B92 Blog

1. Koristi sijalice za uštedu energije. Skuplje su od običnih sijalica, ali na kraju uštediš novac, jer koriste samo oko četvrtine struje da bi davale istu količinu svetlosti. A i traju četiri puta duže od običnih sijalica!

2. Izbegavaj modus "stand-by" i gasi svetla.Ugasi televizor, video, liniju i kompjuter kada ih ne koristiš - oni mogu da potroše između 10 i 60% struje koju koriste kada su na "stand by"! Ugasi svetlo kada ti ne treba - tako se energija štedi već posle minut ili dva. Isključi monitor kompjutera kada si na pauzi.

3. Koristi uređaje koji štede energiju. Ako kupuješ veš mašinu, frižider, sudo mašinu ili rernu, kupi model koji najviše štedi energiju, a koji možeš da priuštiš. Možda su skuplje, ali se isplate kroz manje račune za struju. Isto važi za kancelarijsku opremu kao što su kompjuteri, fotokopir mašine, štampači.

4. Ugradi dobru toplotnu izolaciju u svoj

Od kritične važnosti da smanjimo emisije gasova koji pojačavaju efekat staklene bašte.

Efekat `staklene bašte` je veoma važan kada govorimo o klimatskim promenama pošto se odnosi na gasove koji Zemlju održavaju toplom i kojima pripada najveća zasluga za postojanje života na njoj. Neke od gasova (ugljen-dioksid) koji prave efekat staklene bašte ljudi proizvode u svakodnevnim aktivnostima. Ta dodatna količina ugljen-dioksida glavni je osumnjičeni za pojačani `efekat staklene bašte`.

Smanjenje emisije gasova možemo postići, pre svega učiniti štednjom energije - energija koje je ušteđena ne mora se ponovo proizvoditi. Srbija ima veliki potencijal za uštedu energije. Kako cena energije i dalje raste, ušteda energije znači sačuvan novac - a i planeta.

Možemo takođe preći na čistije, obnovljive izvore energije, kao što je geotermalna energija, vetar, su

Naučnici predviđaju da bi globalno zagrevanje moglo da doprinese masovnom istrebljenju divljih životinja u bliskoj budućnosti, delovanjem na čak milion vrsta, što je oko četvrtina svih nama poznatih vrsta.

Životinje i biljke koje su navikle na hladnije klimatske uslove moraće da se pomeraju prema polovima ili uzbrdo čak i usled malih promena klime.
Ovaj proces je već primećen na mnogim mestima – u Alpima, u planinskim predelima Kvinslenda u Australiji i maglovitim šumama Kostarike.

Uticaj na vrste postaje toliko značajan da njihovo kretanje može služiti kao pokazatelj zagrevanja planete. Oni su tihi svedoci brzih promena koje se odvijaju na Zemlji.

Vrste ugrožene promenom klime uključuju:

 

Gigantska panda - Kina

Budućnost gigantske pande ostaje nesigurna zbog brojnih opasnosti koje prete.

Njeno stanište u šumama planin

Uticaj globalnog zagrevanja očigledan je od ekvatora pa do polova: koralni grebeni su ugroženi povišenim temperaturama mora, šume se povlače na više, hladnije lokacije, polarnim medvedima se usled topljenja polarnog leda smanjuje stanište, glečeri se tope na svakom kontinentu.
Jedna od oblasti koja se najbrže zagreva na Zemlji je regija u kojoj živimo, Dunavsko-Karpatski basen, a uticaj klimatskih promena evidentan je i u Srbiji.

Primeri su sledeći:

• Kao rezultat promene klime, uobičajene vremenske prilike izostaju. Slučajevi suše i poplave sve su češći, ozbiljniji i skuplji.

• U mnogim područjima, porast temperature i suša ograničiće poljoprivrednu proizvodnju, a to je jedan od najvažnijih sektora srpske ekonomije. Područja istočne Srbije i Vojvodine posebno su ugrožena pustošenjem.

• Voda za piće, industrijsku i poljoprivrednu upotrebu, postaće oskudna, jer porast temperature još

Ekstremni događaji poput velikih požara, poplava, erozija zemljišta, oluja i talasa tropskih vrućina privlače pažnju medija i sveopšte javnosti. Statističke analize pokazuju da je nastanak ovih pojava povećan zbog klimatskih promena.

Pre nego što započnemo temu o klimatskim promenama važno je napomenuti da se klima na Zemlji stalno menja, odnosno da se oduvek menjala. Do početka industrijske revolucije, klima se menjala kao rezultat promena prirodnih okolnosti. Danas, međutim, termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama klime koje se događaju od početka dvadesetog veka, a nastale su kao rezultat čovekovih aktivnosti.

Od 1990. godine svet je iskusio 12 najtoplijih godina, od kako se temperature meri i beleži. Po opadajućem redu, 11 najtoplijih godina ikad izmerenih bile su: 1998 i 2005 (zajedno), 2002 i 2003 (zajedno), 2001, 1997, 1995, 1990 i 1999 (zajedno), 1991 i 2000 (zajedn

Konvencija Ujedinjenih nacija o Klimatskim promenama preporučuje svim zemljama potpisnicama (među kojima je i Srbija) da rade na edukaciji i podizanju svesti javnosti o klimatskim promenama i očuvanju energije, što je i cilj kampanje "Globalno zagrevanje je i lokalni problem" koju WWF vodi u mnogim državama sveta.

Prepoznajući ulogu nevladinog sektora u edukaciji i podizanju svesti, Mladi istraživači Srbije u saradnji sa WWF - program Dunav-Karpati, a uz podršku Zavoda za zaštitu prirode Srbije, započeli su  kampanju u septembru 2008.

Cilj kampanje je da se:
- informiše šira javnost o klimatskim promenamatitle
- promoviše širok spektar mogućnosti i tehnologija koje se mogu koristiti u domaćinstvima u cilju smanjenja klimatskih promena
- podigne svest javnosti o postojanju mogućnosti vožnje automobila koji su ekološki prihvatljiviji (tehnologije hibridnih automobila).