Nisam bio na netu sedam dana, sem kratkih dolazaka "na brzinu". Zato ovaj tekst tek sada. A nisam mogao da ga preskočim. Niti želeo. Otišao je najveći. U njegovim pesmama sve je bilo savršeno. I izvođenje i tekst i muzika, spotovi remek delo... Njegova koreografija, neponovljiva.

Otišao je jedan nesrećan čovek. Nije izdržao pritisak. Ostale su pesme. Ove su mi najdraže:

Znam da je na nekoliko blogova pisano o MJ i rečeno sve što je trebalo da se kaže. Zato će, po prvi put, moj blog biti zaključan za komentare. 

Pre neki dan dobijem na fejsbuku poziv da se uključim u grupu "Dobre stare devedesete" ili tako nekako. Akcenat grupe je na dobroj neponovljivoj muzici iz tog perioda. Odem da vidim grupu, pomislih verovatno je pisano sa cinizmom. Kad malo morgen, što bi rekao najvažniji režiser 90ih godina prošlog veka. Ljudi se stvarno sa setom sećaju "velikih hitova" iz tog perioda.

Za mene su devedesete sinonim ukradenih godina, najlepših godina, koje su nam ukrali razni džukci i kvazi patriote. Ratovi, sankcije, porazi, piramidalne banke, pljačke, bombardovanje, zatvorena zemlja, Ivan Gavrilović

crtice iz dnevnika kolege blogera Ninoslava Ranđelovića

a mene baš briga...

Danas sam ostvario veliku poslovnu pobedu, zajedno sa ocem nešto fizikalisao (e, da mi je njegova snaga kada pređem 60-u) i detetu čitao bajku pred spavanje. To ja zovem ispunjen dan! 

Šta slušate kada ste radosni?

Dobar ovaj Đovanoti, a?

iliti rano si se radovao.

Sasvim slučajno pogledao sam prvu epizodu serije "Rođak sa sela". Jednostavno sam se nalazio u takvom društvu da je gledanje domaće serije to veče bilo obavezno. Pomislio sam da ću nekako izdržati novu budalaštinu Siniše Pavića, večitog scenariste RTS-a. Sve se menja, samo je S. Pavić večan.

Međutim, ubrzo sam shvatio da ovo nije rađeno po njegovom scenariju, što je za mene bilo prvo iznenađenje.

Završi se prva epizoda, ja oduševljen. Serija po mom ukusu, bez politike, sa sjajnim Draganom Jovanovićem, opušteno, ma sve super.