B92 Blog

Поштовани Вождовчани,

По трећи пут у вашем граду, чувени циркус " Колорадо -Елдоралдо "

Колача више нема, појели сте прошли пут, једите кокице и зезајте СЕКУ уз Јеленка "!

Не могу другачије да се бавим питањем трећих по реду избора на Вождовцу, морам кроз сатиру, да сакријем горчину.

Данима су већ очи Вождовца, Београда, и читаве Србије уперене ка општини Вождовац. И тресла се гора - родише се нови избори!

Бавим се политиком 17 година, и ово је први пут да једном општином два пута заредом " влада " принудна управа.

Ко је крив, да ли неко уопште треба да сноси кривицу што се поново излази на биралишта?

Могла бих да набрајам кривце, да оптужујем, износим прљав веш, али не лежи ми то.

Избори су врхунац демократије. Демократија кошта. Прихватили смо је и сви морамо да схватимо да су избори на Вождовцу најбоља опција.

Странке окупљене око ДС-а и странке окупљене око СНС-а нису успеле да направе већину за конституисање власти.

U svetu tranzicije, transparentnosti, reformizacije, mobinga, i ostalih analiza i dijaliza, teza i antiteza, fokuzacije i disfokuzacije i raznih funkcionalnih i disfunkcionalnih radnji, rekapitulacija kapitulacije postaje normalna stvar.

Rekapitulacija kapitulacije izvedena je nedavno. SM se pokazao na delu. Sa milion i po stranih reči koje samo on razume, uradio je ono što je morao. Rekapitulaciju.

Kapitulirao je onog trenutka kada je dopustio sebi da zadire u tajne kosmosa. Hej, čovek poželeo da istražuje planete, kao da je profesionalac. A nije. Običan je Balkanac.

Bio bi neprimećen da ga u svet medija nije uvelo njegovo veličanstvo i visočanstvo X I Veliki. A tog veličanstva, visočanstva ne bi bilo da ga u svet nije lansirao ex kralj.

Vrteška morala i amorala. Sklopljeni i sastavljeni upravo da se obogate i budu primećeni i viđeni na koktelima raznim lica mi se njihova na tv-u čine praznim.

Bilo bi smešno da nije tragično. Tragično je što masa k

Već godinama unazad nisam posećivala beogradske bazene. A imam jedan pred nosem. Zašto nisam išla-nemam pojma.

Elem, ničim izazvana, juče mi došlo da odem do bazena. Maman počela da se pakuje kao da idemo u Tunguziju. Peškiri, ulja, kreme, slano, slatko, kafa u termosu, hladan sok.

Zvrcnula na mob sestru, da vidim gde je. Na starom mestu, ma šta joj to značilo.

Okružena gomilom dece, čekala sam da maman kupi karte. Jela se u sebi što nisam uzela, pre svađe, propusnice od jednog matorog kretena.

Stigosmo napokon do mesta gde su bile smeštene moja sestra i njena prijateljica sa sinom.

- Padaće sneg kad si i ti stigla na bazen, skoro u glas raskokodaše se one.

- Šta ću vam ja debela, ružna i nikakva, skrušeno upitah

- Ne lupaj, ajde da te namackamo kremama

Ubrzo potom otišla sam do bazena. Sedela na ivici, a onda se bućnula.

- Ej, ne beži mi, moram da budem blizu tebe, da ne padneš, drala se sestra iza me

Neka ispitivanja javnog mnjenja vezana za oblast kulture, tačnije književnosti pokazala su da naš narod ne voli da čita.

Samim tim što ne čitaju, ljudima su nepoznata imena izdavačkih kuća.

Da bih se lično uverila u to,  danas sam rasterećena nekih obaveza, krenula u avanturu.

Od Kliničkog Centra uputila sam se ka Resavskoj br.33 gde se nalaze prostorije izdavačke kuće " Laguna ".

Želela sam da konačno dobijem pravu člansku kartu, i da kupim " Kolibu ".

Dakle, priča ide ovako:

Tek što sam izašla iz kruga Kliničkog Centra, ugledala sam policajca.

-  Izvinite, gde je br.33, idem u " Lagunu  ?

-  Ovo je broj 68, a šta je Laguna, turistička agencija?

- Hvala, doviđenja! 

 Šetam laganim koracima. Nedaleko od broja 52, sretnem devojku, ultramodernu,  koja mi ide u susret:

-  Izvini, gde je broj 33, treba mi " Laguna " ?

- " Laguna "?.....nisam odavde, nemam pojma!

