Ako vam imena Doug Padilla, Mati Vanio, Salvatore Antibo i npr. Alberto Cova ne znače ništa, to je sasvim u redu. Tako nešto niko ne bi trebao pamtiti, to što ih ja pamtim, ne znači ništa, jer obično pamtim takve gluposti, a ono što bih možda trebao pamtiti zaboravljam. Objasniću vam ko su ti tipovi, no pre toga ću sebi pokušati dozvati jedno drugo, pomalo krnje, sjećanje.

Ima tome kusur godina, stajali smo na obali, ona i ja, i ja sam tad dobio pomorandžu. Ona me je gledala, Bog zna šta je sadržavao taj pogled, ali u njemu nije

Znaš onaj hram u Jordanu isklesan u steni?

Al - Dair se zove...

Onaj što su ga nomadski narod, Nabateanci sagradili od ružičastog i žutog peščanog kamenja stena u južnom delu zemlje još u 1. veku pre Hrista?

Sagradili su čitav grad i nazvali ga Petra što na grčkom znači kamen...

Nakon pada Nabaetanske civilazicije, Vizantinski hrišćani su mu dali ime Al - Dair što znači manastir...

E baš tamo, na mestu između Mediterana i Crvenog mora ću te jednom odvesti...

Potrcao sam, pa pao. Nije to imalo nikakvu biblijsku konotaciju, nego sam jednostavno, nespretno precenio vlastite sposobnosti, okliznuo se o sljunak i tresnuo koliko god sam dug i sirok. Nisam doziveo nikakvo otkrovenje, niti su mi se obratili nekakvi andjeli, iako su za trenutak zabljesnule zvezdice pred ocima. Posle je krenula krv, ali ja sam razbijenih kolena i glave samo seo na neku klupu, cekajuci da se bes smiri i zameni mesto ugodnom otupljenoscu, koja nam pomaze da prebrodimo bol. Dobro je ponekad pasti, iako uopste nije dobro razbiti glavu. Da sam bio trezan, stavio bih ruke ispred

Ove konkretne noći bi trebalo nekamo otići, kazes, dok još nisi potrošio svu količinu pesama na svojoj strani. A ja ti kažem, nećeš to tako lako izvesti, jer pesama uvek ima više, nego situacija koje možeš primeniti uz njih. Zato sam ja čvrsto odlučio da večeras ne ideš nigde, i umesto toga čitaš ovaj post, ako ništa drugo ono iz puke znatiželje da vidiš, kako ću ti to zabraniti da pomoliš svoje dupe ikamo iz udobne fotelje i ostaneš zakucan u njoj, skupa sa svim tim svojim omiljenim pesmama. A puteve ostaviš nekim novim nalozenim klincima, od kojih će neki možda i

Big Brother

12 majmuna je uslo u svoj kavez, u nadi da ce postovana nacija jednog od njih proglasiti vrhovnim majmunom, pa ce svoje majmunisanje na kraju oploditi sa 50.000 evra. Bilo bi zanimiljivo da im umesto 50.000 evra na kraju uvale 50.000 banana, sto bi bila jedina nada da na kraju da ovaj show ne bude u kurcu. Ali u kurcu smo svi mi skupa koja makar i sekundu izgubimo na te lezilebovice, VK pevaljke  i mesarke koje ne strahuju od izazova, uglavnom ekipu koja naveliko trabunja o hrabrosti, avanturizmu, novim iskustvima sto ce nam neposredno

Jednom kad ostarim pozelecu tisinu. Ako je mrak odsustvo svetla, hladnoca odsustvo topline, a zlo odsustvo dobroga, onda je tisina samo nedostatak buke.
No, kako mi odsustvo necega bas nista govori o sustini toga sto nedostaje, onda jebes tisinu.

Sad mi treba krdo od 10.000 slonova ispod mog prozora da me probude i nesto mi rikom kazu.
Trebaju mi tramvaji na raketni pogon, pneumatske busilice i razdrndani smetlarski kamioni. Treba mi lavez pasa s balkona ciji su blesavi vlasnici na poslu, placljiva deca i pijanac bez sluha koji urla neku nemogucu pesmu.

Neki dan seo sam na pice s devojkom (cudno mi je reci zenom) koju nisam video otprilike 4 godine. Nekada davno sam bio grozno zaljubljen u nju, toliko da sam radio iracionalne glupe stvari i ponasao se bas tako kao sto se zaljubljeni bednici ponasaju. Kretenski. Sad je trebala neku sitnu uslugu, i ja sam joj je napravio, i tako, sedeli smo nekih sat vremena pricajuci o najopstijim stvarima na svetu: ona je sad udana, ima dvoje dece, trazi bolji posao, zivi daleko od Beograda i ceo zivot ce dovrsavati kucu koju su nedavno poceli da grade. Nebitno zapravo, fascinantno je koliko me

Feng Shui uci da se treba osloboditi svega nepotrebnog. Pod nepotrebnim se smatraju sve stvari sto u sebi imaju neku, ajmo to tako nazvati, jer nisam strucnjak za takva nekakva ezoterijsko istocnjacka ucenja,  negativnu energiju, koja je proizasla iz emocija koje si vezao za taj predmet. Pa te onda te stvari kao sprecavaju da u zivotu ides dalje, oslobodjen od, ovo je sad moj termin, demona proslosti cije komadice kriju ti predmeti.

Ne znam, ja sam osoba koja se vezuje za predmete, i koliko god smatram da u tome ima nesto, uzasno mi je tesko kad se

Ponekad se vrate

Ako si ziv i budan u dva ujutro, znaci da su demoni koji su trebali doci u ponoc lose obavili svoj posao i da su zapravo opasni kao i ateisti iz Benediktova pakla.

P je recimo, upravo preziveo jedan ujutro. To je zbog Steve McQuenna. Imati Steve McQuenna na svojoj strani u 1 ujutro velika je prednost, cak i kad je ovaj mrtav celih 30 godina. Navikli smo da mrtvi cuvaju zive tolike milione godina, pa neka bude, iako logika kaze da je to radikalno sumnjiv koncept.

Ali logika kaze da ne bi trebalo pisati mail u dva ujutro, trezan i ocekivano