B92 Blog

Закон о регионалном развоју има многе недостатке. На пример, ако је регион статистички, како то да добија нестатистичке функције (Национални савет, Националне агенције за регионални развој, Регионални развојни савет, Регионалне развојне агенције...). Иако се у закону каже да регион „није административна територијална јединица и нема правни субјективитет" административну политичку регионализацију земље треба избећи јер је скоро цела централна Србија јужно од Саве и Дунава једна целина од 1804. односно 1878. године. Окрузи, општине и месне заједнице су природни оквири за привредно, културно и политичко организовање.

Статистичка регионализација земље је услов везан за ССП и у перспективи доноси земљи знатне приливе из буџетских средстава ЕУ (Бугарска, чији су региони испод 75 одсто просека развијености ЕУ добија 1,1 милијарду евра годишње).

Адекватно решење било би: Србија са пет региона. Поред Војводине, Косова и града Београда, имали бисмо југо

by dr GoranChe

Dve najveće i najvažnije projugoslovenske stranke: Demokratska stranka i Komunistička partija Jugoslavije imaju jednu zastrašujuću sličnost. Gradovi vezani za program, ime i nastanak ove dve stranke, koje su bile ’’odgovor’’ na nastanak nove države, praktično su (u jednom trenutku) urušeni (odnosno, najsnažnije porušeni tokom rata) - zajedno sa tom državom (Sarajevo i Vukovar). Kakva ironija sudbine! Ti gradovi su stradali sa tom istom zemljom.

U Sarajevu, na Sretenje 15. februara 1919. godine, Demokratska stranka je nastala ujedinjenjem Hrvatsko-Sprske koalicije, Jugoslovenske demoktrakske stranke iz Slovenije, nekih nezavisnih grupa iz Dalmacije, BiH demkrata, Hrvatske narodne zajednice, Demokratske stranke iz Vojvodine i dve muslimanske grupe okupljene oko listiova Jednakost i Vrijeme. Posle dva meseca nastupilo je ujedinjenje sa Samostalnom radikalnom strankom (koja će činiti okosnicu nove stranke i dati njenog prvog lidera Ljubomira Davidovića), naprednjacima i liberalim

Aко би неко хтео нама Србима да с наруга, сада би био добар тренутак. Могао би да каже овако: Срби су оптужили Албанце да су им украли историјску личност која никада није постојала.

Извесна Ана ди Лељо, која је школе завршила у Приштини па јој академске референце не изгледају баш бриљантно, написала је књигу о месту које Милош Обилић, или Копилић, како га наводно зову Албанци, има у албанској националној епици.

Колективно беснило се распламсало пре него што се видело шта заправо пише у тој књизи. За сада је њена садржина шире позната само кроз неколико наслова поглавља, на пример: „Албанске варијанте песама о боју на Косову".

Проблем који Срби и Србија имају у овом случају је у основи исте врсте као и проблем, рецимо (пре)вредновања места и улоге владике Петра Петровића Његоша, или рецимо, Ивана Гундулића, у светлу нове политичке диоптрије везане за националну и државну атомизацију балканског простора nа преласку из 20. у 21. век. Догодио се процес - назовимо г

f

Evrovizija, od početka do danas, može biti posmatrana i u svetlu široko geo-političkih promena, kulturološke anksioznosti i ‘'power games'', koje definišu Evropu i svet. Da li je glasanje na Evrosongu metafora za evropsku politiku? Ako je tako onda je i možda širenje EU jedna inter-regionalna borba. Evrosong, kao hepening, spektakl i performans, koji ujedinjuje narode Evrope i koji alegorijski reprezentuje ideju Evrope, postao je i simbol razlika, odnosno postojanja brojnih evropskih identiteta.
Možda izbog toga Evrovizija je za sociologe i politikologe postala veoma zanimljiva i, na neki način, pokazuje složene odnose i sentimente između brojnih evropskih naroda. Od uvođenja glasanja putem SMS poruka geopolitika ali i etnički, odnosno faktor dijaspore dolaze do snažnog izražaja. Ipak, ni ranije, pre uvođenja SMS glasanja politika niije bila bez velike uloge (godinama Španija glasa za Portugal, Austrija za Nemačku itd.).
Prema mnogim studijama tri ‘'najistaknutija'' glasačk

Slično pitanje postavio je i Fukojama (odnosno Hegel i Kožev) ili Meklaun (samo se radilo o kraju istorije, odnosno geografije). Detronizavanje dinara, koje je skoro izvesno, biće lep dan za Srbiju, jer nećemo izgubiti svoju valutu: naša moneta postaće evro, koja će možda i potisnuti dolar, kao globalna valuta. Čak i za one sa jakim nacionalnim sentimentom to će biti veliki dan, pošto će svi evropski Srbi koristiti isti novac.
Kada uđemo u Evropsku monetarnu uniju učestvovaćemo u kreiranju monetarne, i kursne politike kroz Evropski monetarni sistem (gde će biti NBS) i preko naših delegata u Evropskoj centralnoj banci (koji, naravno, neće slušati naloge Beograda, jer je ECB nezavisna institucija, baš kao što je danas i NBS). I dalje ćemo štampati banknote i evro kovanice, i sa srpskim simbolima i, naravno, delimično ćirilicom. Imaćemo prihod od sinjoraža i znatno niže kamatne stope. Bićemo deo ekipe, u koju bi mnogi želeli da uđu, a mi ćemo ući zato što smo Evropljani i zato što ćemo ispuniti tzv. kriter

by dr GoranChe

Slabljenje domaće monete u poslednjih pola godine za oko petinu svoje vrednosti prema evru, moglo bi biti znatno usporeno u narednom periodu (u poslednja dva meseca dinar se stabilizovao, a početkom aprila blago i ojačao). Treba naglasiti da pad dinara nije izuzetak i da su sve zemlje kontinenta izvan evrozone, praktično izuzevši samo Švajcarsku (čiji je franak u toku prethodne godine ojačao za desetinu a u prva tri meseca ove godine je blago oslabio prema evru, bile suočene sa slabljenjem svojih moneta). Naravno, izuzetak su zemlje sa fisknim režimima kursa ili valutnim odborima, koje su imale znatno smanjivanje deviznih rezervi zbog intenziviranja intervencija na deviznom tržištu. Valute kao rumunski lej, mađarska forinta, ruska rublja, poljska zlota, britanska funta i većina ostalih, izgubile su u poslednjih pola godine između petine i četvrtine svoje vrednosti prema evru (ukrajinska hrivnja prošla je još gore).
Postavlja se pitanje kakve su političke implikacije pada nacionalne val

  domaćin bloga Srđan Cvetković istrazivac saradnik ISI : Budući da je bloger Goran bio svojevremeno kod menekao ilegalca u Studenjaku ilegalac koristim ovde svoje pravo pa kao ilegalac na blogu  dovodem  ilegalca. Svoje rad ce nam predstaviti Nemanja Dević koji ima 19 godina a već je napravio ozbiljno istrazivanje koje je pretočio u knjigu Istina pod ključem. Njegove godine nisam pomenuo da bi ga blogeri poštedeli kritike već kao ra

fotoshop

Žrtve Drugog svetskog rata  u Šumadiji

orginal

домаћин блога је  мр Срђан Цветковић истраживач сарадник ИСИ

rov barbara