Neretko slušamo da Srbija ima egzodus mladih obrazovanih ljudi. Cifre koje se pominju su onespokojavuće i upućuju da se praktično cele generacije onih koji su završili naše prestižne fakultete iseljavaju.
Najfrapantniji su ‘podaci' OECD po kojima je iz Srbije 2014. otišlo čak 58 hiljada ljudi. Zaista, ako uđete u bazu podataka OECD-a naćićete tu brojku, međutim, onaj ko malo bolje prouči te podatke uočiće nekoliko detalja, koji taj pokazatelj čine neupotrebljivim. Na primeru Nemačke, u koju je navodno emigriralo skoro 40 hiljada lica iz Srbije 2014. može se videti

 
2013-09-06 09:20:25
Društvo| Ekonomija| Život

Kako snažno podići natalitet

Goran Nikolić RSS / 06.09.2013. u 10:20

Stari kontinent stari; prosečni fertilitet je nizak (jedno i po dete po ženi). Zemlje na istoku i posebno jugoistoku Evrope su u još težoj situaciji zbog snažne emigracije koja je najviša među reproduktivnom generacijom. To pogoršava demografsku strukturu jer se čak do petine fertilnih žena iseljava iz tih zemalja što uzrokuje snažno smanjene broja rođene dece (i posledično porast udela starije populacije). 

Paradigma tog problema je situacija u našoj zemlji. Po trendu u proteklom delu godiine biće uspeh ako u Srbiji bude 67 hiljada živorođenih beba (isto kao 2012), dok će trend pada mortaliteta (na verovatnih 98 do 100 hiljada ove godine) oboriti stopu negativnog prirodnog priraštaja na (i dalje vrlo visokih) 32 hiljade, što je čak 4,5 promila.

 

 

домаћин блога је  мр Срђан Цветковић истраживач сарадник ИСИ

       

rov barbara
rov barbara
Већ смо на овом месту писали о томе шта се на основу до сада објављених архивских докумената може

 
2007-07-11 13:59:39

Nikad nam nije bilo bolje!

Goran Nikolić RSS / 11.07.2007. u 14:59

Goran(che) Nikolić

NIKAD NAM NIJE BILO BOLJE! 

Odgovorno tvrdim da u apsolutnom smislu Srbima, odnosno građanima ove zemlje nikada nije bilo bolje. Za čoveka je najvažnija stvar u životu ostvarenje sreće, ali pošto je to teško merljivo onda moramo naći neke druge kriterijume da sumarno ocenimo stanje u komeo se nalazi srpsko društvo. Da bi simplifikovao analizu poći od premise da su dve najbitnije stvari građanske (i ostale, kao npr. umetničke) slobode i ekonomsko blagostanje (ponderi pola–pola).   

Ja sam ekonomista, ne sociolog, ali mislim da ne bi trebalo da ima spora da srpsko društvo nikada nije bilo slobodno kao posle 5. oktobra 2000. g. Podsećam da Srbija do 2000. g. praktično nije imala demokratski sistem vlasti, možda izuzimajući tzv. zlatno doba srpske demokratije (1903-14.), čiji je demokratski domet upitan.

Danas niko nije ’’okovan’’ zato što iznosi svoje mišljenje, koje je disonantno ili suprotno većini i (mnogobrojni) mediji nikada nisu bili slobodniji. Prema recentnoj (11. jul 2007) studiji Svetske banke naša zemlja je među najbolje kotiranim državama po zabeleženom ‘’značajnom’’ napretku u poboljšanju građanskih sloboda’’ kao i u kontroli korupcije, tokom protekle decenije. Prema izveštaju Freedom Haus 2006 Srbija spada u društva sa ’’zapaženim demokratskim dostignućima’’. U izveštaju se pokazuje da je Srbija od 2000 značajno popravila zbirni pokazatelj demokratizacije, zbirni pokazatelj zakonske regulative kao i zbirni pokazatelj ekonomske liberalizacije. Ipak, istina je da u poređenju sa većinom evropskih tranzicionih zemalja Srbija još uvek još uvek znatno zaostaje po vrednosti ovih indikatora.

