B92 Blog

Tamo gde moji imaju vikendicu, živi porodica Šljepac.
Dva brata: Branko i Đole. Branko ima petoricu sinova.
Jedan drugom do uveta, krupni, delije. Đole je takođe imao sina, ali su mu ga, baš pre neki dan oduzeli. Dobro je! ...Jer, vidite: porodica Šljepac nekoliko generacija unazad, živi od pljačke.
Pljačka! Velika reč... može da zvuči i prokleto cool ako se setimo onih momaka sa filma, što pljačkaju banke i tako nešto, tipa: savremeni Robin Hud... Ne!

To što Šljepci rade, mnogo je jadnije.
Oni kradu. Ne samo vredne stvari. Kradu bilo šta. Salatu. Trešnje. Ruže. Crevo za polivanje bašte. Otirač za noge, ako ga ostavite noću pred vratima... Retrovizore i šoferke s kola... Ljuljašku s oraha, ili sam orah... Recimo, stablo u vašem dvorištu... Kad niste tu, oni iseku, odvuku, prodaju u daske. Iseku žicu s ograde. Obiju vajat, pokradu alat i farbe. I

„sve ukleti pesnici, samo ja slemerka!"

(lekcija i lična istorija, kao odgovor na (od)ličnu provokaciju)    

Društvo književnika Vojvodine, pri Međunarodnom festivalu literature, organizovalo je Slem šampionat: tekmu za najboljeg slemera Srbije.

Pozivnice smo dobili čak dva meseca u napred. Prijave su se slale mejlom. Stručni žiri je odabrao učesnike. Nas deset. I ne „sve iste face“ već i neki skroz novi za koje, tokom pet godina svog oduševljenog bavljenja slemom, nikada nisam videla ni čula. Lokacija takmičenja: kafana „Bistro“, najprol

Događaj najneobičniji! ... U komšijskoj apoteci, biram teglice s kašicama za bebu. Plaćam novčanicom iz bankomata, nalaktim se na pult da sačekam kusur... kad, apotekar, onako stidljivo, gleda u mene, pa u hiljadarku :
„Plašim se da imamo problem.“ , promrmlja.
Problem?! ... Kakav, dođavola, problem?!
Kupujem tamo svaki dan i isti taj ljupki apotekar tvrdi da smo mu najbolje mušterije. Mog sestrića, od kad se rodio, naziva Zlatnim Prijateljem Apoteke.
„Ova novčanica je falsifikat.“, kaže mi.
Ljudi u redu iza mene, zagledaju se u čudu... Ko bi rekao da se iza kupca Hippovih kašica, bez glutena, krije pokvareni falsifikator?!
„Daj, nemoj da me zajebavaš!“, omakne mi se, ne baš pristojno.
„Vidi ovako“, pokaže mi on, „Ovo je novčanica od hiljadu dinara.“
„U čemu je razlika?“ , pitam ja.
„U boji.“, skrene mi pažnju, „A i u tome što joj nedostaje

Seriozni propozal for Di Lengvič Reform

Van ting iz obvijus. Srbs hed inaf of filti, pezent, primitivli komplikejted end ekstrimli agli Srbian lengvič. Lajk evidens za ovu tvrdnju, Aj vil mejk šr tu provajd ju sam bjutiful ekzempls from evridej lajf, nešnal kalčr end medijas, vič mejd mi da tinkujem o jedna veri seriozna reforma na jezik. Det kajnd of reforma iz not jednostavna tu establiš, zbog čega gesujem det bi se mastovala sprovoditi step baj step. ... Enivej, fajnal gol vud bi tu supres Srbian lengvič (vokabjuleri, speling, pronansiješn, artikjulejšn end so on...) et ol instances: strating from evridej komjunikejšn, preko skuls end edjukejting programs, tu ekonomi, politiks, kalčr, literačur, rilidžn end mor.
Insted of Srbian, vi šud konstitjut Ingliš ez di ofišl lengvič in naša kantri. ... Strongli sam uverena, det bi on det vej Serbia getovala seriozne šanse za spid-ap

Nasilnički čin u sred Beograda zahteva najoštriju diplomatsku rekciju

U utorak, 21. oktobra, ambasada Republike Tunis u Beogradu, izvela je otvoreni, surovi gest neprijateljstva prema Srbiji i svim njenim građanima. Apelujemo na državne strukture naše zemlje, da preuzmu najoštrije diplomatske mere kako bi se neobični gest ove magrebške republike objasnio, ali i kako bi se građani Srbije (njihovi ljubimci i sobne biljke), zaštitili od daljih zločina i terororističkih stermljenja diplomatskih zvaničnika Tunisa, u Beogradu.

Počelo je u rano jutro. Zastrašujuči techno-sound motorne testere iz dvorišta Tuniske ambasade, u ulici Vase Pelagića 19, na uglu sa Petra Mrkonjića ...

Dvorište ove ambasade, već godinama je mirno.
Nekada su u njega preskala radoznala senjačka deca. Zatim je Tuniska ambasada prema okolnim dvorištima, podigla zidove ojačane bodljika

Uevk ste msilili da je pavrpois vžaan?

Zaavljhuujći nobniečoj mćoi ljdksuog mgzoa, pemra irtažiavnjima nučainka sa Kmbreidža, njie vžano kjoim su roedsldoem npiasnaa slvoa u rčei, jdieno je btino da se pvro i psldeonje sovlo nlaaze na sovm msteu. Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu oloknost, tkest mžeote čtiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa što ljduksi mzoak ne čtia savko slvoo pnaooosb, vec rčei psmraota kao cleniu. Oavj preomećaj je šljiavo nzavan TIPOGLIKEMIJA.

Niko ništa ne čita!!!  ... Hoćete dokaz?...

Ja svakog dana pred natpisom "VUCI" vidim bar pet budala koje guraju... I pored toga što je gradski prevoz izlepljen naptisima "Dajte prednost trudnicama!", najbolja mesta u autobusu uvek zauzmu najači: penzioneri. ...Uostalom, da li se prodaja cigareta makar za procenat smanjila od kad na svakoj pakli piše

SAV TAJ GENERACIJSKI JAZ(Z) 

mladima i svima koji su nekad bili mladi...čast izuzecima!

Dinosaurus! Hip-hop baba! Živi fosil i debil, okamenjeni ostatak generacije '82.

S nepunih 27, osećam, deco, da me je pregazilo vreme. Novinari me još uvek nazivaju „najmlađom srpskom dramskom spisateljicom", no ne treba im zameriti za neobaveštenost. Oni su plaćeni da pišu, a ne da čitaju novine!

Kleca mi staračko koleno, osećam prve znake reume, neprijateljsku pomorandžinu koru i ostalo- neću ni da pominjem... sve je to u redu. Pa i sede, kad se pojave- ništa zato, unapred sam se išatirala; i bore- kakve to veze ima („Svaka noć je novu boru dala", što bi rekla Sedmorica Mladih) - sve to ide uz staru koku, dobru juhu, i „juuu-huuu" karakrer...  Nije mi frka od fizičkog starenja.

Nego, nekako se dogodilo da sam tek nedavno

"Pitao bilten biltena: koliko si danas napravio kretena?"

ZAŠTO NE MOGU BEZ BITEFA, KAKO BITEF MOŽE BEZ MENE

Druga konferencija za štampu, povodom otvaranja 42. BITEF festivala.

Za mene, prva posle sedam godina, nakon koje ne moram da jurcam u press centar i sastavljam izveštaj za sajt. Prva na kojoj ne vodim beleške i ne skiciram zvanični tekstić čiji je cilj da pobedi prošlogodišnji rekord u brzini objavljivanja (a rekord nije za zezanje: neverovatnih 20 minuta!) .

Kakvo olakšanje, mislila sam jutros i pevušila pod tušem... Evo jednog BITEFA koji ću da gledam naspavana, umesto da hrčem tokom predstava, kao oni siroti rudari, kad ih dovedu u Narodno na operu, povodom Svetskog dana kulture. Rudarski posao uređivanja biltena i sajta, glatko

Traumwand syposium note: Geografija duše, smisao stvaralaštva, dva Beograda, konzerva i ključ

Dieterov poziv sam prihvatila bez razmišljanja. Čak i bez čitanja fajla u spajalici. Da, dolazim, radujem se... hvala na pozivu, hvala što misliš na mene.

U mailu je pisalo da je simpozijum u avgustu... tek u avgustu, tako sam pomislila, zaboravivši na čuvenu izreku beogradskih novinara: sve što ide- brzo dođe.

Svaki bih Dieterov poziv prihvatila na isti način.   

On je prijatelj. I reditelj... vrlo uspešan reditelj i što je najvažnije: reditelj s kojim se uspešno kapiram. Bili smo zajedno u Nju Jorku. Režirao je jedan od mojih komada. Gledali smo isti taj komad u Engleskoj, u novom čitanju. ... Sretali smo se u Beogradu, u više navrata i nikad nismo prestali da se dopisujemo. ... Pre dve godine, p

najozbiljniji politički govor

Na kulturnoj sceni Srbije, stvari su najzad krenule u boljem pravcu.

Nakon više od šezdeset godina postojanja, ugašeno je prvo srpsko pozorište na gradskom budžetu. Ova dobra vest, stiže iz gordog Zaječara - postojbine Gitarijade ali i velikih revolucionara, poput Svetozara Markovića, Nikole Pašića i Zorana Radmilovića. 

Jasno je da je Zaječar i ovog puta udario temelj revoluciji.

Stupimo li u odgovornu akciju i preduzmemo sve potrebne mere, slučaj zaječarskog pozorišta „Zoran Radmilović" neće ostati usamljen.

Slučaj zaječarskog pozorišta ne sme i ne treba da ostane usamljen!    

Jer, slučaj zaječarskog pozorišta svetli kao zvezda vodilja koja, u mrklom mraku,   pokazuje put kojim treba krenuti... Odgovorno, odlučno i bez odlaganja. 

I za