Postajem zabrinuta kada s

Kada su oni neočekivano izašli iz stana, dat je oglas. Telefoni su neprestano zvonili. Ljudi dolazili i odlazili. Tražili mane i dlake u jajetu. Bilo im je neprirodno skupo ili neprirodno jeftino.

Dobra lokacija. Pedesetdevet kvadrata bez uračunatih kvadrata - tri terase. Prvi sprat, novija gradnja, klima, skoro full oprema ( bez mašine za pranje veša, koja možda i stigne pre prvog ). Telefon, kablovska. Gazde ne stanuju u zgradi, samo su im najbliže rođake tu, u komšiluku. Blizina gradskog prevoza, škola, prodavnice, pijaca, dom zdravlja. Sve pogodnosti.

No, podstanari su tražili više. Možda extra luksuz za male pare. Nevažno za ovu priču.

*******

Jednog dana se ona javila. Ima bebu, da li smeta - ne smeta ( eh, da je više beba u zgradi ), stanovala bi sa suprugom. Njeni i njegovi bi plaćali kiriju pošto oboje ne rade.

Može. Ne mora prvog, može do desetog. Tolerancija maksimalna.

Sutradan je došao on. Sve je super, hoće stan, kupiće umesto kirije veš mašinu, i to onu m

Sećate se ove reklame koja se danima vrtela na ružičastoj televiziji onih davnih devesetih?

Ne sećam se tih spotova, sećam se ove parole jer se rimuje.

Danas, nakon svih ovih godina ne marim za JUL niti me je on ikada zanimao.

Prevedeno na srpski znači - jul je hladan!

E, o tome je reč u ovom postu. O kišama koje liju, grmljavini, o vremenskoj prognozi za ovaj mesec.

Kažu da će ovo biti  hladan mesec, pun kiša i grmljavine.

Ulica Voronješka danima je već poplavljena. Za one koji nisu u Beogradu, informacija da se ova ulica nalazi na Voždovcu, i da u njoj živi oko 80 domaćinstava sa oko 200 žitelja ciganskog-romskog porekla.

Danima kiša lije, i kuće ovih ljudi, skromno sazidane, ne mogu da se odupru poplavi.

Niko ništa ne preduzima. Nijedan  nadležan državni organ. Zašto- ne znam. Iskreno- ne zanima me. Ali kao osobu koja je lokal patriota i koja voli svaki delić mog Voždovca ovo me baš boli, i razmišljam kako da se pomogne ovim žiteljima Voždovca.

Medi

Silikonska Srbija, džipovi, avioni, kamioni, satovi od zlata, i obavezna palata, danas su to vrednosti na ceni.

Mlade generacije ne čitaju. Ne poznaju svoju istoriju. Ne znaju imena velikana iz oblasti istorije, književnosti, slikarstva, filma, nauke.

Bogatstvo je jedino merilo koliko danas neko vredi. Nevažno je kako su neki došli do džipova, aviona, brojnih kamiona. 

" Mobilni i kajle " -priče iz devedesetih, i španske sapunice uz to.

Gde je nestao moj svet? Zašto su se mnogi moji prijatelji odlučili da glume u savršeno režiranom filmu koji se zove " Avioni, kamioni, i džipovi razni " ?

Gde su im nestale one prave karakteristike koje ih čine običnim ljudima?

Da li uopšte u ovoj priči ima mesta za nas?

Za obične, prosečne ljude koji i dalje znaju istoriju, vole svoju porodicu, pamte ideale koje su za nas bili svetinje.

Želim da pobegnem iz sveta koji više nije moj.

Gde- ne znam. Samo znam da mi je muka kada posmatram moje poznani

Kada zauvek utonu u san veliki ljudi, mali ljudi ćute i tiho tuguju.

Olja Ivanjicki, Fara F, možda i MJ...

Volela sam Oljine slike, gledala Farine filmove, nekada davno slušala MJ.

Noćas ostaje tišina...

Sutra, i narednih dana, meseci, godina...samo sećanje...

Ostaju slike. Ostaju filmovi. Ostaje muzika. Neće biti zaboravljeni..

Danas je umrla naša poznata slikarka Olja Ivanjicki.

Pojavio se prvi slučaj meksičkog gripa u Beogradu, uprkos najavama da će stići tek na jesen.

Neko je ugasio, a neko otvorio profil na FB.

Neko je raskinuo a neko počeo emotivnu vezu.

A ja..

Ja sam konačno u svom elementu, srećna i zadovoljna, žena na sve spremna.