 

 autor teksta je mr Srđan Cvetković (cvele72), istraživač-saradnik ISI

      

          Često se u naučnoj i široj javnosti postavlja pitanje o tome šta se nalazi u  arhivama OZN-e vezano za događaje iz smutnog perioda srpske i jugoslovenske istorije 1944-1946, vremenu kada se učvršćivala revolucionarna vlast a tajna služba bila svojevrstan

 
2009-03-27 20:00:29

Istina je u imenima

Goran Nikolić RSS / 27.03.2009. u 21:00

  domaćin bloga Srđan Cvetković istrazivac saradnik ISI : Budući da je bloger Goran bio svojevremeno kod menekao ilegalca u Studenjaku ilegalac koristim ovde svoje pravo pa kao ilegalac na blogu  dovodem  ilegalca. Svoje rad ce nam predstaviti Nemanja Dević koji ima 19 godina a već je napravio ozbiljno istrazivanje koje je pretočio u knjigu Istina pod ključem. Njegove godine nisam pomenuo da bi ga blogeri poštedeli kritike već kao ra

fotoshop

 

Jedna izreka kaže: ime je sudbina. Zamislimo da ime severne srpske autonomne pokrajine, Vojvodine, bude promenjeno. Novi naziv bi bio Srem, Banat i Bačka. Odnosno Autonomna pokrajina Srem, Banat i Bačka.
Postavlja se pitanje šta bi se time dobilo, odnosno da li bi promena imena severne AP bila svrsishodna. Dva su ključna argumenta u prilog promene imena, od kojih jedan ide u susret protivnicima, a drugi pobornicima veće autonomnosti Vojvodine.
Prvo, strah većeg dela srpske elite od stvaranja novog identiteta ('Vojvođani'), koji ima izvesnog uspeha (tako se izjasnilo nešto

 
2008-01-28 15:38:11

Izbori, EU i ekonomske konsekvence!

Goran Nikolić RSS / 28.01.2008. u 16:38

Ako narodnjaci i SPS ostanu neutralni Tadić će pobediti na izborima i to ne suviše tesno. Naime, neutralnost DSS, NS i SPS bi donela oko dodatnih četiri (neto) procenta Nikoliću, što bi jedva bilo dovoljno da se ostvari ravnoteža glasova sa aktuelnim predsednikom, imajući u vidu prosto zbrajanje glasova kandidata, čiji će glasači izvesno podržati Tadića. Međutim, ono što će sigurno doneti nove glasove Tadiću su podrška skoro cele intelektualne i kulturne elite Srbije, (prirodno) ubedljivija kampanja kandidata DS (i skoro izvesna pobeda u TV duelu), veći rezervoar glasova među

 
2008-09-01 09:02:01

Ekonomske zablude u svakodnevnici

Goran Nikolić RSS / 01.09.2008. u 10:02

 

Posle, teške, poslednje decenije 20. veka građani Srbije su sve više zaokupljeni dnevnim ekonomskim temama, koje ''život znače''. Sve je više interesovanja za stopu inflacije, kretanje kursa dinara, veličinu prosečnih zarada i penzija, a u skorije vreme raste zanimanje i za akcije, budući da većina nas očekuje da dobije obećanih 1000 evra od korporatizacije šest velikih državnih preduzeća. Mnogi, naravno, ne mogu da uoče da u mnogim društvenim pojavama leže ekonomski uzroci, dok se, s druge strane, često daje preteran značaj novcu u determinisanju političkih i

 

Da li je Brozova politika navodne neutralnosti (i nesvrstavanja), odnosno tzv. ekvidistance prema dva ideloški i gepolitički suprostavljena bloka: ‘(N)i Istok (N)i Zapad' bila racionalna? Koliko je zapravo koristi ili štete takva politika donela našoj zemlji, odnosno njenim građanima.
Postoji ‘legenda' da je Enver Hodža rekao da se nije Albanija izolovala od sveta, već svet od Albanije. Možda je za Broza bilo adekvatnije da tako nešto kaže. Naime, režim nije rekao NE Staljinu, već ovaj njima (nadajući se da će jugoslovensko rukovostvo zbaciti niži ešalon komunista).

 

Goran Nikolić

Goran Nikolić
Datum rоđenja:  02.10.1974 Pol:  Muški Član od:  10.07.2007 VIP izbora:  64 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana