Ključna debata oko prirode evropskog identiteta vodi se oko pitanja da li je on kulturni ili politički, ili i jedan i drugi. Nepotibna činjenica je da je Evropljanima primarni identitet nacionalni i da ih to razlikuje od npr. dve najmogoljudnije zemlje, koje su, iako po mnogim kriterijumima populaciono diferenciranije, uspele da kreiraju primarni nacionalni narativ, daleko jači od većine regionalnih. Npr. u Indiji je stvoren jedinstven kulturni i politički identitet, koji je potpomognut svešću o dugom postajanju države, ali i neformalnim ali veoma snažnim religijskim narativom (Hinduizam).

Autor: dr Davor Džalto

(Preuzeto iz knjige: Davor Džalto, Plus Ultra: izabrani eseji o kulturi, komunikaciji i veri, Beograd: Otačnik, 2011)

Široko je rаsprostrаnjeno mišljenje dа je prаvoslаvnа crkvа „nаcionаlnа“ po svom kаrаkteru, tj. dа je nаcionаlni ključ kriterijum kojim se rukovodi orgаnizаcijа i funkcionisаnje prаvoslаvne crkve nа lokаlnom nivou.

Ovаkvа percepcijа je prisutnа kаko u zemljаmа u kojimа je prаvoslаvlje dominаntnа i trаdicionаlnа verа tаko i vаn njih, u ostаtku hrišćаnskog i nehrišćаnskog

Stabilizacija dinara u toku avgusta nije pomogla da se srpska valuta pomeri sa neslavne pozicije najslabije evropske monete, posle ukrajinske, u poslednje skoro dve godine.
Istina, situacija se popravila tokom poslednjih skoro mesec dana i među zemljama regiona dinar je najviše dobio na vrednosti prema evru. Naime, nominalno domaća moneta ojačala je za jedan procenat prema moneti evrozone, dok je u avgustu kurs rumunskog leja ostao faktički nepromenjen, hrvatska kruna je oslabila pola procenta, mađarska forinta depresirala je za 1,2%, poljska zlota oslabila je za 0,7%, a češka

Ako posle izbora 11. maja Vladu budu predvodile pro-evropske snage bio bi to, na neki način, kraj politike u Srbiji. Naravno, Srbija ne bi iz (možda) predpolitičkog prešla u postpolitičko društvo; ona bi bila klasična liberalna demokratija. Ali politika na kakvu smo danas navikli, koja, ipak, nije borba za vrednosne sisteme opšte prihvaćene u zapadnim društvima, već za goli opstanak kakvog tavkog liberalnog poretka, bila bi prošlost! Srbija bi se konačno stvarno okrenula ka EU, kao i skoro sve evropske zemlje. Značaj lažne geopolitičke podele (za istok i zapad, koja datira

Lej je krajem juna 2010. pao na rekordno nizak nivo kako je rumunski opozicioni lider pozvao na izglasavanje nepoverenja vladi i parlamentu zbog ''austerity'' programa koji uključuje smanjenje budžetskog deficita (i shodono tome dobijanje ''international bailout'' zajma). Lej je pao na najniži niov od kada je evro uveden 1.1.1999. (prema dolaru je na najnižem nivou od pada komunizma 1989.). MMF je odložio sastanak borda direktora, da bi se uverili da će Rumunija zaista povećati PDV. Istovremeno došlo je i do pada vodećeg berzanskog indeksa budući da su investitori zabrinuti zbog državnog

Budući da je od brojnih opcija u praksi vrlo teško izabrati optimalnu određeno društvo može biti zadovoljno ako se umanji mogućnost da brojne relevantne odluke (koje utiču na budućnost date zajednice), koje su političkog i samim tim diskrecionog karaktera, budu neoptimalne. Pravilno određivanje šta su prioriteti jednog društva, biće operacija koja će imati manje šansi za neuspeh pod uslovom da odluke donosi sveznajuća i dobronamerna osoba. Međutim, jedna osoba teško da može imati takav intelektualni i obrazovni kapacitet da nepogrešivo procenjuje koji će od mnoštva

 

Закон о регионалном развоју има многе недостатке. На пример, ако је регион статистички, како то да добија нестатистичке функције (Национални савет, Националне агенције за регионални развој, Регионални развојни савет, Регионалне развојне агенције...). Иако се у закону каже да регион „није административна територијална

Sastanak ministara finansija EU koji je finaliziran u rano jutro 10. maja reprezentuje retko viđenu konvergenciju diplomatskih aktivnosti EU. Posle iskazanog visokog nivoa solidarnosti i spremnosti za koordinisanu akciju vlada EU vodeće evropske (i globalne) berze beleže snažan rast.

Kompozitni pan-evropski indeks EuroFirst300 porastao je za čak 7,4%; američki S&P 500 skočio je 3,5%; japanski Nikkei 225 porastao je za 1,6%. Valuta evrozone snažno se oporavila (u jednom momentu na preko 1,3 dolara, da bi se vratila na 1,28), a rizik premija (troškovi pozajmljivanja) na obveznice

Imajući u vidu da je posle izbora početkom oktobra 2010 došlo do intenziviranja političke krize i faktičkog blokiranja sastavljanja Vlada na nivou BIH a moguće i federacije BIH (osim ako se zaobiđe institucionalna mogućnost hrvatskih kantona da ne izaberu poslanike u Vijeće naroda Federacije BIH) čini se da je

Američki berzanski indeks S&P 500 stropoštao se za oko 17% od 22. jula zaključno sa 8. avgustom (kada pad dostiže 6%) usled zabrinutost zbog usporavanja privrednog rasta, posebno SAD. I vodeće berze u Evropi i Aziji beleže dramatično stropoštavanje, posebno ubrzano nakon (uspešnog?) kompromisa u Kongresu SAD pre sedam dana. Nešto veća zaposlenost u SAD nego što je bilo očekivano, kao i pad nezaposlenosti prvi put u poslednja četiri meseca, samo su na kratko podigli američke berze u petak 5. avgusta. Pad se intenzivirao u ponedeljak 8. avusta posle odluke S&P da snizi vrhunski