Sastanak ministara finansija EU koji je finaliziran u rano jutro 10. maja reprezentuje retko viđenu konvergenciju diplomatskih aktivnosti EU. Posle iskazanog visokog nivoa solidarnosti i spremnosti za koordinisanu akciju vlada EU vodeće evropske (i globalne) berze beleže snažan rast.

Kompozitni pan-evropski indeks EuroFirst300 porastao je za čak 7,4%; američki S&P 500 skočio je 3,5%; japanski Nikkei 225 porastao je za 1,6%. Valuta evrozone snažno se oporavila (u jednom momentu na preko 1,3 dolara, da bi se vratila na 1,28), a rizik premija (troškovi pozajmljivanja) na obveznice

 Ulazak u WTO (Svetska trgovinska organizacija) zavisiće od završetka pregovora sa ''zainteresovanim zemljama'', odnosno onim državama koje bi da iskoriste trenutak da uslove Srbiju da smanji carinske stope na proizvode gde bi mogli biti njima konkurenti. Broj takvih zemalja se smanjuje (na desetak, po svemu sudeći) ali ne preterano brzo poslednjih godina. Pregovori se vode sa SAD, Kanadom, Norveškom, Švajcarskom, Korejom, Ukrajinom, Ekvadorom... Koncesije će nam, verovatno, tražiti i određeni broj zemalja sa kojima nemamo preferencijalni tretman u razmeni, kao i

BH glasilo, Dnevni list, je nedavno objavio da Federaciju BiH nakon jesenjih lokalnih izbora čeka radikalno preuređenje. Tvrdi se da domaća i strana diplomatija u strogoj tajnosti već probno prekraja prebukiran i nefunkcionalan entitet. Okrupnjavanje 10 kantona zamišlja se, uglavnom, po predratnoj teritorijalno-administrativnoj podeli. Dnevni list piše da bi Unsko-sanski, Posavski i Tuzlanski kantoni ostali u sadašnjim okvirima. Međutim, Hercegovačko-neretvanskom pripojio bi se Kanton 10 (Livno) i Zapadnohercegovački, a Sarajevski kanton bi se ujedinio s Bosansko-podrinjskim, Zeničko-dobojskim i Srednjobosanskim kantonom.Druga faza podrazumevala bi potpuno ukidanje kantona i uvođenje dva nivoa vlasti u Federaciji BiH - entitetske i opštinske, što bi zahtevalo izmenu Ustava BiH.

Predizborni plakati – prilika za uništavanje (ono malo) estetike gradova

Autor: dr Davor Džalto

Počele su predizborne kampanje.

Izbori su, sami po sebi, u svim društvima koja gaje tradiciju predstavničke demokratije, pozitivna stvar i prilika da „public opinion“ utiče na „public policy“. Ostavljajući ovom prilikom po strani probleme sa kojima se suočava savremena demokratija (o tome videti: D.Dž., „Kriza demokratije?“, u: Pravoslavlje 1080, 28-31) u ovom tekstu ću se fokusirati na jedan drugi problem, problem predizborne (anti)estetike koja se ogleda u predizbornim plakatima i načinima njihovog prezentovanja javnosti.

autor teksta je Nikola Jovanović, saradnik Centra za novu politiku i urednik Izazova evropskih integracija

Put Srbije u Evropsku uniju i dalje je posut trnjem i političkim minima, pa se retko raspravlja o nečemu što je glavna posledica evropske integracije : kompletnoj promeni pravnog sistema, koja bi se čak mogla nazvati pravnom revolucijom. Naime, država kandidat u toku procesa pristupanja mora inkorporirati u svoj pravni sistem sve propise koje je EU proizvela od svog nastanka (za nas preko 12.000 relevantnih propisa), kako bi u momentu pristupanja imala ista prava i obeveze

Autor: Davor Džalto

Situacija u Evropi danas je veoma dinamična, složena, zanimljiva i zabrinjavajuća.

Period mira, stabilnosti i prosperiteta, što sve jesu ideje u osnovi Evropske Unije, danas je, čini se, bar privremeno prošlost za najveći broj zemalja kontinenta.

Veoma je teško razaznati tokove i značenje istorijskih događaja u trenutku u kome se dešavaju. Smisao stvari se obično vidi samo iz budućnosti, kada smo u stanju da sagledamo ono do čega su određeni događaji doveli, ukoliko pri tome ne zaboravimo same te događaje i njihov kontekst.

Narodna banka Srbije je na samom kraju 2009. odlučila da svoju (referentnu) kamatnu stopu smanji za pola procentnog poena. U 2010. bilo bi jako dobro da se trend pada glavne kamatne stope NBS nastavi. Šta bi to zapravo značilo za privredu i građane Srbije?

Prvi efekat biće sličan pad kamate koju plaća država na svoje obveznice (trezorske zapise) i, samim tim, manji trošak za sve nas koji punimo budžet. I rashodi NBS biće smanjeni jer će na hartije od vrednosti koje emituje (blagajnički zapisi) plaćati sve manju kamatu, tako da će trošak povlačenja dinara koje, praktično,

Evrovizija, od početka do danas, može biti posmatrana i u svetlu široko geo-političkih promena, kulturološke anksioznosti i ‘'power games'', koje definišu Evropu i svet. Da li je glasanje na Evrosongu metafora za evropsku politiku? Ako je tako onda je i možda širenje EU jedna inter-regionalna borba. Evrosong, kao hepening, spektakl i performans, koji ujedinjuje narode Evrope i koji alegorijski reprezentuje ideju Evrope, postao je i simbol razlika, odnosno postojanja brojnih evropskih identiteta.
Možda izbog toga Evrovizija je za sociologe i politikologe postala veoma zanimljiva

Na tri nacionalne televizije prikazuju se rijaliti programi; Farma, Parovi i Veliki Brat biju bitku za ‘duše' gledalaca. Ono što je gledamo je kondezovani život uživo, odnosno ponašanje pojedinaca sa neobičnim, i često problematičnim, biografijama (starlete ili nešto ‘više' od toga, ‘reciklirani' estradni ‘umetnici', vračare) u nameravano hipertenziranim okolnostima. Produkt svega toga je brutalizacija međuljudskih odnosa, koji dobijaju i bizarne forme. Možda neintenciozna poruka je da je u društvu u kom živimo takav model ponašanja legitiman. To, naravno, nije tačno,

 Autor: dr Davor Džalto

(Tekst predstavlja izvod iz teksta „Fides at Regnvm“, Plus Ultra: izabrani eseji o kulturi, komunikaciji i veri, Beograd, 2011, 65-74).

 U ovom tekstu ću pokušati da na sintetičan način izložim i analiziram glavne argumente, koji se iz perspektive pravoslavne tradicije najčešće navode u prilog monarhije kao oblika vladavine. U tom cilju, u daljem izlaganju ću analizirati dva teksta u kojima je se argumentuje u prilog monarhije, sa željom da se ona opravda i obrazloži na osnovu dogmi Crkve i pravoslavnog predanja. Razlog za pozivanje upravo na ove tekstove, pored velikog broja onih koji se bave vezama monarhije i pravoslavne vere, leži u činjenici da su ova dva teksta međusobno komplementarna, te da je iz njih moguće iščitati, na sažet ali i dovoljno razrađen način, praktično sve važnije aspekte nečega što se krajnje uslovno može okarakterisati kao «(afirmativna) pravoslavna teologija monarhije».