B92 Blog

 

 

lipe, pile, selidbe i voda

Naša ulica je mala.

Na Senjaku.

Bilo je deset kuća, kućica.

Bilo je tridesetak lipa.

Par topola.

Sto jorgovana.

Bile su šljivcige.

I ruže puzavice.

Latice, latice, latice.

Po ulici su spavali psi. Džumare.

I mačaka milion.

Kuće su bile - tolike kolike.

Ne veće od lipa, ne veće od jablana.

Bio je jedan veliki veliki jablan u dvorištu mog kuma.

Bio je jedna veliki crni pas car, potpuno slep.

I on se zvao Blu.

Bio je slep i.... delovao plavoJ

Na toploj cevi kanalizacije taj je ležo po ceo dan.

Ulica je malo strma, tek tolko da je dobra za sankanje.

K

(mali hvalospev)

Ako me posluži junačka sreća i ovo malo pameti u ludoj glavi, sutra u ovo vreme biću osoba sa diplomom. Akademska građanka! Dramaturškinja s velikim D - Dipl. To nije neka stvar kojom se hvalim. Naprotiv! Za sedam godina, neki završe i osnovnu školu. S obzirom da sam ja toliko studirala, ubrajam se u tužni srpski prosek. Visoka prosečna ocena i opravdanje u vidu činjenice da od prve godine radim u profesionalnom pozorištu, a da sam poslednje tri provela kao apsolvent, možda prolaze kod moje majke. Kod mene, slabo. Mislim da me je prosto mrzelo... Ne da učim, nego da završim fakultet, odnosno: izvesno poglavlje života koje ti daje iluziju da si još mlad i da se od tebe ne očekuje previše. Moguće je da bih se u toj ugodnoj apsolventskoj barici bućkala još par godina, da Bolonja nije došla po svoje. S Fakulteta su nam zapretili: ako ne diplomiramo u ovom roku, čeka nas 17 (i sl

(posnosni_post- & -dobra_vest) 

Izašla je! Objavljena! Ukoričena i veoma lepa. Jelenina nova knjiga. Prva zbirka pesama pod naslovom "Mama tata Sunce sestra i ja".

Mnogo se radujem! Svemu što Jelena napiše, a naročito onom što objavi. Jer moja draga sestra poseduje blistav literarni talenat, mada se prema njemu odnosi krajnje opušteno. U našoj kući jedino pas je nepismen. Svi ostali samo pišu, pišu i pišu... Jelena- ne. Ona režira. Glumi. Organizuje. Bavi se drugim stvarima. Obično je mrzi čak i da popuni aplikaciju za festival a o aplikaciji za vizu i da ne govorim. I dok ja proizvodim deset šlajfni dnevno svakog dana u godini, Jelena jednom u deceniji odluči da sedne za kompjuter. To je to!!!

Kao prva čitateljka, obično ostanem uplakana.

Naredne dane trošim diveći se njenom daru, dok se ona samo ležerno smeška. "To

 

Umesto zahvalnice televiziji FOX koja mi je vratila radost u život i dala novi smisao dosadnim nedeljnim noćima... U susret preksutrasnjem ispitu iz Teorije filma ali i mnogo skorijem susretu s malim ekranom, odlučila sam da s vama podelim svoju novu, izistinski ljubavnu pesmu (nad pesmama) posvećenu agentu (nad agentima) u kog sam se (sasvim neočekivano) zaljubila i pored toga što definitivno nije moj tip muškarca. :) Ah, tako je to sa svim pravim ljubavima!!! ... Nadam se da ću večeras uspeti da se probijem u prestižni krug od 10 najbržih gledalaca koji su tačno odgovorili na prosto pitanje i da ću tako zavrediti da me televizija FOX nagradi šoljom sa znakom Bonda. U tom slučaju, jutarnja kafa postaće moj omiljeni ritual. :)

Uživajte u pesmi, kao što ja uživam u televizijskom programu nedeljom uveče. 

Minja[img_assist|title=|url=518/martini.1518.jpg|id=518/1518.jp

Ja sam unesrećeni klijent Societe Generale Yugoslav Banke. Nezadovoljni korisnik. Jedna od sto. Od ne zna im se broj. Evo ovako.

Imam dozvoljeni minus na godinu dana u visini/dubini 42 000 dinara. I pisali oni meni da minus moram da pokrijem do 30. septembra, da se strpim 24 sata i zatim radosna podignem istu svotu i kažu, sledećiii godinu dana nećemo vam ništa, uživajte! Pošteno.

Pošto se termin naplate približio, a ja ne volim da pravim probleme, otmem rođenoj majci svoticu, zaletim se u Societe juče, platim. Pitam okorelog službenika koliki mi je minus a on kaže 41 190 dinara. Dam 42 000, jer nije beg cicija! Pitam, jel mogu sutra da podignem? Kaže, naravno! Sva radosna odem nazad u Bitef...i sad pošto je festival na tri dana odmaka, nastavim da izgaram na polju umetnosti osećajući tihu sreći „onoga ko reguliše svoja

Primila sam mail od beloruske nevladine organizacije. U mailu se apeluje na umetnike i pozorištance iz čitavog sveta, da upute protest protiv diktatorskih  vlasti koje su 22. avgusta uhapsile "Slobodni teatar".  

Glumce, autore, direktora, menadžere i tehniku, zajedno sa publikom. Svi u aps! Svi, računajući i decu od 6, 7 i 8 godina koju su te večeri roditelji poveli na premijeru. Sve u aps! Goste iz inostranstva, takođe. Francuski reditelj Christian Benedeti a asistentknjinom Ninom Reno, Jerome Inpeledzeri, menadžer pozorišta Atroville i dvoje profesora više teatarske škole iz Holandije... svi su pohapšeni zbog krivičnog dela gledanja predstave "11 majici" autora Edvarda Bonda, čiji se socijalno angažovani komadi bave problemima nasilja u društvu.

U publici je bilo šezdeset gledalaca. U tri specijalne jedinice, skoro isto toliko naoružanih pandura. Oni sasvim sigurno nisu čitali Bonda. Po

(dramatičan blog koji nema nikakve veze sa pozorištem i dramom)

Opština Savski Venac pokrenula je akciju: PITAJTE PREDSEDNIKA OPŠTINE. Ukucate SV_ pa tekst svog pitanja, i pošaljete na broj 6633. Ubi se čovek od tipkanja, pretpostavljam, i to baš sad kad sam ostala bez kredita. Lepo mi je Majka rekla: „Pređi kćeri na post paid!" ... Em bih dobila dve karte za Čolin koncert, em ne bih sada Vas davila svojim pitanjima, nego bih sve što me zanima uputila na pravu adresu. Ipak, pre nego što izađem po kredit... želela bih da Vas pitam šta znate o slučaju ŽIRAFA na Topčiderskoj Zvezdi? U redu, možda nekom ovo izgleda trivijalno, ali ja VOLIM ŽIRAFE i želim da mi opštinska uprava objasni zbog čega je ova vrsta na Savskom Vencu ugrožena.

U broju informatora SAVSKI VENAC ( koji inače svi na opštini redovno dobijamo), od dece

 (ništa zabavnije od cenzure! )

Pre neko jutro, ležim, čitam. Čitam - nije prava reč... zapravo: davim se u jednoj oblačnoj knjizi, o srpskoj varošici u doba komunizma. 150 strana jesenje kiše... Kap.Kap.Kap. Voda samo toči, toči se rakija, sve se to cedi sa korica, tako da počinjem da šljapkam nogama i da se cedim i sama, između redova filozofije palanke. Baš kad sam stigla do najgoreg  dela,  ono kad lokalni profesor književnosti piše dramu iz života radničke klase, pozvoni telefon. To!

Napokon razvedravanje.  Bacim onu kišovitu knjigu, pa zgrabim fon.  

-  Halo? (kažem vedro)

-  Gospođica Minja Bogavac?

-  Izvolite!

-  Kraj telefona ( ... ime i prezime nije bitno... ) novinar agencije SINA.

S novinarima uvek ljubazno!

-  Da li biste mogli

Evo, u ovo sparno popodne, suočene sa životom, i od istog mamurne, u debelom hladu klima uređaja,  odlučile smo da objavimo integralnu verziju slem recitala pod radnim naslovom "TEŠKO NEMOGUĆE" ... Pomenućemo i to da je tekst nastao pred kraj 39. BITEFA, kao uvodnik za festivalski bilten. Tema: "Život nije bajka. A pozorište?" , inspirisala je Jelenu Bogavac na nekoliko šlajfni dobrog citiranja... Inače, tekst je deo performansa PET SHOP koji smo za sada igrali četiri puta. U Bitef Artu, dok su napolju padale sekire. Na 10. FAKIJU kad smo se nasekirale. U galeriji Da Li Ste Kod Kuće, kad nikog nije bilo kod kuće. Na FRIDOMANIJI u SKCu, kada smo bile zvezde fajronta ... (stvarno je neko morao da rastera razularene književnike! Inače bi čitali svoju prozu do dan danas!) Nadamo se da ćete uživati, svi, svi... a naročito Miloš Đukelić.

Milošu Đukeliću, s ljuba

Evo ovako je to bilo. Predam ti ja izvanredan tekst Mladena Popovića „100evra“ u Belef centar još davnih dana. Zapravo još u decembu. Detaljnu rediteljsku eksplikaciju, scenografsku eksplikaciju, likovno-ideološku, hehe, čak i podelu, hehe. Iz Belef centra mi odgovore istog dana, parafraziram da bih se makar malo zabavila „divno-krasno-super-truper“ ali, eto neka stoji, leba ne jede, pa kad bude postavljen selektor, jednog lepog dana, ove sezone, a oni će mu proslediti moga projekta, pa kako bude...mada, njima je super.

Selektora nije bilo do početka maja, kad je najzad na to mesto postavljen gospodin Boban Jeftić, koji je istog časa proučio moj projekat, sledećeg dana me pozvao te mi saopštio, kako će moja predstava biti vrh njegove selekcije, kako Mladenov tekst formuliše baš baš tu urbano-geografsku poetiku i moral i etiku, naravno opet para