Etika                                              

   Oslanjajući se oprezno na svoj štap, kroz blato neurednog gradilišta, koje je stvarala dosadna sitna jesenja kiša, nesigurno je gacao stari profesor Konstantinović; niko ga od pokislih, turobnih, mrzovoljnih i ukaljanih radnika koje je usput oslovljavao i nešto zapitkivao, nije udostojio pažnjom. U dnu gradilišta pod montažnom nadstrešnicom koja

     Samba nije samba, nije ni rumba ni ća ća, Samba je jedna veoma draga tigrasta ženka pitbula. Kako  je ona novi stanovnik u našem dvorištu, komšije i gosti još nisu navikli na nju pa se dešavaju razne zgode. Više puta nas je do suza nasmejala kada bi bezbrižnog došljaka, koji, ne razumevajući njen radosni lavež kao dobrodošlicu, naterala u paničan beg do gvozdene kapije koju bi sa treskom zatvarali za sobom. Da bi svakoga posetioca posle samo pola minuta prijateljski njuškala. Svoju pitomu narav najbolje je pokazivala dok bi je neko od ukućana, bez

                                                Cena naše gluposti                                   

                                             -predrasude i stereotipi-  

         Sva neverica i preterane hvale kojima nas obilno obasipaju stranci koji prvi put dolaze u Srbiju, svedoči samo o količini medijskih predrasuda o nama koje su poneli sa sobom kad su pošli u Srbiju. Hrabro su se odlučili za egzotičnu avanturu,

     Svaki dan koji protekne u našim životima, prošao je apsolutno i nepovratno. Svaki dan koji protekne, našem životu dodaje još jedan dan gorčine i nezadovoljstva, a od našeg budućeg života otkine još jedan dan nade i očekivanja. Za taj jedan dan svi smo stariji - apsolutno i nepovratno. Sve što se učini tog dana, dobro ili loše, ne može se više ničim ni promeniti ni popraviti. Tako nam tiho i bezlično prolaze dani, nedelje, proleća, leta...godine - život. Računi koji više ništa ne vrede, svedu se uvek na kraju.    Mali sivi životi, nečujno i neprimetno prohuje