Izasao sam negde pre pola 9, uvece. Nisam mnogo cekao, nekih 10-tak minuta. Nije bila velika guzva, usao sam na zadnja i stao uz prozor, jer mislim, sigurno ima nekog ko je stariji od mene u ovom tramvaju. Na takvu pomisao me je, paradoksalno, podstakla izvesna Tamara '94 (!?!) koja se na zidu tramvaja zaklela na vecnu odanost Darku '89 (lozi se na starije). Jer, u njenim godinama bi me bas bilo briga da li ima nekog starijeg, samo ako bih video sediste. A i bio sam potpuno siguran da sam mlad. Ustvari, tad nisam ni mislio o tome, a sad sam siguran da sam u njenim godinama bio 100% mlad. Nemam

Peti oktobar jeste doneo promenu u kulturi u Srbiji. Ali ne onakvu o kakvoj su mnogi sanjali, npr. da se preko dana vrti umetnost fuge, a tek posle 12 (kad, prema nekom suludom drevnom verovanju, spavaju svi koji nemaju punih 18 godina iza sebe) rok, dzez i ostale "manje kulturne", ali isto "lepe" muzike, vec promenu u "nacinu poslovanja kulturne industrije". Ako se uzme kao nekakva datost, ili kao nesto sto se moze, uz malo truda, proveriti, pretpostavka da su politicke prilike u Srbiji tokom 90tih bile takve da je rezim gotovo u potpunosti kontrolisao veci udeo u dominirajucem "kulturnom

Recimo, umetnost genetskog inzinjeringa. Da li je moguce pretpostaviti da ce tehnologija GI-a biti do te mere razvijena da drustvo u njoj videti mogucnost za "kulturnu nadgradnju"? Da li ce industrija i korporacije koje se bave GI biti u stanju proizvoditi viskove? To je vrlo razumno ocekivati. Medjutim, vec sada se drustvo (mislim na globalizovano drustvo visokog stepena homogenosti, kakvo danas cine EU i SAD) susrece sa novim problemom koji UGI nuzno postavlja, a to je pitanje autorstva i originalnosti.
Neoromatnicarski genije u NU ne moze da pronadje svoj izraz. NU je umetnost drustva

"Svi vi Samoanci ste isti. Ne verujete ni u elementarnu kulturu." ("Fear and Loathing in Las Vegas", Terry Gilliam, 1998)


Na samom pocetku
zeleo bih da se ogradim od tumacenja ovog teksta kao jos jednog
pokusaja da se pruzi, u svakom slucaju, zaista skromni doprinos
kontigentu definicija i odredjenja pojma kulture. Ovde cu se baviti
samo onim kulturnim produktima koje mogu da percipiram kao pogodne za
razmatranje konteksta u kome se nalazim, tj. sopstvene perspektive, sto
je, na

"Cujem kako dijete place, tamo negde, iza zida..."