U zemlji Srbiji vlada apatija. Pa čak i pesimizam. Još važi ona Balaševićeva: „Osmeh je događaj“. Da li su to samo propratne pojave tranzicionog muljanja ili je u pitanju nešto globalnijeg karaktera? Ko bi ga znao. Sigurno je da su pesimizam i apatija, između ostalog, i mehanizmi samoodbrane od besmisla, gluposti i nepravdi. Ali oni imaju svoju cenu – život se mnogima više ne čini lepim. Kažu da sve kreće iz glave, tj. razmišljanja.  Za pesimizam Vujaklija kaže – Pogled na svet koji smatra da su ovaj svet i život, u svojoj suštini, nepopravljivo rđavi. Mada

Jeste, naslov je pleonazam. Metamorfoza već podrazumeva da je nešto do ekstrema promenjeno. Isti je slučaj i sa naslovom ekstremno gledane emisije na televiziji – Extreme Makeover. Valjda da bi se dodala dramatičnost nečem ionako neobičnom. U emisiji Pepeljuge postaju žene sa naslovnih strana. Domaćica od svojih 45 godina, koja izgleda kao da ima 65 – posle decenija posvećenih samo porodici; devojka koja je rođenjem dobila zastrašujuće velike usne koje je neprijatno gledati duže od 5 sekundi; muškarac koji je smršao 90 kg i zbog zadobio višak kože u slapovima –

Dogovorismo se nas desetak bliskih prijatelja da počnemo redovno da se viđamo prvog i petnaestog u mesecu. Elem, nedostajali smo jedni drugima.Ali kao što to biva i za početak svake školske godine, kad su nas roditelji uplakane iz škole tešili rečima: „Svaki početak je težak“ (ne znam da li mi je teže padala ova obeshrabrujuća mudrost ili sam početak), tako je i ovaj postao neka vrsta empirijskog dokaza da početaka ne bi trebalo ni da ima. Sve bi trebalo početi od sredine. Jer kada kreneš od početka, kao da se samo grotlo otvori i pusti svoje najpoganije

Jedna velika Raskrsnica jednog velikog grada i na njoj jedan dug semafor na kome dugi niz kola stoji svakodnevno... Musava deca nude nervoznim vozačima ’čišćenje’ stakla na kolima... Neki od njih i dobiju posao. Polako, gledajući sve vreme u oči vozača, kao da hoće da ga hipnotišu, pružaju se mršavim telima preko šoferšajbne dok se blatnjavo sapunjavi slapovi slivaju niz staklo. Kreće zeleno. Ostaju mutni tragovi pred očima vozača. On besno odmahuje rukom i ne da ništa detetu-prosjaku. Ono oguglalo čeka da kola prođu i krene novo zeleno svetlo. Život između crvenog i