B92 Blog

Mijaooooooooo!Vuf,vuf!

To je prvo sto cujem ujutro,cim otvorim oci.Svakog bogovetnog dana.Gladni su.Moj macak Mika i pas,zlatni ritriver Pasa.Pas je jos uvek na "rekreativnoj nastavi" u Ralji,nadomak Beograda.I niti pise,nit se javlja.Mima,nasa prijateljica,koja nam pomaze u kuci vec 27 godina i koja zivi u Ralji,u svojoj porodicnoj kuci sa velikim dvoristem,kaze da mu je tamo super,i da je jos rano da ga vraca.Tako da mi je ovih mesec i nesto dana lakse kada ujutro ustanem iz kreveta i krenem do ormara po hranu za zivotinje.

Medjutim,ima tu jos mnogo gladnih usta!Mislio sam da cu,sada kada imam mnogo vise slobodnog vremena,imati i mnogo manje obaveza.Posebno ujutro,i da cu moci da spavam bas dokle god hocu.No,to bas i nije tako.

Necu da vam pricam koje sve obaveze imam oko svojih kucnih ljubimaca,jer oni koji ih imaju u svojoj kuci,to dobro znaju,a oni koji ih nemaju,mogu lako da pretpostave.

Za lap-top obicno sedam oko 11 sati.I onda nastaje lud

Stizemo kolima pred nasu staru kucu u Banatu.Moj otac i ja.Njemu je 81-va godina.Kuca je duplo starija od njega.Stara,nemacka,ogromna...Pisao sam ovde,na blogu,vec o toj mojoj kuci.Nisam se bas rodio u njoj,rodio sam se u obliznjem porodilistu,ali tu su me doneli po rodjenju.Da sam postao neko,na toj kuci mogla bi da stoji tabla koja bi prolaznicima govorila da sam se rodio u toj kuci.Ali,to sa tablom,i nije vazno.

Vazno je da je pala odluka - kuca mora da se proda,pa da se srusi.U njoj vec odavno nema nikoga.Nema zivota.A kuca bez ljudi brzo propada,puca,krivi se,i preti prolaznicima.Ne,moja kuca ne bi nikoga povredila.Gledam je,onako sa ulice,jos deluje kao ozbiljna kuca,sa svim crepovima,utegnutim prozorima....Cak,izgleda bolje nego prosli put kada sam je obilazio.Kao da hoce da me ubedi da ona moze jos...Da nije za prodaju.A kamo li za rusenje.

Steglo mi se u grlu.Cutim.I otac cuti.Mislim - da li je ikako moguce da kuca zna sta ce dalje biti s njom?Ne,ne moze da zna.Kako bi znala?

Vel

Boze,kakve glupe poruke stizu kao cestitka za Badnje vece i Bozic!Kao i u drugim slicnim prilikama.Posebno za najveci hriscanski praznik.Kako li samo,razni autori,sklepaju onako rogobatne tekstove,a tek kada ih upakuju u jevtine rime,dodje ti da iskljucis mobilni nacisto?!

Nastranu i to sto je bez veze slati najiskrenije zelje za necije zdravlje,ljubav,blagostanje,mir i srecu preko SMS poruka.No,to je u duhu modernog doba i ukupnog otudjenja ljudi.Ako nista drugo,zar ne mozemo da okrenemo sve te brojeve i da sagovorniku sa druge strane,direktno,svojim glasom kazemo - Hristos se rodi!Srecan Bozic!Da bude u svemu tome vise ljudskosti i topline.

I sta,i kako da odgovoris na te tako sklepane poruke?Jadni i mi,jadan i Isus Hrist!Bogomladenac.Jos kada se takve poruke uvek iznova forvarduju,sa broja na broj,dodje ti da se zapitas da li cemo se ikada vise vratiti sebi,svojim iskrenim osecanjima i sposobnosti da ljudima koje volimo,direktno,ma kako,kazemo - Volim Te!Zelim Ti sv

Upravo se vratih sa setnje po Adi.Bilo je bas hladno,-11.Jezero se skoro skroz zaledilo.Bez leda je samo onaj deo levo od sudijskog tornja,odnosno,donji spic jezera.Bojim se da ce uskoro sva povrsina vode biti pod ledom.Kazem bojim se,jer je ispod,u vodi puno riba.Otkako je ribolov zabranjen,a ima tome skoro godinu dana,jezero kljuca od riba.Mnogobrojni setaci i vlasnici restorana i kafica duz setalisne staze, hranili su ih kao sto se hrane,recimo,kokoske.Samo bacis komadic,dva hleba i eto ih,citava jata.Ako poledi celo jezero,nece biti dovoljno vazduha za ribe.No,verujem da ima ko o tome da vodi racuna.Cak sam siguran da je tako,jer cela Ada Ciganlija,njen izgled,govori o tome da tu ima puno ljudi koji svoj posao rade kako treba i brinu o svemu.

Svaka cast,gospodo!

Ada danas izgleda kao da je u Svajcarskoj,ili u Nemackoj.Svaki pedalj je sredjen,ima svoju namenu i sadrzaj,Pravi je raj za setace,rekreativce,ali i one koji tamo rade.Mozda su i zato ljudi tu mnogo opusten

*koalicioni poklic cvrste koalicije"Toranj u Pizi"

Jebote,opet su nas zajebali,sad smo baš sjebani!Kakvi pederi!Pederčine!Kurtoni!Oni su ti ,kao,neki nasi koalicioni partneri?!Stozer Koalicije.Nabijem ih na kolac!

I njih,i onog njihovog Manekenja!

