Posvećeno Milošu Crnjanskom

U pretpraznično veče,

Beograd čeka i strepi...

Odnekud,iz Vasione,na Kalemegdan,

Na ispruženi dlan okamenjenog junaka,

Sleće suza Miloša Crnjanskog.

Vreme je za pesmu i igru,

Radosti svakojake,ali toga u gradu nema.

Nad ušćecem reka,Save i Dunava,tamo od Zemuna,

Neki novi olujni oblak,opet se sprema.

Zatuži Miloš,neutesno,iz sveg glasa,

Ona mutna voda silno se ustalasa.

Sve pesnike,i njihove pesme,na

Iz okamenjenog srca na tavanu.

Godina bilo koja.

Prolazim našom ulicom,

U prozoru tvoj odraz vidim jasno.

Tu sliku bola,pramen magle rami,

U ukletoj ulici - potpuno smo sami.

Nekuda žurim,a koraka nema,

Zima je,mraz sve više steže, i dah se ledi.

Da li si to ti,ili neka druga,

Jasno vidim tvoj lik i oči,

Ali nikoga ovde nema,u ovom trenu,da mi posvedoči.

Inje iskri po staklu,

U tvojoj kosi i krošnjama kestena,

Srebrnom trakom

Zene

Zenama nije dovoljno

Da ih muskarci samo vole,

Srecne su jedino,

Ako ih one dovedu do ocajanja!

A zasto?

Pa, valjda,bas zato!

Muskarci

Muskarci su svi isti,

I svi,kao,zele samo jedno.

Tako da je zenama lako,

Kad imaju jednog,imaju ih sve.

A drugima mogu da ispunjavaju zelje!

Neke stvari 

Neke stvari,

Muskarci nikako ne mogu da shvate,

Ili zene to nikako

Ne umeju da objasne

Banda crvena

Vikali smo im : "Bando,crvena".

Na tronoscu danasnje "demokratske vlasti",

Oni su treca noga - Drvena!

Pitamo se cesto

Pitamo se cesto : "Da li smo dzaba krecili?",

"Da li se ista promenilo?"

Jeste!Ono sto je valjalo,drasticno se proredilo!

Slobodan I Vojislav

Slobodan I Vojislav,

Vlada li su dugo,dugo.

Prvi je isporucen brzo,

A drugi misli da je otisao prerano!

Veliki Vojvoda

Veliki

Pao je prvi sneg,i kao u svakoj decjoj pesmi,pokrio breg,

Ja sam izveo u setnju kuce,zlatnog ritrivera,a ona svoju kcer.

U svoj onoj belini,tamo na nekoj lokalnoj prtini,na brdu,

Videh samo da se i njena kosa,kao i kosa njene devojcice,zlati.

Sneg je nagrnuo kao da se kraj nas visoki Alpi dizu,i vetar neki poce,

Moj zlatni Pasa jurnu na Sneska,na sankama decjim dete se smeska.

I tako,bila bi to prava snezna idila,da ona zanosna dama ne pridje sama,

Oprostite,da li imate vatre?Kad to upita,odjednom

Pesma iz starog sanduka na tavanu.

Posvecena velikom ruskom pesniku Sergeju Jesenjinu.

Oktobar,1979.

Prelazim dlanom preko tvoga lica,

I suze mnoge neznim pokretima brisem,

Po bridu glatkom one samo kliznu,

Ja,sta cu,cutim,cutim, I gotovo ne disem,

Tek jedna kaplja topla dlan mi zagolica,

I  cudna ptica neka u raskosnoj krosnji zviznu. 

Suma iza nas je pusta,I od kise teska,vlazna,

O,devo,svuda,i ovde sada,meni samo ti si vazna.

Ucini mi se nacas

Iz drvenog sanduka na tavanu.

Godina 1974.

Ako hoces da me ranis,nemoj vise da me branis,

Ni od sebe,ni od drugih,u zivu mi diraj ranu.

Udri jako,grebi jace,svi tragovi da ostanu,

Ako hoces da me lomis,ako zelis da me slomis.

Stegni zube i pesnicu,ruku levu i desnicu,

Zamah nek ti bude snazan,danas sebi nisam vazan.

Ali sutra,sutra stani,kad osvane,zagrli me,

Zagrli me,poljubi me,zavoli me, il' nestani!

Iz drvenog sanduka na tavanu.

Godina 1975.

Kuda lutaš,s čim se boriš,probaj samo da me voliš,

Tvoje oko to duboko,al' odaje mi tajne sve.

Jer dobro znamo šta je - da,i jos bolje znamo šta je - ne.

Kad odsanjamo svoje sne,čuvaće nas uspomene.

Kuda lutaš,s čim se boriš,ni reč nećes da prozboriš,

Mesec zeli da ti pridje,čeka prozor da otvoriš.

Uvek sanjam isti san,na belom konju jezdim sam,

U daljini vatra besni,ja tuzan u tuznoj pesmi.

Silne

Na usnama mi danas ceo dan treperi jedna pesma Jovana Ducica.

ZAMOR

Oci su ti danas pune tople tajne,

Po poljubac ima u pogledu svakom.

I ima u glasu tuznom,nejednakom,

Obecanje srece nove i beskrajne.

Dosta,jadna zeno,sve je zalud!Dosta!

Mi smo jedno drugom davno sve vec dali.

Pogasimo lampe pira!Kao vali...

Sve je vec proteklo,I niceg ne osta...

Jos jedan dan samo hteli bi svom snagom!

Jedan,samo jedan!...Vaj,dok se sve brze,

Kroz

Iz drvenog sanduka na tavanu.

12.o6.1977.

KRISKA NADE,KOMAD NEBA 

Svakom nekad tako dodje,Jedva cekam dan da prodje.

Kud god misao da mi  krene,Ona ode mimo mene.

Da koraknem bas ne mogu,Imam neku muku strogu.

Sve sto hocu,vise necu,Sve sto necu,vise hocu.

Zaronio sam u samocu,Dugo padam i ponirem,u dubine.

Nema niceg da me vine,U visine,u visine...

Svakom nekad tako dodje,Da ustane,pa da sidje.

U tamnicu samog sebe,Zlatni grumen da pronadje.

Da