B92 Blog

Jedno od viđenja koje je izneo pisac Daniel Pink u svojoj knjizi A Whole New Mind, je da se čovečanstvo kreće od društveno ekonomske realnosti koja je bazirana na logičnim i linerarnim mogućnostima Informativne ere, ka društvu i ekonomiji koje će se zasnivati na inventivnoj razradi potreba društva koje će imati u vidu širu sliku – Konceptualna Era.

Mnogi ljudi vide marketing kao reklamiranje i prodaju roba i usluga. Ali pravi marketing ne uključuje veštinu prodaje onoga što proizvodite u toj meri u kojoj uključuje znanje šta treba da proizvodite. Vaša organizacija osvaja odlučujuću poziciju u svom domenu i na marketu kada shvati potrebe kupaca i nađe odgovarajuća rešenja da zadovolji te potrebe. Ako su ova rešenje slaba i nemaju vrednosti za kupca onda nikakva reklama i prodaja to ne može da nadomesti.

Jednostavno rečeno marketing gradi i održava profitabilni odnos Vaše kompanije i kupaca.

Ovako razmišlja prof. Philip Kotler, skorašnji gost Beograda na predavanju - Kriza je izazov, kako se takmičiti i pobediti, u svojoj knjizi Principi Marketinga (P. Kotler, G. Armst

Nekako na jesen većina porodica u Srbiji se prihvata posla oko strateških projekata (strategic project management) poznatijih jednostavno kao zimnica. A i strateški su onoliko koliko je krajnji rezultat projekta zimnica neophodan porodici (Project Management for Eating). Neki put se udruže porodice ili prijatelji, pa se to naziva izbor strateškog partnera i planski se utanačava zajednički nastup (Colaboration Challenge). Ima tu, nije da nije, i razvrgavanja ranijih godina sklopljenih porodičnih ili rođačkih preduzeća, a sve zbog ovih ili onih razloga (Creative Destruction).

Zanimljivo je da velika većina ovih projekata uspeva, i završi se na vreme, a potroši taman toliko novca koliko je bilo planirano ili ga se imalo (Global Paradox). Visokim stepenom realizovanih projekata (više od 90%) teško da mogu da se pohvale ostale industrije, pa i one tehnološki najmodernije u najnaprednijim zemljama od istoka do zapada.  I ne samo to, izbor i širo

Pre par godina dobio sam pozivnicu za predavanje na temu “Lideršip i Humanitarni Rad“ od jednog udruženja čiji sam višegodišnji drug član. I ova pozivnica, kao i mnoge slične, bi završila u košu i ne bi ozbiljno bila uzeta u razmatranje i moguće pohodovanje, samo da nije bilo imena predavača – Bil Klinton. 

Pored predavanja bila su predviđena i dva susreta sa Mr. President-om, kako je stajalo u kraćem upustvu i satnici predavanja, a planirana za pre i posle predavanja. Lepo... baš lepo, mislim se nešto u sebi, biće to idealna prilika da postavim par pitanja oko vojno humanitarne akcije koja se odigravala na tlu Srbije u vreme predsednikovanja Bilija, a sve u laganoj koktel atmosferi.

Kasnije dok sam vozio prema sali u kojoj će se održati predavanje premetao sam razna pitanja i moguće odgovore koji se na njih mogu dobiti. Kada sam napokon izabrao tri kraća pitanja, na koje zatečeni

više odgovara našem shvatanju tih pojmova od originalno objašnjenih u Adaptor - Innovator Theory od Michael Kirton-a. Adaptors – Sledbenici su pojedinci koji u svom okruženju većinom slede, neki bi rekli imitiraju, ustaljenu poslovnu praksu, i uopšte vladaju se po društveno-kulturnom modelu matične organizacije. Innovators, u našem slučaju Naprednjaci, su pojedinci koji kreativno reaguju u svom radnom okruženju i nastoje da probleme, a vrlo često i ustaljene poslovne procese, reše kreativno i van opštepoznate matrice preduzeća. Nije toliko bitna komponenta inovativnosti, kako sugeriše taj pojam u originalu (iako je prisutna), više se radi o osobama koje lako (lakše od sledbenika) prihvataju novotarije bilo da se radi o poslovnom procesu, tehnologijama, novim otkrićima, itd. Pravih pronalazača je svakako višestruko više u grupi Naprednjaka nego kod Sledbenika.

