2011-12-03 20:22:36
Ekonomija

Šta će biti s evrom?

Goran Nikolić RSS / 03.12.2011. u 21:22

Ako je suditi po poslednjim govorima Angele Merkel i Nikole Sarkozija u petak, odnosno četvrtak, koji se praktično svode na poziv na brzu akciju za promene Lisabonskog sporazuma u pravcu ''više Evrope'' sudbina evra postaje manje neizvesna, nego što se to činilo samo par dana ranije. I evropska (i globalna) finansijska tržišta su snažnim rastom poslednjih dana potvrdila tako nešto. Pitanje, koje ipak ostaje je šta ako dogovora ne bude. Izlazak nekih zemalja iz evrozone ili pak raspad iste doveo bi depozitare ili vlasnike evro-keša i situaciju da države koje bi povratile svoje valute, odnosno njihove banke, budu one od kojih će potraživati iznose ispisane na banknotama, sada denominirane u novim, starim valutama (to je inverzna logika, od one 2002, odnosno 1999). Ako logiciramo dalje to znači da bi svaki vlasnik 100 evra nešto preko 2 evra potraživao od centralne banke Grčke, blizu po 2 evra od Portugala i Irske, 17 evra od Italije, 21 evro od Francuske, 27 evra od Nemačke, blizu 7 evra od Holandije, preko 11 evra od Španije....

 

Author: Dr. Davor Džalto

(Selected  excerpts)

In this essay I analyze one of the recent critiques of Noam Chomsky’s political thought. I focus particularly on this critique since it repeats the most common arguments and views that can be heard from the anti-Chomskian front of intellectuals. Discussing particular topics and arguments I also address broader questions such as what does it mean to be an intellectual today and what kind of responsibility do we need today in the public as well as academic discourse?

 

Autor: dr Davor Džalto

(Preuzeto iz knjige: Davor Džalto, Plus Ultra: izabrani eseji o kulturi, komunikaciji i veri, Beograd: Otačnik, 2011)

Široko je rаsprostrаnjeno mišljenje dа je prаvoslаvnа crkvа „nаcionаlnа“ po svom kаrаkteru, tj. dа je nаcionаlni ključ kriterijum kojim se rukovodi orgаnizаcijа i funkcionisаnje prаvoslаvne crkve nа lokаlnom nivou.

Ovаkvа percepcijа je prisutnа kаko u zemljаmа u kojimа je prаvoslаvlje dominаntnа i trаdicionаlnа verа tаko i vаn njih, u ostаtku hrišćаnskog i nehrišćаnskog

 

Autor: dr Davor Džalto

Pre nekoliko dana Noam Čomski, po mnogima najznačajniji živi intelektualac na svetu, održao je još jedno predavanje na Kolumbija (Columbia) univerzitetu u Njujorku. Tema je, čak i za površne poznavaoce opusa ovog mislioca, bila uobičajena: America and Israel-Palestine: War and Peace.

 Iako je većina prisutnih, pretpostavljam, već imala makar okvirnu ideju o tome kako će predavanje izgledati, koje će to biti tačke fokusa kao i konačna poruka, to nije sprečilo više od 500 ljudi da se okupe u Bernard Sali, na Broadway-u, dok je

 

Puno je pisano o trenutnoj ekonomskoj krizi. Kao glavni uzrok neretko se navodio krah tržišta hipotekarnih kredita u SAD, au poslednje vreme i kriza perifernih zemalja evrozone. Međutim, finansijska i ekonomska kriza dominantno je posledica pogoršanja stanja u realnom sektoru ekonomija razvijenih zemalja, što govori da ona neće lako proći. Treba naglasiti i da su u krizi razvijene zemlje (SAD, većina evropskih država, Japan...), dok zemlje u razvoju beleže dinamičan rast, tek nešto niži nego pre tri godine. Na kraju, nije u krizi evro, već pojedine članice zone evra!

