Mislim da slučajnost predstavlja varijablu uspeha. Kontigencija ili akcidencija zadenuta za pojas dok koračam kroz avion u 6. satu leta. Izgubljen sa samim sobom i sa drugima u potrazi za pričom koja mi neće nestati iz prstiju. Ispod mene sovjetska tundra, oko mene srcoliki lišajevi sa rukama, iznad kosmička mahovina, u glavi virtuelni ambis. Zaprepšćujuće kako su sve KLM-ove stjuardese otelotvoreni likovi sa Rubensovih mazarija. Ločem viski za viskijem i kliberim se u pravcu njihovih oblih kukova i pegavih obraza. Jedna od njih mi prilazi i pita me zašto se smejem. Ne znam šta da

Juče sam održao predavanje u Japanu o nemogućnosti post-modernističkog konstituisanja koncepta avangarde i dekadencije svo vreme očijukajući sa italijankom Laurom, kulturologom iz Đenove. Kada bi redukovali poruku toga blentavog eufemizma "očijukao sam" došli bi do srži: satiroao bih te od kurca. I sve je to OK. Međutim, svo vreme su mi se po glavi motale oči sada mrtve Sonje Savić. Nekad davno, sada imam 44, i ja sam bio deo te ekipe, tok sistema komunističke kulturne alternative, koja je polagala neko pravo na ono što nikome ne pripada i gradila svoj umetničko-egzistencijali