Kada ćovek omatori progresivno mu se smanjuje doza aktivizma, koju izgleda dobija ne samo rođenjem već i vaspitanjem i uticajem društva na njega. Čovek postaje ciničan, i intelektualno zariban. Pa i ja, da ne pomisli iko da sam izuzetak. Kako godine prolaze ostaje mi malo zadovoljstvo povremene zajedljivosti prema pojavama u društvu. U poslednje vreme, međutim, otkrio sam Ubuntu, slobodni operativni sistem i naišao na zajednicu dobronamernih i iskrenih ljudi koji bez ikakve lične koristi i interesa promovišu ovaj softver čak i u Srbiji. Imam želju i obavezu da i ja doprinesem

Slučaj koji opisujem pokazuje da je sistem solidarne zdravstvene zaštite u Srbiji sve, samo nije solidaran, i da proklamovana solidarnost ima svoje granice. Na žalost, slučaj Nataše je iza te granice. Istovremeno, isti taj sistem solidarne zdravstvene zaštite je ne tako davno omogućio prvom čoveku zdravstva u Srbiji da daleko benigniju zdravtsvenu potrebu reši u inostranstvu. Nataši ta prilika nije data.

Sa malim i razumnim zakašnjenjem, dok nije postalo nepristojno... 

I još za one kojima je tekst do sada promakao, dešava se...

 

Uživajte, slušajte glasno, srećan rođendan Don. 

Ko se seća, pisao sam o tome ovde . Uradili smo baš dosta, a rok se približava, sledeći vikend je ključan, pa da najavim šta se najaviti ima.

Događaji za danas

U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (ul. Dunavska br.37 ) ,
Rotaract Club Novi Sad 09.03.2012. u 19 h, organizuje aukciju umetničkih dela likovnih umetnika Novog Sada sa ciljem pomoći i solidarnosti u prikupljanju novčanih sredstava za moju operaciju u Rusiji.
Puno bi mi značilo da što više ljudi prisustvuje ovoj aukciji i na taj način mi pomogne u skupljanju sredstava koja su neophodna za moje izlečenje.

Ili kako jedna obična beogradska škola podnosi svetsku krizu.Kako se školska godina približava, a neizvestan je početak nastave naš školarac se sprema u II razred, pa odosmo u školu. Prošetali po dvorištu, pročitali obaveštenja a kako su roleri u gepeku, dobra je prilika da se provozamo.

E da u školskom dvorištu smo poslednji put bili

 

 http://blog.b92.net/text/23039/TESKO-BOLESNA-DECA-UMIRU-POLAKO-I-NIKOGA-NIJE-BRIGA/

Posle duge, duge pauze, a u nedostatku ozbiljnih aktivnosti, danas sam sa ćerom Bojanom išao autobusom u grad. Dete, prvače na raspustu, spremno prihvatilo poziv da se pridruži tati u avanturi završavanja odraslih poslova u gradu. Tata, ma njega ionako mrzi da seda za volan vreme je napolju pristojno (konačno počinje da liči na leto) a GSP radi. Idemo autobusom!

 

Odavno porodica Urošević ne koristi usluge GSP-a. Nemamo naviku svuda idemo kolima. Otšetamo do stanice 31 na Dušanovcu, uredno kupimo karte i dođe nam naš bus, zglobni, veliki i lep. I nije neka gužva,