Danas bese radni dan u Ouagadougou – u nedelju je bio neradni dan u pravom smislu – nista ne radi, ukljucujuci i Grand Marche (koju sam hvala bogu uspeo da izbegnem. Mrzim pijace, pocev od Vidikovacke, Zelenog Venca, Kalenica, Banovog Brda, Misir Bazara, Floreasca, Union Squarea, Grand Placa (Marakeskog, a i drugih) i svih ostalih. U nedelju sam blagoizvoleo upoznati i saradnicu iz ranijespomenute neefikasne multilateralne organizacije i sad mi je jasnije zasto je neefikasna. Da ne bih olajavao, saradnica je pocela da uci francuski prosle godine (i osim gramatike, recnika i

Trebalo bi da pisem kako se izgovara, jer mi se dopada tako slobodna upotreba samoglasnika  Inace, znaci „mesto gde se dolazi da se pokloni" ili tako nesto, posto potice iz vremena kada je jedno od plemena osvojilo regiju, pokorilo lokalne i onda napravilo grad gde su pokoreni trebalo da dolaze da se poklone vladarima.
Nego - Djibo, dan drugi, odosmo dalje u pustinju (ja i dalje tvrdim da smo vec usli u Saharu, ma sta geografija pricala), do Baraboulea, nekih 15ak km od granice sa Malijem. U Barabuleu vidimo najvece drvece fikusa koje sam do sada video, samo mi nije nikako jasno odakle

Putujemo u Sahel......yey!!!! Nadam se da je ovo sto osecam ono sto cu osecati ostatak puta..mada, i dalje hocu da budem negde drugde. Niko iz Bg mi ne pise, a ja bih da sam u Bg ovo jutro i da se budim kasno i da gledam jasenove sa prozora. Niko mi ne pise ni iz Indije/Tanzanije/Vijetnama/Japana/Amerike/Fidzija/Australije/Nemacke/Kirgistana/Koreje/Uzbekistana/Turske/Italije/Tanzanije/Perua/Brazila/Kostarike/Venecuele/Skotske....a mogli bi, znam gde su, bas recimo ovo jutro. Kopka me pitanje od juce, kuda bih bezao da hocu da pobegnem.............ispostavlja se da je jedini odgovor

Pojma nemam zasto pisem ovaj tekst, osim da mi je inspiracija bila konstatacija moje koleginice da toliko nije imala sta da radi u Ouagadougou prosle nedelje da je pocela da pise blog o putovanju. Ovo ce najmanje biti blog o putovanju, barem ovom, a vise o putovanjima, sto fizickim, sto psihickim. I bice kucan ovako, bez dijakritika na c i s, jer slepo da kucam znam samo na engleskom, a da nabadam sh i ch ne mogu gledajuci (da ne spominjem z i y naopacke) bi mi oduzimalo previse vremena. Vremena, koje kako se cini nije da necu imati, nego me nervira neefikasnost :) Tekst nije putopis,