Žao mi je što moram da pišem o temi o kojoj niko ne voli da priča, ali motivisana sam mogućnošću da će posle ovog teksta barem vas nekoliko otići kod lekara i uraditi veoma jednostavan test od samo tri slova “PSA”. Zašto je važno, ako ste muškarac od 45 godina (mada neki stručnjaci preporučuju i od 40-te, pogotovo ako imate krvnog srodnika obolelog od ove bolesti), zašto je važno da odete na PSA testiranje još danas? Na kraju krajeva PSA test nije specifičan za rak. njegova vrednost može biti povišena i kod drugih oboljenja, na primer kod benignog uvećanja prostate ili kod prostatitisa (upale prostate). E sad dolazi “međutim”:

Nekada davno, u jednoj neobično lepoj ali mračnoj šumi živela su tri praseta, trojica braće, u miru i slozi sa ostalim njenim stanovnicima.  Vuk im je jedne nesrećne 1888. godine porušio kuću, ali ih od tada nije dirao.  Naravno, tu i tamo bi im priredio smicalice i začkoljice, ali mu je pažnja bila usmerena na neke dalje, drevne šume čije se reke po tigrovima zovu. 

Najstarije prase bilo je obrazovano, uglađeno, uff, znalo je ovo prase kao njihov uglađen deda da stavi kravatu, da se umije, štrcne miris od najskupljeg šumskog cveta, i doteran iziđe

(Zbeg I)

Dan-dva iza toga, ojužilo je i malo otoplilo.  Sneg je postajao vlažan i težak.  U jedno predvečerje, začu se iznad logora neko lomoštranje.  Sve četiri devojčice okreću glavu prema majci, očima prepunim straha.  Opet upaničene, pribile se ka njoj i stisle se uz njenu suknju.  Majka ih pokušava smiriti rečima:

-Sigurno je neka divljač, biće srna.

Da je neka divljač, krava bi se svakako uznemirila, no ona i dalje spokojno

Jasno je da nam nedostajete. 

A mi vama? 

Mi koji smo otišli.  Jes´ malo bezobrazno i nasrtljivo pitanje, ali ipak me interesuje šta mislite: da li nedostajemo Srbiji? 

Letos, dok sam sabirala impresije po domovini, uleteše mi u audiosferu rečenice tipa:

«Eto, nije ni višu školu mogao da završi, a sad je direktor osnovne škole»,

«Samo

 10 do 13% svetske populacije ima poremecaj ličnosti, a procenat onih koji znaju o čemu se ovde radi u generalnoj populaciji je skoro jednak nuli.  Mnogo lakše je nekog opisati kao „ludog", „histeričnog", „pretvara se", „labilan je", „čudak", itd.  Ovakve osobe funkcionišu u društvu često dobro, pa mala, nekad i veća pomalo čudna odstupanja prokomentarišemo „takve je prirode", ne sumnjajući u dubinu i isprepletanost

"Srpski đaci ostvarili su mali pomak na PISA testiranju, ali su i dalje ispod međunarodnog proseka i nalaze se na 43. mestu od 65 zemalja. Zabrinjavajući je podatak da je prosečno 40 odsto đaka u Srbiji koji su radili ovaj test funkcionalno nepismeno u matematici, a skoro 35 odsto ih je funkcionalno nepismeno." (odavde)

Nemačka je na 16. mestu.  Da ne bude da samo kritikujem, ima i dobrih vesti poput ovog GRAFIKONA gde se vidi da je Srbija popravila rezultat u odnosu na prošlu godinu.

iliti Crtice iz sulude poluprošlosti

Leta te ´91 krenula sam put Amerike.  Ostavila sam svog dečka, koga je tog istog leta ujela bubica zvana Milošević "Eh Tanja, nemaš ti pojma, Sloba će spasiti ovu zemlju", gledao me plavim očima nabijenim preteranom setom i nadom.  "Hm, čudno, ne sviđa mi se taj Sloba,

Šokirana sam odlukom Republičkog Fonda za Zdravstveno Osiguranje da plati redovan skrining za otkrivanje raka materice kod ginekologa tek JEDNOM u TRI GODINE! I to u zemlji sa najvećom stopom smrtnosti od raka grlića materice u Evropi!

Ja ću za te tri godine, u Nemačkoj otići 6 puta kod ginekologa.  Verujte da nemački fond ne bi plaćao da ne postoji potreba, da ne postoje na stotine studija koje ukazuju na to da je otkrivanje raka grlića materice u ranom stadijumu najbitnije za dobar ishod lečenja.

Crnog.  Ako kažu da vam prodaju crni, lažu.

Kad mi je letos najdraža kuma pomenula da je prijatelj-pekar savetovao da prestane da kupuje crni hleb jer je obojena varijanta belog, pomislila sam da je možda u pitanju ta jedna pekara u Beogradu i zaboravila njen savet već sledećeg jutra kad sam ipak, jelte, za decu kupila onaj zdraviji, crni.  Onda pre par dana naletim na Politikin članak i izjavu načelnih u Ministarstvu poljoprivrede da se brašno tipa 1100 od kojeg se pravi crni hleb

Iskreno, barem 50% vas je bolje kvalifikovano za blog sa ovakvom temom, ali eto trudim se da otrkijem čari sveta u kojem se "večiti optimista" kreće i dela, pa se shodno tome usavršavam i na blogu.

Za početak, vreme u mom gradu u Deutschlandu, i vreme u Beogradu.  Kažu, da ne doživiš loš ne bi znao kako izgleda lep dan, evo ja znam, barem što se vremena tiče, i radujem se za kolege sugrađane u otadžbini.