nesto. Sliku je napravila njegova sestra, mislim. Nisam ni znala da postoji, a jos manje da su tako sentis, ekipno.

Ucesnici u dzavrljazi: drugovi iz detinjstva,

Radosna vest za sve koji planiraju onlajn život i posle smrti: Aplikacija LivesOn, kreirana za slanje tvitova i nakon umiranja, biće spremna za preuzimanje početkom aprila. U prvoj fazi je besplatna, a funkcioniše tako što istražuje vaše tvitove, "uči i skida" vam obrazac ponašanja na Tviteru, pa onda generiše tvitove koji treba da liče na vaše, jer će ih objavljivati kada umrete.