Imajući u vidu da je posle izbora početkom oktobra 2010 došlo do intenziviranja političke krize i faktičkog blokiranja sastavljanja Vlada na nivou BIH a moguće i federacije BIH (osim ako se zaobiđe institucionalna mogućnost hrvatskih kantona da ne izaberu poslanike u Vijeće naroda Federacije BIH) čini se da je

Često slušamo priče o strašnim posledicama loše privatizacije, o korupciji koja nas je uništila, o silnom iznetom kapitalu iz Srbije, kojeg, uzgred budi rečeno, faktički nemamo. Da bi barem deo ovog narativa pokušao da osporim analiziraću privredni rast i zaposlenost posle 2000.
Pođimo od ključnog pokazatelja: stope rasta BDP po stanovniku. Taj indikator je u periodu 2000-2013 prosečno rastao 3,5%, što je jednako proseku centralne i jugoistočne Evrope (podaci za 2014 ne mogu bitnije da promene sliku, iako projekcije EBRD ukazuju da će Srbija imati nešto sporiji rast od

 

Posle, teške, poslednje decenije 20. veka građani Srbije su sve više zaokupljeni dnevnim ekonomskim temama, koje ''život znače''. Sve je više interesovanja za stopu inflacije, kretanje kursa dinara, veličinu prosečnih zarada i penzija, a u skorije vreme raste zanimanje i za akcije, budući da većina nas očekuje da dobije obećanih 1000 evra od korporatizacije šest velikih državnih preduzeća. Mnogi, naravno, ne mogu da uoče da u mnogim društvenim pojavama leže ekonomski uzroci, dok se, s druge strane, često daje preteran značaj novcu u determinisanju političkih i

Goran(che) Nikolić

NIKAD NAM NIJE BILO BOLJE! 

Odgovorno tvrdim da u apsolutnom smislu Srbima, odnosno građanima ove zemlje nikada nije bilo bolje. Za čoveka je najvažnija stvar u životu ostvarenje sreće, ali pošto je to teško merljivo onda moramo naći neke druge kriterijume da sumarno ocenimo stanje u komeo se nalazi srpsko društvo. Da bi simplifikovao analizu poći od premise da su dve najbitnije stvari građanske (i ostale, kao npr. umetničke) slobode i ekonomsko blagostanje (ponderi pola–pola).   

Ja sam ekonomista, ne sociolog, ali mislim da ne bi trebalo da ima spora da srpsko društvo nikada nije bilo slobodno kao posle 5. oktobra 2000. g. Podsećam da Srbija do 2000. g. praktično nije imala demokratski sistem vlasti, možda izuzimajući tzv. zlatno doba srpske demokratije (1903-14.), čiji je demokratski domet upitan.

Danas niko nije ’’okovan’’ zato što iznosi svoje mišljenje, koje je disonantno ili suprotno većini i (mnogobrojni) mediji nikada nisu bili slobodniji. Prema recentnoj (11. jul 2007) studiji Svetske banke naša zemlja je među najbolje kotiranim državama po zabeleženom ‘’značajnom’’ napretku u poboljšanju građanskih sloboda’’ kao i u kontroli korupcije, tokom protekle decenije. Prema izveštaju Freedom Haus 2006 Srbija spada u društva sa ’’zapaženim demokratskim dostignućima’’. U izveštaju se pokazuje da je Srbija od 2000 značajno popravila zbirni pokazatelj demokratizacije, zbirni pokazatelj zakonske regulative kao i zbirni pokazatelj ekonomske liberalizacije. Ipak, istina je da u poređenju sa većinom evropskih tranzicionih zemalja Srbija još uvek još uvek znatno zaostaje po vrednosti ovih indikatora.

Stabilizacija dinara u toku avgusta nije pomogla da se srpska valuta pomeri sa neslavne pozicije najslabije evropske monete, posle ukrajinske, u poslednje skoro dve godine.
Istina, situacija se popravila tokom poslednjih skoro mesec dana i među zemljama regiona dinar je najviše dobio na vrednosti prema evru. Naime, nominalno domaća moneta ojačala je za jedan procenat prema moneti evrozone, dok je u avgustu kurs rumunskog leja ostao faktički nepromenjen, hrvatska kruna je oslabila pola procenta, mađarska forinta depresirala je za 1,2%, poljska zlota oslabila je za 0,7%, a češka

status quo

 

  Domaćin ovog bloga je mr Srdjan Cvetković saradnik ISI budući da je Goranche zauzet rešavanjem globalne ekonomske krize :

  Kao sto neko reče Sve sretne porodice liče jednu na drugu dok je svaka nesretna na svoj način...Porodica dr Dušana Tomića, samo je jedna od mnogih koje su žrtve komunističke revolucije u Srbiji. O svojoj interesantnioj ali tragičnoj sudbini u narednim redovima govori sam Dobrivoje Tomić:

         

Da li Srbija može postati bogata ako počne da ponavlja iskustva a ne preporuke bogatih? U čuvenoj knjizi Erika Reinerta: Globalna ekonomija - Kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji, na dosta zanimljiv način se raksrinkavaju mnoge ekonomske dogme današnjice. Radi se o tezama (naučnim paradigmama) koja smo pounutrašnjili i kojima objašnjavamo svet oko nas a tiču se ekonomije. Stvar ne bi bila problematična da upravo na taj način ne pomažemo sebi da ostanemo zarobljeni u krugu siromaštva.

U petak, 7 maja, nastavljen je pad vodećih svetskih berzi, dok se evro konačno stabilizovao i blago oporavio, na blizu 1,27 sa ispod 1,26 dolara. Čini se da se stvara atmosfera za odlučnije mere EU i ECB, te da sudbina evra, tema kojoj se poslednjih dana posvećivalo dosta pažnje u pesimističnim izjavama nekih svetskih ekonomista, neće biti dovedena u pitanje (taman ECB intervenisala na deviznom tržišut ili pak promenila svoju odluku da ne kupuje problematične državne obveznice, tj. kreira novac). Inače, čitavu sedmicu obeležilo je dramatično pogoršanje situacije na globalnom,

''Bolje dobro obešen nego loše oženjen'' je izjava koja se pripisuje Serenu Kjerkegoru, čuvenom filozofu. Navodno, Kjerkegor se pokazao i na delu, jer je, da bi ''nesmetano'' mogao da se bavi filozofijom, svoju devojku ''ustupio'' svom najboljem drugu za ženu. [1]Sudeći barem po najnovijim studijama, koja se bave ekonomakim implikacijama poligamije, najbolji drug velikog danskog filozofa je dobro i ekonomski prošao vezivajući se samo za jednu ženu.

Naime, istraživanja pokazuju da je poligamija u ''zapadnim'' zemljama postala prošlost