Seća li se neko Aleksandra Nikačevića? Da vam pomognem: bio je predsednik Saveza studenata Beograda početkom devedesetih godina, kada se "proslavio" pljuvanjem po studentima BU, koji su protestvovali protiv režima S. Miloševića, nazivajući ih izdajnicima i raznim drugim pogrdnim imenima, koji su tada išli u paketu uz etiketu izdajnika. Nakon toga je prvog dana NATO bombardovanja "oslobodio" radio B92, čiji je direktor bio do 5. oktobra 2000. To je bio nekada, a od pre par meseci je direktor AMSS, gde je postavljen partijskim dogovorom DS-a i SPS-a.

DS, kao najbolji učenici

Pre neko veče gospođa i ja sedimo kod prijatelja i uz kafu dođemo do teme kašica za bebe. Pohvalila nam se domaćica kako je Hipp kašice dobila iz Slovenije od rođake i da su tamo koštale pola evra komad. I to one od 190 grama. Setio sam se da sam ih ja u diskontima plaćao oko 2 Evra, pa reših da to još jednom proverim na netu i ako je istina - odmah na blog.

1988. godine tada 25-ogodišnji Antonije Pušić, diplomirani turizmolog, izdaje svoj prvi album "O tugo jesenja". Svoju muziku naziva turbo-folkom, nazivom koji se kasnije odomaćio za potpuno drugačiji zvuk. Slede albumi: "Hoćemo gusle", "Psihološko propagandni komplet M-91 (1991. godine), KPGS (ko ne zna šta ova skraćenica znači, a zanima ga, neka pita Gugla) i drugi albumi (ko će sad da nabraja).

Rambo jeste Svetski Mega Car i, umesto da ja sad nešto pametujem, pogledajte ove snimke sa Jutjuba.

Prvi snimak potvrđuje onu staru srpsku narodnu poslovicu "Nisi uspeo

Aranđelovdan prošle godine je, bez dileme, najsrećniji dan u mom životu. Ne zato što sam se tada registrovao na blog b92, naravno :-). O razlogu sreće nekom drugom prilikom. Dugačka je priča, ali obećavam da ću je ispričati.

Na blog sam se registrovao isključivo da bih podržao Krugolinu i njenu borbu za bolje uslove u porodilištima. A kad sam se već registrovao... počeo sam da komentarišem, čak i da pišem. A pisao nisam 15 godina. Oko mesec dana pre registracije na blog uspeo sam da se rešim zavisnosti od cigara, pa sam ostavio prostora za novu zavisnost - blogovanje.

Kako godine prolaze sve češće postavljam sebi to pitanje.

Svi smo čuli za rakiju proizvođača iz Subotice od koje se otrovalo troje ljudi, do sad. Današnji Blic donosi vest da se proizvodi trovača, firme Skaid, i dalje nalaze u slobodnoj prodaji i na vidnom mestu. U tekstu nije jasno precizirano da li se radi baš o rakiji kojom su se ljudi otrovali ili drugim žestinama istog proizvođača, ali to nije toliko ni važno.

Prilično sam ubeđen da bi u SVIM drugim državama

Antić saopštio spisak:

golmani: Vladimir Stojković (Vigan), Željko Brkić (Vojvodina), Bojan Isailović (Zaglebje), Andjelko Đuričić (Leirija).

odbrambeni fudbaleri: Branislav Ivanović (Čelsi), Antonio Rukavina (Minhen 1860), Nemanja Vidić (Mančester junajted), Neven Subotić (Borusija Dortmund), Aleksandar Luković (Udineze), Ivan Obradović (Saragosa), Aleksandar Kolarov (Lacio).

fudbaleri sredine terena: Dejan Stanković (Inter), Gojko Kačar (Herta), Nenad Milijaš (Vulverhempton), Zdravko Kuzmanović (Štutgart), Radosav Petrović (Partizan), Miloš Krasić

Početak novog VB VIP me je naveo na jedno poređenje i to Ajs Nigrutina, takozvanog repera i Dalibora Andonova, u Srbiji poznatog kao Gru.

Bili smo klinci, imali svoj rep bend, pisali tekstove protiv rata i zloupotrebe vlasti. Ugledali se na crne repere sa istočne i zapadne obale SAD, Tupak je bio najveći! Pisali protiv režima, smatrali sebe najboljim reperima u Srbiji (nismo znali da li neko još postoji). Negde 1994. godine pojavio se Gru. U ruci CD prvog repera u Srbiji koji je uspeo da izda album. Poslušali. nije bilo loše. Nije bio dobar kao mi, ali OK. :-) Posle došli Robin

 

Jedna od glavnih domaćih tema ovih dana je vest da će zoološki vrt u Jagodini dobiti dva nova stanara. Dve žirafe stižu na proleće. Podelila se Srbija po pitanju odluke Dragana Markovića Palme da obezbedi da ove životinje stignu u Jagodinu. Doduše, mnogo veća prašina se digla jesenas, pred formiranje nove vlade, jer je više medija javljalo o tome da od žirafe zavisi

Ne mogu ni da zamislim kako se osećaju roditelji Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, vojnika ubijenih prilikom služenja vojnog roka u kasarni na Topčideru. Ne samo da su ostali bez svojih sinova, nego moraju da se suoče sa tim da državni funkcioneri kriju ubice njihove dece. Dva vojnika naše vojske ubijena su zato što su videli ono što nisu smeli da vide, a većinskoj Srbiji to ne smeta, jer valjda veruju da je bolje nešto sakriti nego dozvoliti kaljanje ugleda vojske. 

Ne znam za vas, mene kao građanina Srbije je sramota.

Firma u kojoj sam radio nalazila se pored velike banke. Svake dve nedelje mogla se videti ista slika: u 7:50 dolazim na posao, prolazim pored banke koja otvara u 8:00 i vidim stotine penzionera kako strpljivo čekaju otvaranje da bi podigli penzije. I tako godinama. Pričao sam malo o tome sa čuvarom u banci:

- Zar ovi penzioneri ne mogu da dođu oko podne ili sutra, a ne da dolaze pred otvaranje i čekaju po 2-3 sata u redu.

- Ko je tebi rekao da dolaze pred otvaranje ? - upita me čuvar 

- Kad dolaze?

- Kako kad, najranije je došao jedan penzioner u 3 ujutru.