Hrvatska pokušava da nađe način da nekompaktnost svoje teritorije, odnosno najjužnijeg dela: Dubrovnika i Pelješca, prevaziđe izgradnjom mosta ili specijalnog auto-puta preko BiH. BiH nije preterano naklonjena takvoj soluciji. Da li moguć širi kompromis, koji bi obe strane, uključujući i entitete učinio zadovoljnim. U BiH postoje još dva ’problema’, koje neretko potenciraju elite iz Sarajeva i Banjaluke. Naime, iz Sarajeva često zahtevaju stvaranje Distrikta koji bi ’objedinio’ glavni grad, tako što bi se tri opštine (istočnog) Sarajeva u RS i severni deo opštine Trnovo,

 

Početkom juna ove godine premijeri Crne Gore i BiH u Sarajevu parafirali su ugovor o državnoj granici, a državne komisije BiH i CG potpisale su ugovor o granici. Trebalo bi da usledi proces ratifikacije ovog ugovora.

Međutim, bilo bi pogrešno da BIH ne pokuša da granice sa CG reši arbitražom ili pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Naročito bi vlasti Republike Srpske trebalo da insistiraju na ovom pitanju, za početak blokiranjem ratifikacije u parlamentarnoj skupštini BIH, jer bi logikom stvari reon Sutorine od 75 km2 pripao opštini Trebinje. To bi se moglo učiniti

 
2015-03-13 16:47:57
Ekonomija| Filozofija

Čovek kao homo-ne-ekonomicus

Goran Nikolić RSS / 13.03.2015. u 17:47

Dramatične promene koje dolaze, najsnažnije posle neolitske i industrijske revolucije, će suštinski da redefinišu prirodu naših ekonomskih (i društvenih) interakcija. Transformacija će uklјučiti revolucije u biološkim, nano i digitalnim tehnologijima, zajedno sa socijalnom revolucijom koja će bitni umanjiti geografske i kulturne barijere. Ono što je razlićito je da će za razliku od prethodnih transformacija ova uklјučiti fundamentalnu promenu naših ekonomskih i društvenih odnosa.
Uobičajeno, ekonomisti smatraju da je svako homo-economicus: dakle, ponaša se u skladu

 
2017-10-23 08:10:16
Ekonomija| Politika

S

Goran Nikolić RSS / 23.10.2017. u 09:10


Međutim, 

 

Ključna debata oko prirode evropskog identiteta vodi se oko pitanja da li je on kulturni ili politički, ili i jedan i drugi. Nepotibna činjenica je da je Evropljanima primarni identitet nacionalni i da ih to razlikuje od npr. dve najmogoljudnije zemlje, koje su, iako po mnogim kriterijumima populaciono diferenciranije, uspele da kreiraju primarni nacionalni narativ, daleko jači od većine regionalnih. Npr. u Indiji je stvoren jedinstven kulturni i politički identitet, koji je potpomognut svešću o dugom postajanju države, ali i neformalnim ali veoma snažnim religijskim narativom (Hinduizam).

 
2017-07-12 13:41:38
Budućnost| Ekonomija| Obrazovanje

z

Goran Nikolić RSS / 12.07.2017. u 14:41

Da 

 
2019-03-14 15:32:26
Politika| Region

WB

Goran Nikolić RSS / 14.03.2019. u 16:32

status quo

 

 

Srbija će ove godine imati budžetski deficit od 4,8% BDP-a. Pored toga, država mora da finansira i otplatu glavnice javnog duga u iznosu od oko 8-9% BDP-a ove godine. Dakle, potrebe za finansiranjem sumarnih državnih rashoda su znatno veće nego prethodnih godina, pre svega, zbog dospeća značajnih iznosa glavnica javnog dugova (a to će se dešavati i narednih godina).

Kako država pokriva ove rashode? Ministarstvo finansija, odnosno trezor, tj država, se pre svega finansira finansira izdavanjem trezorskih zapisa (trenutni stok je oko 140 milijardi dinara), iz sredstava od prolećnog

 

Postoji veliki broj država koje imaju ‘neprirodne granice' koje su iscrtali kolonizatori. Neke od njih kao: Sirija, Irak ili Južni Sudan imaju trenutno vrlo ozbiljne probleme zbog toga. S druge strane, homogene evropske ‘regije' poput Škotske i Katalonije smatraju da imaju problem sa priznatim granicama iz kojih bi da izađu. Svim separatističkim pokretima zajednička je jedna stvar: oni žele da postanu manje zemlje. Sudeći prema analizama poznatih svetskih ekonomista čini se da su u pravu: biti manja ekonomija je bolje.
Pet zemalja s najvećim BDP po stanovniku (prema MMF-u) su Katar, Luksemburg, Singapur, Norveška i Brunej, od kojih nijedna nema populaciju veću od šest miliona. U stvarnosti, kolika treba da bude zemlja je vrlo komplikovana stvar.

 
2013-06-29 15:58:36
Ekonomija

Zašto ekonomski posrćemo?

Goran Nikolić RSS / 29.06.2013. u 16:58

U istraživanju Comina & Mestieria iz maja 2013 pokazuje se da je put za smanjivanje nejednakosti u privrednoj razvijenosti među državama masovno i brzo uvođenje novih tehnologija u siromašne ili srednje razvijene zemlje. Naravno, teško da bilo ko intuitivno nije bio svestan ovog zaključka, ali barem se naučno potvrđuje potreba za privlačenje stranih investicija, jer do sofisticirane opreme i prenošenja znanja za njeno korišćenje teško da možemo doći na drugi način.
Studija je obuhvatila dva poslednja stoleća.

 

Goran Nikolić

Goran Nikolić
Datum rоđenja:  02.10.1974 Pol:  Muški Član od:  10.07.2007 VIP izbora:  64 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana