Domacin bloga je mrSrdjan Cvetkovic koji me ubedio da se ukljucim u jedan zanimljiv i koristan projekat

Smatrajuci da su granice ljudskog duha nicim ogranicene grupa naucnika humanistickih nauka  pokrenula je interaktivni sajt ciji je cilj da premosti  granice naucnih prostora balkanskih drzava i sire. Na ovom mestu ga predstavljamo i  nadamo se korisnim sugestijama i komentarima

Forum za humanističke i društvene nauke

Stari kontinent stari; prosečni fertilitet je nizak (jedno i po dete po ženi). Zemlje na istoku i posebno jugoistoku Evrope su u još težoj situaciji zbog snažne emigracije koja je najviša među reproduktivnom generacijom. To pogoršava demografsku strukturu jer se čak do petine fertilnih žena iseljava iz tih zemalja što uzrokuje snažno smanjene broja rođene dece (i posledično porast udela starije populacije). 

Paradigma tog problema je situacija u našoj zemlji. Po trendu u proteklom delu godiine biće uspeh ako u Srbiji bude 67 hiljada živorođenih beba (isto kao 2012), dok će trend pada mortaliteta (na verovatnih 98 do 100 hiljada ove godine) oboriti stopu negativnog prirodnog priraštaja na (i dalje vrlo visokih) 32 hiljade, što je čak 4,5 promila.

Da li Srbija može postati bogata ako počne da ponavlja iskustva a ne preporuke bogatih? U čuvenoj knjizi Erika Reinerta: Globalna ekonomija - Kako su bogati postali bogati i zašto siromašni postaju siromašniji, na dosta zanimljiv način se raksrinkavaju mnoge ekonomske dogme današnjice. Radi se o tezama (naučnim paradigmama) koja smo pounutrašnjili i kojima objašnjavamo svet oko nas a tiču se ekonomije. Stvar ne bi bila problematična da upravo na taj način ne pomažemo sebi da ostanemo zarobljeni u krugu siromaštva.

Serbia's on the Road to Happiness - Come inside!

by Goran(che) Nikolić

title translated by Gorda(na) Ninković

        ''Srećni su oni koji svoje misli fiksiraju na neki drugi objekat, a ne na samu sreću'' [1]

U evroatlantskim zemljama tzv. ''Ekonomija sreće'' postala je vrlo važna tema, čak i na državnom nivou, jer su političari (konačno) uvideli da im je džabe da govore o rastu

Skorašnje snažno involviranje nekih nezapadnih zemalja na balkanski prostor nagoveštava da ove spekulacije nisu bez osnova.

by Goran(che)

Uvreženo je mišljenje da je broj žena u Srbiji daleko viši od broja muškaraca. To jeste tačno, ali razlika nije prevelika, tek 6%.[1] Međutim, ono što je za politiku nataliteta od krucijalnog značaja je broj žena u fertilnom periodu, i tu su rezultati potpuno suprotni od onoga što često slušamo (posebno od pristalica lepšeg pola): da Srbija prosto ''vrvi'' od žena, odnosno devojaka. Naime, ukupan broj žena u fertilnom periodu, koji se definiše kao razdoblje života od 15 do 49 godina,

 
Za razliku od mnogih drugih mojih tekstova u ovom unapred priznajem da je ispunjen dosadom.
Kada se obratio narodu pred parlamentom koji je tog dana goreo novo-izabrani predsednik SR Jugoslavije poželeo je građanima da žive u dosadnoj zemlji. Obećanje nije održao, i čini se da je sve učinio da tako ne bude narednih godina, barem onih godina kojih je vršio vlast (možda i zato što u maloj zemlji možete ‘'vući'' autonomne poteze samo u meri u kojoj oni imaju auto-remetilački element; naravno po sopstvenu državu).
Kada je mislio na dosadnu zemlju verovatno da

Slično pitanje postavio je i Fukojama (odnosno Hegel i Kožev) ili Meklaun (samo se radilo o kraju istorije, odnosno geografije). Detronizavanje dinara, koje je skoro izvesno, biće lep dan za Srbiju, jer nećemo izgubiti svoju valutu: naša moneta postaće evro, koja će možda i potisnuti dolar, kao globalna valuta. Čak i za one sa jakim nacionalnim sentimentom to će biti veliki dan, pošto će svi evropski Srbi koristiti isti novac.
Kada uđemo u Evropsku monetarnu uniju učestvovaćemo u kreiranju monetarne, i kursne politike kroz Evropski monetarni sistem (gde će biti NBS) i preko

            I pored toga što preko dve milijarde ljudi živi sa manje od dva dolara dnevno, 10% najbogatijih kontroliše 54% svetskog bogastva, čak jedna milijarda ljudi nema vodu za piće, 110 miliona dece ne ide u školu, pošteno je i reći da najveći deo svetske populacije nikada nije bolje živeo nego danas. Trend smanjenja siromaštva u Srbiji je nesumnjiv od 2000. Podaci govore da siromaštvo opada, sa 14% 2002. na 6,6% ukupne populacije Srbije danas.

         Poslednjih godina siromašno stanovništvo počelo je da troši manje novca na ishranu, a više

Popisi koji su sprovedeni ove godine, ili koji će se tek sprovesti u oktobru ove ili naredne godine (Srbija, Makedonija i BIH), pokazali su (ili će izvesno pokazati) da se Balkan populacijski i dalje prazni. Dok broj stanovnika EU konstantno raste od 1960, istina sve sporije, naš region bije bitku sa negativnim prirodnim priraštajem i emigracijom. Istina, rast populacije na zapadu starog kontinenta posledica je imigracija i blagog pozitivnog prirodnog priraštaja, koji je uzrokovan visokim fertilitetom imigrantkinja (dobrim delom i iz našeg regiona). U EU je stopa nataliteta 10,7 promila