 


U trećem kvartalu 2011. berze širom sveta su zabeležile snažan pad (vodeći američki indeks, Dow Jones, stropoštao se za šestinu). Na početku oktobra, na Wall Streetu, uprkos demostracijama i pozivima za njegovu okupaciju, situacija se popravila (kao i na ostalim svetskim berzama). Preliminarni podaci ukazuju da GDP u razvijenim ekonomija praktično stagnira, kao i industrijska proizvodnja.

MMF procenjuje privredni rast razvijenih zemalja na samo 1,6% ove i 1,9% 2012, što je značajno ispod 20-godišnjeg trenda rasta u ovim zemljama od 2,3%. Rast u ZUR se procenjuje na 6,4% ove i 6,1% naredne godine (u prethodnih 20 godina prosečno je iznosio 5%).

 

Američki berzanski indeks S&P 500 stropoštao se za oko 17% od 22. jula zaključno sa 8. avgustom (kada pad dostiže 6%) usled zabrinutost zbog usporavanja privrednog rasta, posebno SAD. I vodeće berze u Evropi i Aziji beleže dramatično stropoštavanje, posebno ubrzano nakon (uspešnog?) kompromisa u Kongresu SAD pre sedam dana. Nešto veća zaposlenost u SAD nego što je bilo očekivano, kao i pad nezaposlenosti prvi put u poslednja četiri meseca, samo su na kratko podigli američke berze u petak 5. avgusta. Pad se intenzivirao u ponedeljak 8. avusta posle odluke S&P da snizi vrhunski

 
2011-07-30 17:25:09
Društvo| Politika

Populacijsko pražnjenje Balkana

Goran Nikolić RSS / 30.07.2011. u 18:25

Popisi koji su sprovedeni ove godine, ili koji će se tek sprovesti u oktobru ove ili naredne godine (Srbija, Makedonija i BIH), pokazali su (ili će izvesno pokazati) da se Balkan populacijski i dalje prazni. Dok broj stanovnika EU konstantno raste od 1960, istina sve sporije, naš region bije bitku sa negativnim prirodnim priraštajem i emigracijom. Istina, rast populacije na zapadu starog kontinenta posledica je imigracija i blagog pozitivnog prirodnog priraštaja, koji je uzrokovan visokim fertilitetom imigrantkinja (dobrim delom i iz našeg regiona). U EU je stopa nataliteta 10,7 promila

 


Budući da je od brojnih opcija u praksi vrlo teško izabrati optimalnu određeno društvo može biti zadovoljno ako se umanji mogućnost da brojne relevantne odluke (koje utiču na budućnost date zajednice), koje su političkog i samim tim diskrecionog karaktera, budu neoptimalne. Pravilno određivanje šta su prioriteti jednog društva, biće operacija koja će imati manje šansi za neuspeh pod uslovom da odluke donosi sveznajuća i dobronamerna osoba. Međutim, jedna osoba teško da može imati takav intelektualni i obrazovni kapacitet da nepogrešivo procenjuje koji će od mnoštva

 
2011-06-25 15:31:42
Politika

Ko će formirati vlast 2012?

Goran Nikolić RSS / 25.06.2011. u 16:31

Analiza je bazirana na hipotetičkoj elektoralnoj snazi srpskih partija. Pođimo od poslednjih referentnih istraživanja javnog mnjenja, kao i od nekih uvek važećih izbornih premisa.

Stranke manjina koje tradiconalno ulaze u parlament (Mađari, Bošnjaci i Albanci) zbirno bi mogle da uzmu od 3% do 3,3%, najverovatnije 7 mandata. Eventualni osmi mandat mogao bi da bude drugi mandat Zukorlićeve stranke ili pak romskih partija. Ipak, neko, kao Albanci Preševske doline mogao bi da padne ispod npr. 0,37% ili bi se to pak moglo desiti i Ugljaninu, suočenom sa snažnom novonastalom konkurencijom

 

Goran Nikolić

Goran Nikolić
Datum rоđenja:  02.10.1974 Pol:  Muški Član od:  10.07.2007 VIP izbora:  64 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana