B92 Blog

by dr GoranChe

  domaćin bloga je mrSrđan Cvetković istrazivac saradnik ISI

Gost i autor bloga je najmlađe pero srpske istoriografije i moj asistent Nemanja Dević

-Трагична смрт јунака „Српске трилогије"-

na frontu

Autor bloga je mr Srdjan Cvetkovic istrazivac saradnik ISI

Необичан случај  Владимира Марковића

Новинар рођен 1952. у Лесковцу, средњи школу завршио у је Трећу гимназију у Беогреду. Уписао најпре Вишу туристичку школу затим завршио Југословенску школу за новинарство(1976) при Југословенском инстуту за новинарство. Бавио се независним новинарством а од јануара 1992. је  члан УНС-а. Политички прогањан након што је 1974. почео да се интересује за српску и хрватску политичку емиграцију. Објављивао је у емигрантским часописима Наша реч 1976. и листу Хрватска држава од 1978. Оптужен је крајем седамдесетих због интервуја са Фрањом Туђманом, где се овај залагао за конфедерацију и оспоравао број жртава у Другом светском рату на територији НДХ (марта 1978.) као и сличних разговора и

 by GoranChe

Tvrdim da je za vezu je potrebno jedno i po! Ne dvoje, kako se obično misli, mada to smatram idealnom varijantom, već jedno i po.

Dakle, uzmimo sistemski slučaj da se veze i brakovi formiraju po formuli koja podrazumeva zbir od 2 (cela) učesnika, tj. partnera. Siguran sam da bi broj veza i brakova bio signifikantno manji, odnosno takav da bi ugrozio čak i funkcionisanje socijalne zajednice, i na kraju njenu proliferaciju. Nepostojeći ugovor predviđa da se tako nešto onemogući. Taj neformalni ugovor traje hiljadama godina, i praktično je omogućio širenje, a možda i opstanak ljudske vrste.

U čemu je stvar? Poenta je u odstupanju od ideala i prihvatanju tog odustajanja kao realnosti. Kako se to postiže u savremenom društvu, kojim se bavim, pošto bi analiza kroz vekove bila isuviše složena, posebno imajući u vidu da mnoga društva i civilizacije nisu često ni imala reč za (erotsku) ljubav.

Najednostavniji model podrazumeva jednog obsesivno zainteresovanog partnera (zaljubl

Domacin bloga je mrSrdjan Cvetkovic koji me ubedio da se ukljucim u jedan zanimljiv i koristan projekat

Smatrajuci da su granice ljudskog duha nicim ogranicene grupa naucnika humanistickih nauka  pokrenula je interaktivni sajt ciji je cilj da premosti  granice naucnih prostora balkanskih drzava i sire. Na ovom mestu ga predstavljamo i  nadamo se korisnim sugestijama i komentarima

Forum za humanističke i društvene nauke

Nauka u Jugoistočnoj Evropi našla se u zamci dvaju naizgled suprotstavljenih koncepata: izolacionizam/nacionalizam/tradicionaliz

by Dr GoranChe

  Domaćin ovog bloga je mr Srdjan Cvetković saradnik ISI budući da je Goranche zauzet rešavanjem globalne ekonomske krize :

  Kao sto neko reče Sve sretne porodice liče jednu na drugu dok je svaka nesretna na svoj način...Porodica dr Dušana Tomića, samo je jedna od mnogih koje su žrtve komunističke revolucije u Srbiji. O svojoj interesantnioj ali tragičnoj sudbini u narednim redovima govori sam Dobrivoje Tomić:

dusan tomic sa suprugom

Posle okupacije partizani su preuzeli vlast i zaveli komunističku diktaturu. Otac je do decembra 1

аутор текста је Срђан Цветковић, сарадник ИСИ 

by Srđan Cvetković & Goran Nikolić

Teorija je već prepoznala da se u uslovima jednopartijskog sistema javljaju, zahvaljujući ''nerazrešivim protivrečnostima društvenog razvoja'' i partikularnim interesima pojedinaca i grupa, frakcije kroz svojevrsne ''partije u partiji''. Naročito se ovaj fenomen ispoljio u SFRJ, izraženo heterogeno nacionalno-versko-ideološko-administrativno složenoj državi. Ovaj politički kvadrant se odnosi samo na različite struje proistekle iz komunističke partije. Dakle, ovde nisu pomenitu pripadnici građanske opozicije, kao što su npr. Mihajlo Mihajlov, pripadnici nacionalne i građanske političke emigracije (Desimir Tošić, Slobodan Jovanović, Branimir Jelić.....), ''Beogradski krug'', Milan Grol itd.       

Posle, teške, poslednje decenije 20. veka građani Srbije su sve više zaokupljeni dnevnim ekonomskim temama, koje ''život znače''. Sve je više interesovanja za stopu inflacije, kretanje kursa dinara, veličinu prosečnih zarada i penzija, a u skorije vreme raste zanimanje i za akcije, budući da većina nas očekuje da dobije obećanih 1000 evra od korporatizacije šest velikih državnih preduzeća. Mnogi, naravno, ne mogu da uoče da u mnogim društvenim pojavama leže ekonomski uzroci, dok se, s druge strane, često daje preteran značaj novcu u determinisanju političkih i drugih tokova u zemlji. Mistifikacija ekonomskih (pre svega, finansijskih) motiva stvara pogrešnu percepciju stvarnosti (npr: ''svi političari su lopovi''), te ću zbog toga pokušati da razobličim neke uvrežena mišljenja.
Ekonomija je, u stvari, nauka o motivima. Ona se b