B92 Blog

Ranih osamdesetih godina 20. veka u beogradskim disidentskim krugovima intenzivirane su rasprave o mogućnosti demokratizacije zemlje, odnosno unapređenja ljudskih prava, slobode govora, političkog udruživanja. Sa sovjetskom ''perestrojkom'' i ''demokraskim gibanjima'' u većini ostalih zemalja istočnog bloka, u drugoj polovini osamdesetih, ovi zahtevi postaju glasniji. Sve češće se postavlja pitanje da li je uvođenje demokratskog sistema vlasti ključ za rešenje nagomilanih političkih, nacionalnih i ekononskih problema, i uopšte za opstanak multietničke (kon)federativne zajednice.

Nema sumnje da bi puna demokratija, koju zajednička

            I pored toga što preko dve milijarde ljudi živi sa manje od dva dolara dnevno, 10% najbogatijih kontroliše 54% svetskog bogastva, čak jedna milijarda ljudi nema vodu za piće, 110 miliona dece ne ide u školu, pošteno je i reći da najveći deo svetske populacije nikada nije bolje živeo nego danas. Trend smanjenja siromaštva u Srbiji je nesumnjiv od 2000. Podaci govore da siromaštvo opada, sa 14% 2002. na 6,6% ukupne populacije Srbije danas.

         Poslednjih godina siromašno stanovništvo počelo je da troši manje novca na ishranu, a više na ostale izdatke kao što su odeća, obuća i stanovanje (stvar donekle olakšava i to što oko

 autor teksta je mr Srđan Cvetković (cvele72), istraživač-saradnik ISI

autor teksta je: 

Doc. Dr. Phil. Davor Džalto

Kakav se kulturni obrazac nudi građanima Srbije? Sa kojim obrascem se prosečan građanin identifikuje?

Da bih objasnio dominantni kulturni model u Srbiji uzeću nekoliko paradigmatičnih slika koje se mogu videti u medijima ili u popularnim kulturnim sadržajima, kao i u savremenim adaptacijama tradicionalnih društvenih manifestacija.

Prva slika je slika Srbina kao sredovečnog muškarca (mlađi i stariji su moguće varijante) sa naglašenim viškom kilograma (velikog stomaka), neurednog, sa manjkom prednjih zuba ili sa poodmaklim karijesom a često i sa drugim oralnim bolestima. Ovaj muškarac uz kez ispija rakiju ili pak drži flašu rakije u ruci. Nepouzdan je, sklon je psovki, pljuva

Ako posle izbora 11. maja Vladu budu predvodile pro-evropske snage bio bi to, na neki način, kraj politike u Srbiji. Naravno, Srbija ne bi iz (možda) predpolitičkog prešla u postpolitičko društvo; ona bi bila klasična liberalna demokratija. Ali politika na kakvu smo danas navikli, koja, ipak, nije borba za vrednosne sisteme opšte prihvaćene u zapadnim društvima, već za goli opstanak kakvog tavkog liberalnog poretka, bila bi prošlost! Srbija bi se konačno stvarno okrenula ka EU, kao i skoro sve evropske zemlje. Značaj lažne geopolitičke podele (za istok i zapad, koja datira od početka 19. veka), bio bi redukovan i antizapadni stav bio bi sveden na kvazi intelektualne krugove (npr. kao danas u Bugarskoj) i stranke sa manjinskim uporištem u biračkom telu. Na izborima 2012. Srbija bi mogla birati između socijaldemokrata, konzervativaca ili libertarijanaca, dok bi esktremne politike grupacije, kao npr. u Francuskoj ultra-desničari ili (u manjoj meri) u Nemačkoj ''stari levičari'', bile svedene na podnošljivi n

Ukoliko na predstojećim, istorijski važnim, izborima samo tri, ili možda i četiri, nemanjinske liste prestignu cenzus postoji vrlo realna mogućnost da Toma i Koštunica pređu magičnu crtu od 125 parlamentaraca. Ukoliko se to desi, a referentna istraživanja javnog mnjenja govore da će to možda zavisiti od nekoliko desetina hiljada glasova, naša zemlja će se naći u vrlo teškoj situaciji. Toma je već najavio da će u koaliciju sa Vojom, pa taman i da mu ponudi mesto premijera (iako će imati, verovatno, tri puta više glasova), jer tako je naredio drugi Voja, onaj ih Ševeningena. Biće to za Koštunicu ponuda koja se ne može odbiti; na kraju, konačno će moći da sprovodi politiku njemu inherentnu.[1]