*Iz 'rubrike' MEDJU NAMA u danasnjoj POLITICI,kbsz.

Probudice se opet Istok i Zapad,kad milioni gladnih krenu u napad,Na one bez skrupula,morala i stida,Setice se svi trase starog betonskog Berlinskog zida.

Prokljucace opet Sever i Jug,ugnjeteni,jadni i gladni zbice se u kolonu,drug po drug,Krenuce slozno i smelo,da naplate stari dug.

Ima nas mnogo,previse na celoj Planeti,Vise od sest milijardi,a mesta i hrane nema za sve.Nema posla i plate,razvijeni sistemi u modernom svetu,ne daju zeljene rezultate.

U ovom trenutku ljudske Evolucije,na gvozdena vrata bedema kapitalizma kucaju nove Revolucije.Radnicki barjak po celom svetu prkosno se vije,Gladan i bedan,sve zivo,a krivo,krvnicki ima da bije.

U eri svakojakih podela i nove nepravedne raspodele kapitala,Na jednoj strani bice mnogo ala,na drugoj previse budala.Njihov sukob na bojnom polju,ne moze nam, i nece,doneti nikakvu sudbinu bolju.

Sto se nas tice,i ovde ima da bude svasta,Jer ovde uvek svasta i biva,Tako je,kad nas niko ni zasta i ne

Na Gardošu,kod same Kule Sibinjanin Janka,kraj Oaze mira,

U taverni 'Ona,a ne neka druga',Nemanja po žicama prebira.

Sneg veje,krupan i vlažan,pokriva kupole i puste krošnje,

Ceo predeo odeva u neke lepe varoške zemunske nošnje.

Uz živu vatru,i Maestro je živa vatra,pa prsti samo lete,

Lepo je i gledati ga tako,kao da zlatno povesmo plete.

Gitara svira,za dušu punu radosti,il' češće,nemira i tuge,

Uz široki Dunav,u starom gradu,tavne noći znaju da budu duge.

Po kaldrmi celac se slaže,kao pramenovi magle u dolini,

I prve sanke niz padinu klize,kao gudalo po staroj violini.

Odnekud,iz blizine,sena Rase Livade banu,u sred te beline,

Da,onako lepa i visoka,u ljubavne pesme vezuje njegove rime.

Dime se odžaci mnogi,brdo se raskošno gordi,iznad mirne reke,

Po sredini vode plove,i ka gradu hode,bele ladje neke

Idem sad,na kraj moje ulice,Da obidjem one 'strasne' pse lutalice.Moje Kopokabance,One sto

uvek prkosno na cosku stoje,Kao na mrtvoj strazi,puni jeda,besa i kurazi.Do Nove godine jos dosta

ima,Svi se bave ljudima,a ja bih,jos malo,psima.

Nosim im svasta - za jelo,Bar na praznik da ugreju dusu,i osnaze telo.Nikome ne trebaju,i niko ih

nece,Zalud im topao pogled,i ono njihovo lepo oko,psece...

Zaista,kada ih covek vidi - prava su banda,Samo reze i laju,Ne daju nista svoje,a opet,Oni nista ni

nemaju.Proklet je taj njihov zivot pseci,zivot hudi,Ali,ako mene pitate,Iskreno,ti psi bolji su od mnogih

ljudi!

I zato,haj'te 'vamo,drugari stari,na gozbu,na praznicni pir,Na tren bar,odagnajte strepnju,strah,i

nemir,Utisajte glas,sada ja strazarim umesto vas.

Ceo grad dok slavi,prilazi mi polako jedan krupan,sareni,divlji,Lizne me po ruci,i na koleno

Ide Nova Godina,a mi nikako da se oslobodimo tereta stare godine i mnogih problema koje na svojim plecima nosimo vec nekoliko decenija.

Budzet za 2009-tu usvojen je u minut do dvanaest,sindikati najavljuju kolektivne strajkove zbog izneveravanja kolektivnih ugovora,ljudi se medjusobno ubijaju,podmecu jedni drugima klipove i bombe...Ekonomska kriza ne kuca - ona u Srbiju ulazi na otvorena vrata.Vlada je slaba,slabija od svih poslednjih posle petog oktobra,ali u dogledno vreme i ne moze da bude bolje vlade.

Radnici se otpustaju,poslodavci gase preduzeca,duznici na razne nacine izbegavaju svoje poverioce i placanje obaveza i dugovanja.Javni sektor vec odavno je na kolenima...Ali ne,tu nije u pitanju sota ili cocek,kazacok ili rep.U pitanju je dno!Izgleda da smo ga,konacno,dotakli.Iako odavno mislimo da smo na dnu.Ili to dno ima vise nivoa i pregrada,kao u one nekadasnje,davno zaboravljene,svercerske torbe,koja je bila glavni rekvizit na raznim tu

Dok sve igra i peva,

Vino se razno toči - belo,rumeno i crno,

U mojoj praznoj časi,razigralo se jedno zrno.

Igra i zveči,bez reči,

A onda,na samu ivicu skoči,

Pomislim - pravo će u oči!

Ko si,i šta si,

Čemu taj silni nemir u tebi?

Vreme je slavlja,sve se zaboravlja.

Zrno je crno,kao gar,

Prvi zrak sumnje,pretvara ga u žar.

Žari i gori,zalud kad se voli.

I čemu da pijem,

I čemu da se veselim,

Kada je nemam,a nju jedino želim...

Na kraju,

Pitate me ko je ona,i da li postoji.

Ne,nje nema,i ne može je biti,

Nikada je neću zagrliti.