Kada mi je pre par meseci prijatelj pričao o tome, bila sam sumnjičava. "Dođe, spaqje motorče u gepek i vozi te pijanog qći", kako da ne? Mislim, znam koliko G. može da popije i znam da u takvom stanju čovek može da vidi i neverovatnije stvari od spasioca sa motorčetom koje se spaqje u gepek :)

Dozvolite mi da vam iznesem neke chinjenice koje ce vam mnogo shta objasniti u reshavanju mog sluchaja. Trenutno chekam poziv za odsluzenje vojnog roka u italijanskoj vojsci.
Imam 24 godine i ozenjen sa 44-godishnjom udovicom, koja ima 25-godishnju cerku. Tu cerku je ozenio moj otac. Tako je otac postao moj zet, jer je ozenjen cerkom moje zene. Istovremeno je cerka moje zene postala moja maceha.
U januaru smo moja zena i ja dobili sina, postao sam otac. To dete je brat zene moga oca, dakle shurak moga oca, ali istovremeno je i moj ujak, jer je brat moje macehe, to jest moj

(U Pescaniq koji je emitovan 24.10.2008. kao poslednji sagovornik se pojavljuje Decak Vasa. Vasa je VI razred osnovne skole, sto je po mojoj racunici 12 godina, a po opstem stavu (svakako) premalo godina za mnogo stvari. Sve ostalo vezano za Vasu nije bitno za ovu pricu...) http://pescanik.net/content/view/2213/70/

Za sebe mogu reci da sam redovna slusateljka Pescanika i da postujem Pescanik kao emisiju (mogu cak reci da to nije emisija, vec da je Pescanik institucija) i njegove sagovornike kao ljude i strucnjake, ali dok sam slusala Pescanik 24.10. osetila sam veliq sramotu. Sramotu

Verovatno se svi cesto srecemo sa tim da drugi ljudi nase postupke vide mnogo drugacije nego mi. Bar meni se to desava relativno cesto. (Da lagano predjem u prvo lice i manem se tih ograda "svima", "nikome", "ljudi nekad" i sl.) Ja to ne smatram za posledicu lose komunikacije. Pre bih rekla da je to cesce posledica drugacijih pogleda na zivot. I ne mislim da je lose sto imamo razlicite poglede na zivot. Sve dok mozemo da razgovaramo, i sto je mnogo vaznije-da se cujemo.

Naravno da nikome nije prijatno da cuje negativnu kritiq. Ili u prvom licu-ni meni nije prijatno da cujem negatvnu kritiq. Ali moje duboko uverenje (sto bi rekao Predsednik) je da je negativna kritika mnogo sigurniji teren nego pozitivna. Kad mi neko govori da gresim uopste nije bitna namera sa kojom to radi. Bitna je jedino sustina. Jer, ako gresim to mogu uvideti i poqsati da greske ispravim. U ukazivanju na greske nema prostora za lose namere. Ako me neko hvali-e, tu se vec zapitam... 

Ne znam gde živite, čime se bavite, koliko zarađujete, a koliko trošite. Ne znam koliko često (i da li uopšte) idete u pozorište, bioskop, kafanu, na koncerte. Ne znam da li ste bili na letovanju, ne znam kada ste zadnji put (i da li ste uopšte) bili na Zapadu, ni kada (i da li) u unutrašnjosti. Ne znam kakvi su vam prijatelji, kolege, komšije, rođaci.

Bila sam mala kad sam shvatila da su sve velike stvari vec otkrivene. Secam se svog razocaranja (sa nekih 7-8 godina) spoznajom da nije ostalo nista sto bih ja mogla otkriti jer je vec otkrivena i struja i telefon i televizija, automobili, avioni... Nije bilo nista cega bih se mogla setiti, a da to neko vec nije otkrio ili izmislio :-) Tada su vec poqsali da mi objasne da je to los put ka Otkricima i Revolucionarnim Pronalascima, a mnogo godina kasnije sam i sama imala priliq da vidim kako nauka funkcionise i koliko znanja i vremena je potrebno za jedno dobro istrazivanje, koliko ljudi radi na svakom ozbiljnom projektu.

Naslov je takav, ali pesmu nije napisao Tata-napisao je R.Kiplling. Pesmu sam procitala pre nego je Tata poceo da mi je citira u pedagoske svrhe :-), ali mnogo puta ponovljena i u specificnim trenucima citirana-za mene je dobila poseban smisao... I dalje ne znam da li je ona "savet il' zavet", ali ceto se po njoj preispitujem i njom poqsavam da se vodim.

AKO

Ako mozes da sacuvas svoju glavu kada svi oko tebe
Gube svoje i okrivljuju te za to,

Ako mozes da vjerujes sebi kada svi u tebe sumnjaju,
i cak pridodajes njihovim sumnjama,

Eh, kako je šivot bio nepravedna sa mojom sudbina... Kako je nepravedno što šovek ne mogu da bira kako hoću da se rodi. Kako je nepravedna šivot kad se rodila u pogrešno mesto u pogrešna vreme. Kad se rodila kao princ jedna mala zemja koja je ukinula monarhija. Kad se rodila kao princ zemja sa sedam padezi. Samo Bog zna koliko bi marljivije učio jezika da sam nadao da ce mi pod stare godine vratiti imovinu od moji preci. Kako bi marjivo pisao domaći zadatak na tema Zašto su Obronevoći zaslužili Majski prevrat ili Kako je zbog mene apartman 212 hotela Claridges postao srpska teritorija.

Spremam se ja jutros da izadjem iz stana, otvarram torbu-i imam sta da vidim-nema mi novcanika. Vracam film kada sam ga poslednji put videla... Posle toga se vozila prevozom, bila guzva, ali ne prevelika. Tacno onakva kakva je bila kad su mi prosli put ukrali novcanik (pre 5-6 godina). A vodila sam racuna. Tacno onoliko koliko vodim racuna od tada kad su mi ukrali novcanik.

Ipak gledam po stanu. Menjala sam torbu prethodne veceri kad sam stigla qci. Ne, nema ga nigde u stanu. Ravnodusna onoliko koliko mogu biti jedino u sedam ujutru u takvoj situaciji. Sva doqmenta su mi bila u novcaniq.

Stize mi jednog dana sms sa nepoznatog broja: 'Gde si? Sta radis?' Pretpostavljajuci da je neko od ljudi koji cesto menjaju brojeve-odgovorim... Razmenimo tu par poruka, onako neobaveznih (bez upotrebe roda, u prezentu), ali dovoljno da shvatim da nije niko od onih za koje sam mislila da mogu biti sa druge strane displeja... A vidim taj neko kao da zna ko je sa ove strane. Ili blefira...

Okrenem broj-ne javlja se.

Stize poruka: 'Ne zelim da razgovaram, malo sam stidljiv...' Mislim-neko je ciji glas znam, zato se ne javlja... Ne odgovaram. Stize: 'Od kada su mi umrli roditelji