Lider G17 Mlađan Dinkić izašao je u javnost izjavivši da ne može više da podnese ’’kolektivno ludilo’’ inicirano ponašanjem koalicionog partnera u Vladi: DSS-a, odnosno premijera (podržanog SRS-om). Oglasio se i Palma, veoma razboritom analizom trenutnog stanja u Srbiji. I to što Velja, po svemu sudeći, neće u koaliciju na lokalu sa DSS (možda samo ponegde, da ispoštuje starog saborca) a hoće sa pro-evropskim SPO (verovatno u dobrom delu opština u Srbiji) možda nešto govori (brod koji tone valja napustiti!). Stav privrednika, političke i kulturne elite jasno je saopšten pre, i na izborima 3. februara: hoće ljudi u Evropu! Indikativno je i istraživanje javnog mnjenja Medijum Galupa, kuće kojoj se teško može osporiti referentnost. SRS vodi sa manje od 2% ’’protiv’’ DS i G17 (bez SPO, koji bi mogao da ’’upadne’’ pa da bude egal). Ko

Ako narodnjaci i SPS ostanu neutralni Tadić će pobediti na izborima i to ne suviše tesno. Naime, neutralnost DSS, NS i SPS bi donela oko dodatnih četiri (neto) procenta Nikoliću, što bi jedva bilo dovoljno da se ostvari ravnoteža glasova sa aktuelnim predsednikom, imajući u vidu prosto zbrajanje glasova kandidata, čiji će glasači izvesno podržati Tadića. Međutim, ono što će sigurno doneti nove glasove Tadiću su podrška skoro cele intelektualne i kulturne elite Srbije, (prirodno) ubedljivija kampanja kandidata DS (i skoro izvesna pobeda u TV duelu), veći rezervoar glasova među neopredeljenima, kao i strah od izvesne neizvesnosti sa Nikolićem.

Ipak, jedna stvar bi mogla da zakomplikuje situaciju i da izbore učini neizvesnijim. To je stav aktuelnog premijera.

Postaje i laicima jasno da bi premijer želeo dve stvari: da pobedi Nikolić bez njegove direktne podrške i da održi koaliciju sa DS i G17. Nije teško dokučiti motive aktuelnog premijera. Naime, on želi što više vlasti i meku izolaciju Srbije

Politička situacija u Srbiji se zakomplikovala sporenjem u vladajućoj koaliciji glede predsedničkih izbora. Predsednik Srbije je ''presekao'', i raspisao izbore, kada nije imao potvrdu premijera da će posle sednice OUN 19. decembra, u slučaju da se (očekivano) ništa bitnije ne desi, izbori biti sporazumno raspisani 21. decembra.

Istraživanja javnog mnjenja pre ovih događanja davala su solidnu prednost Tadiću u drugom krugu. Međutim, imajući u vidu da je vrlo moguće da DSS (i NS) ne podrži sadašnjeg predsednika Srbije (moguće je da će ''ići'' na pasivan bojkot), stvar postaje nešto rizičnija, budući da je, sve izvesnije, priznavanje nezavisnosti Kosova (iako se neće desiti u narednih, najmanje, dva meseca) ''vetar u leđa'' Tomi Nikoliću. Možda je, na neki način, paradoskalno da pobeda bilo kog kandidata, najverovatnije, ne razbija vladajuću koaliciju, koja je, gledajući strateške interese Srbije, trenutno bez alternative.   

Praktično svugde u svetu manjine (etničke, rasne, religijske) su ispod-proprocionalno zastupljene u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti, ili generalno na mestima gde se donose odluke vezane za prioritete razvoja određene društvene zajednice.[1] Postoje i retki izuzeci, kao što je npr. belačka manjina u Južnoafričkoj Republici, Kurdi u Iraku (koji imaju jedno od tri vodeća mesta u zemlji i ravnopravno učešće u svim organima vlasti) ili pak zastupljenost Maora u parlamentu Novog Zelanda (kojima pripada skoro 6% zagarantovih mesta u sk