Taman sam se lepo spremao da napišem članak o gledanosti emisija na televiziji, kad sam opet ničim izazvan gledao vesti. I imam šta da vidim.

Potpisali Gospoda građani Niša peticiju. Ništa neobično, da Gospoda građani Niša nisu pravili peticiju o tome da im ulica ne menja ime. Ne žele da im se ulica nazove po Šabanu Bajramoviću.

Krenula anketa, vidim neki čiča priča kako on nije nacionalista. Gledam starca, pomislim da se sigurno ulica zove Save Kovačevića, Mlade Partizanke ili je dobila ime po nekom bombašu koji je hrabro jurišao na nemačke bunkere. Posle

Danima razmišljam o tome. Petnaestak ljudi željnih normalnog života svoj kraj je pronašlo u reci pokušavajući da iz Srbije uđu u Mađarsku. Građani Srbije. Većinom deca.

Ne postavljam ja pitanje da li je u Srbiji trebao da se proglasi dan žalosti. Za mene bi to bila zloupotreba tuđe nesreće radi ostvarenja političkih ciljeva. Bilo bi to jadno i licemerno. Bar ja tako mislim.

Ali mogli su bar da imaju minut ćutanja u skupštini.

Mediji su mogli da posvete više pažnje ovoj tragediji, a ne da se ponašaju kao da se desilo nešto negde u svetu, hiljadama

Čekali smo tri prinove u poslednjih par meseci i to sve od nama najbližih. Moj brat i snaja, ženina sestra i zet, kao i naši venčani kumovi čekali su muško dete. Znao sam da su se brat i snaja još davno odlučili za ime Lazar. Bilo mi je zanimljivo kada je svastika saopštila da su se odlučili za isto ime. Kada su nam kumovi saopštili da čekaju muško dete, moj jedini komentar je bio : samo nemojte da se zove Lazar. Odgovoriše mi da su baš to ime imali u vidu. :-)

S obzirom da ne poznajem ni jednog Lazara mlađeg od 50 godina, ova podudarnost mi je bila baš zanimljiva.

Sretoh nedavno jednog poznanika koga baš odavno nisam video. Počnemo klasičnu priču: "kako si, kako porodica", kad me on, ničim izazvan, pozove na piće u kafanu. Iznenadilo me to, moram priznati, jer ga znam kao prilično škrtog čoveka, što bi rekli sa zmijom u džepu. S obzirom da se takva prilika ne propušta, da mogu svojoj deci jednog dana da pričam da sam doživeo da me on časti pićem, prihvatim.

Sednemo mi u baštu, baš je bilo prijatno vreme. Naručio sam pivo, a šta drugo. Čim se konobarica udaljila, upita on mene da li bih voleo da zaradim velike pare bez mnogo

Znam koliko je truda i odricanja bilo potrebno. Njegovog i njegove porodice. Ali i upornosti. Zacrtao je sebi da će biti najjači na svetu i uspeo u tome. 

Slobodno dodajte svoj izbor.

najveći hit !!!

Aj malo više ginite na putevima Srbije

antisponzorska

nisu samo Srbi ludi

more se zapalilo, planine se tope

gine, gine da ga neko nauči da igra

Kad god država potroši neke pare na nešto što ne nailazi na odobravanje šireg kruga javnosti, odmah se javlja hor koji kaže : za te pare su mogla da se naprave 3 zabavišta ili 7 obdaništa ili...

Koliko su u stvari deca važna? Koliko mislimo na TUĐU decu, voleti svoju se podrazumeva. Koliko nam je stalo da TUĐA deca budu srećna? Jedan blog nije dovoljan za ovu temu, potrudiću se samo da malo načnem temu.

O Svratištu se dosta pisalo na blogu, zato ću samo kratko o tome. Mene je sramota kao građanina Srbije zašto Svratište u Beogradu nije na budžetu grada ili

Jeste li znali da u Srbiji 100.000 ljudi živi od prodaje i izrade računara i računarskog softvera? Niste? Sram vas bilo.  Dobro, ne bih ni ja znao da to nisam saznao od gospodina Veselina Jevrosimovića, vlasnika nadaleko i širom sveta i galaksije poznate firme Comtrade. Gospodin Jevrosimović je poznat i kao veliki filantrop. Na primer, Atletskom savezu Srbije je poklonio sajt koji je procenio na 30.000 evra i javno se pohvalio sa tim. Zli jezici kažu da takav sajt košta 100 puta manje, dakle 300 evra (sajt je rađen u džumli, što će reći besplatan softver i laka izrada), ali valjda

Verujem da smo svi kao deca maštali šta želimo da postanemo kada porastemo. Neko je želeo da postane astronaut, vozač kamiona, policajac, lekar, penzioner :-) ... Ja sam maštao da postanem muvator, naravno ne običan, već onaj koji vara druge muvatore. Naravno, kada odrasteš shvatiš da „to con a con" postoji samo na filmu i da je veća verovatnoća da će neko postati prvi srpski astronaut, nego što će uspeti da prevari prevaranta. A za ove moje snove glavni krivac je film „The Sting", iliti „Žaoka", koji me je prosto oduševio kao desetogodišnjaka, kada sam ga

Ideju za tekst dobio sam čitajući ovaj Maksin komentar na Harijevom blogu.

Većina nas je odrastala uz brendove kao što su Jafa, Bambi plazma, Knjaz Miloš, Aleva, Jelen Pivo, Soko Štark, Karneks, Paloma, Pionir...
Kasnije su se pojavili Next, Nektar, Orbit...
Postoje i brendovi koji su sinonim za celu klasu proizvoda. Najpoznatiji su Smoki, Vegeta, Digitron, Žilet, Eurokrem, Kaladont, Aspirin, Imalin, Džip, Selotejp, Hanzaplast, Polaroid, Linoleum, Celofan, Termos,