Mislila sam na njega. Odlazi maj. Navršio je šesnaestu. Sećate se one kovrdžave glavice koju je pijani otac pretukao, vičući "oće da se ženi"?! One crnokose, kudrave glavice, kojoj jedva, uz pomoć dobrih i savesnih doktorica na Pedijatriji, nadjoh utočište, makar na jednu noć???

Zaljubio se u školsku drugaricu, vršnjakinju, i hteo da se ženi!!?

Ona,

Zato što jesen dolazi, ko zna koja po redu.

ne slušaj kad ti kažu mene da više nema, i ne daj da te lažu........

čekaj me i kada čekanje dojadi svakom koji čeka.....

jednostavno ne mogu
i ne umem
i ne znam da li bi i zašto bi bilo bolje da mogu i da umem

ovim mostom je hodala Sanja Milenković u vreme kad je pao - 30.maja 1999. Sad je više nema.


Ne verujem da želite da vidite kako je izgledao ovaj most kad su ka njemu pojurili Era, Vojkan, pop i još desetak njih...kojih takodje više nema.
Sakupljali smo om delove tela oko ovog mosta, tela bez ruku, bez nogu, bez glave...

A sa druge strane tog mosta, na udaljenosti

Pitao me je da li može 4-5 dana da ostane u Bolnici, da se, kaže, malo odmori, je ne može više da izdrži!

To je bilo posle, kad smo obrisali suze...kad nisam dozvolila da Tata podje sa nama...kad su mi krupne, suzne, dečačke oči poverovale, dok su me tražile u magli, dok je kovrdžava glavica bolela, jako, dok su nejake šake stiskale čelo, i rojile se misli, crne kao noć u kojoj su mi ga doneli i bacili na krevet, "zato što je imao stres". 

A imao je i tragove šake na svom dečačkom vratu, jasno su se videli crveno-modri otisci sva četiri prsta, kojima ga je

Kada me je nekada davno maj pokojni deda, koji je 1941. bio golobradi 17-godišnjak, pitao da li sam ikada razmišljala o tome koliko je bilo pametno da 1941. dižu ustanke šačice nenaoružanih, bosonogih studenata kojekude po Kraljevini, a ni svetskim silama kao što su bile u to vreme Rusija, Francuska i Engleska to još nije padalo na pamet, tj. nije bilo ni pomena o nekom

 Ustvari, poslala mi mail, a njoj je poslao njen drug, a njemu...neko kome je, opet, stalo do njega.......i tako, ovaj tekst kruži medju nama, poklanjamo ga onima koji nam nešto znače, kojima želimo da ostanu na svojim nogama, da sačuvaju kičmu...sada, kad je najteže (a kada nije bilo najteže?)....da zastanu i poslušaju uličnog svirača, da udahnu duboko i ........tako to.

Ja ne mogu da odolim i poklanjam ga vama. Želim da se zahvalim i Jasmini Ani, i nadam se da neće zameriti.

 

Јасмина Ана

Живот није осигуравајући

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=02&dd=10&nav_category=11&nav_id=344257

i šta još reći?

 b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=200... 

Ima li koga da meni, neukoj, objasni sta je pisac hteo da kaze?

Iliti, sta znaci ono da je najvaznije sacuvati radna mesta?

Da to radnickoj klasi neko ne preti otkazom ugovora sa poslodavcem?

Pa dokle bre?

Cestitam