Bio je to loš dan za Fabio Casartelli-a na 15-stoj etapi Tour de France-a, tog 18-tog Jula 1995 godine, i ne samo loš, već i zadnji. Posle nesrećnog pada, na usponu Portet d Aspet, povredio je glavu i preminuo iste večeri u bolnici.

Sutradan su njegove kolege vozile etapu, po prvi put na Tour-u, bez rezultatskog značaja, i njemu u čast svi vodeći  biciklisti su istovremeno prošli kroz cilj. A tri dana kasnije, na sledećoj etapi, Lance Armstrong je vozio nezaustavljivo i prolazeći prvi kroz cilj u Limoges-u slao poljupce ka nebu svome timskom kolegi iz tima Motorola i prijatelju Fabio Casartelli-ju. I kasnije kada su etape prolazile pored spomenika koji je podignut italijanu Casartelli-ju u čast, na mestu na kome je stradao, taj nesretni događaj je bila posebna motivacija Lance

je česta situacija u kojoj se nađu oni kojima je posao da naprave promene u nekoj organizaciji uvećavanjem produktivnost i efikasnost. Nekada promene poboljšaju trenutnu likvidnost prilagođavanjem preduzeća novonastaloj tržišnoj realnosti ili obezbede dugoročniji opstanak i rast prilagođenjem široj ekonomskoj okolini.

Da je nešto loše, a često je tako u mnogim preduzećima, brzo se razglasi unutar samog preduzeća a i šire. Šta uraditi u tom slučaju je diskutabilno ali neophodnost promena postaje sve očiglednija daljim propadanjem.

Jasno je da promene nije moguće izvesti polazeći od ličnih afiniteta i sposobnosti zaposlenih (srednja i veća preduzeća), ali je moguće imati u vidu trenutnu opštu poslovnu kulturu u preduzeću. Naprotiv, promene često postavljaju nove posl

Nije se mnogo uzbuđivao oko odabranog datuma pukovnik vojske Kraljevine Srbije kada je Vasi i Gavrilu preneo naređenja i uputstva. Moguće da nije pratio rubriku sportskih vesti u novinama, i da nije znao da početak le Tour de France pada na isti dan. Možda je mislio da ta novotarija koja je počela 1903 godine, baš u vreme kada je naporno radio na razvrgavanju tajnog sporazuma, i neće zaživeti. Bavio se on tada važnijim državnim poslovima na neki svoj kreativan način, a bez većeg udubljivanja u šire i dugoročnije posledice.

Sasvim skromno, žrtva neostvarenog separatnog mira, ostavio je naslednicima jednog belog konja, vojnički sanduk sa rezervnom uniformom, i pismo pisano iz zatvora. Nije se vratio kao i milioni drugih uključujući četiri šampiona sa Tour-

Nekako se premijer Cvetković sinhronizovao sa mojim prošlim blogom glede interesnih stopa i politike marži finansijskih institucija u Srbiji. Jednostavno i glasno je izrazio svoje neslaganje sa trenutnim stanjem i praksom stranih banaka u Srbiji da imaju višestruko veće marže nego u zemljama odakle potiču. Ostaje da se vidi šta će se preduzeti da se ova poplava bankarskih  marži i interesa zaustavi i vrati u normalne finansijske tokove. Pohvalno je da se situacija prati i poredi sa zemljama u okruženju, a takođe i sa matičnim zemljama banaka koje operišu kod nas. Sve ovo bi trebalo da se radi najmanje sedmodnevnom učestanošću i da bude pristupačno, prvenstveno on-line i sa ponekom mesečnom brošurom za građane koji nemaju pristup Internetu.