gost autor: Pat Condell

prevod: Alexandar Lambros

Jedna od mnogih nesrećnih posledica podilaženja netrpeljivosti muslimanskih imigranata jeste porast antisemitizma, mada nije da je Evropi ikada bilo potrebno mnogo ohrabrenja za to. Ali je ovo udahnulo novi život u uspavane žrtve teorija zavere koje žele da veruju da Jevreji kontrolišu svet. Bezmalo svaki dan mi neko kaže da bi trebalo da se obavestim o tome ko su Jevreji, koliko su zli, kako manipulišu svime da bi kontrolisali svet. Izgleda su Jevreji odgovorni za razne grozne stvari uključujući i septembarske napade na Ameriku (što se podrazumeva, naravno) pa čak i prokletstvo multikulturalnosti. Da, baš tako. Svi oni Jevreji koji su oterani iz Evrope od strane mržnjom opsednutih muslimanskih imigranata zapravo su žrtve jevrejske zavere destabilizovanja sveta kako bi ga ... kontrolisali, pretpostavljam. Nisam siguran, nisam upućen u detalje za razliku od većine sveta.

 Alexandar Lambros

 

Ustaška diktatura, vladinim dekretom br. 11689 od juna 1941., uspostavlja u Zagrebu poseban vjerski odsjek zadužen za prekrštavanja, na čijem čelu se nalazio katolički svećenik Dionis Juričević (starješina "misionara" zaduženih za prekrštavanja").
Obraćajući se stanovnicima Staze, gdje je došao da izvrši ko zna koje nasilno "prekrštavanje". Dionis Juričević ih upozorava ovim riječima:" Dobro znamo kamo ćemo poslati one koji izvole odbiti krštenje. Ovdje u sjevernim krajevima već sam izvršio potpuno čišćenje, od djece u pelenama do staraca. I ako će biti potrebno, učiniti ću to i ovdje zato što nije grijeh ubiti ni sedmogodišnje dijete ako smeta nasem ustaškom režimu... Neka vas ne prevare moje svećeničke haljine. Znajte da ja, kada ustreba, uzimam šmajser u ruke i ubijam sve one koji se protive državi i ustaškim vlastima".

AleXandar Lambros

U Egiptu su sredinom avgusta ove godine uhapšena dvojica kanadskih aktivista - Tarek Loubani i John Greyson. Okolnosti hapšenja su nejasne, kako to rutinski u islamskim zemljama i biva, a proširila se vest da ih optužnica tereti za zaveru sa Muslimanskim bratstvom za napad na policijsku stanicu. Internetom su odmah krenule da kruže peticije za njihovo bezuslovno oslobađanje a kanadski aktivisti, i ostali levo orijentisani aktivisti po svetu, su se mobilisali da izdejstvuju njihovo puštanje iz egipatskog zatvora. Na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu, koji se održao sledećeg meseca, Greysonovo hapšenje bila je velika i nezaobilazna tema.

Greyson je profesor York univerziteta, reditelj, anti izraelski aktivista i otvoreni homoseksualac. Sa pomenutog filmskog festivalu u Torontu je 2009. godine povukao svoj film jer je gost festivala te godine bila izraelska kinematografija. Ako je verovati medijima nameravao je da iz Egipta produži u Gazu kako bi prikupio materijal za svoj dokumetarac. Anti izraelski, naravno, ima li potrebe napominjati?

Alexandar Lambros

 

 

U blogu Punoća kosmičkih zbivanja pomenuo sam slučaj Dragulj Medine, taj besprizorni pokušaj islamizacije društva i uvođenja cenzure pod plaštom multikulturalizma, i slučaj Mišela Uelbeka, čuvenog francuskog

AleXandar Lambros

 

Mesecima je prolaznicima centrom grada radoznalost budila čudnovata struktura tajanstveno prekrivena skelama i najlonom, koja je nikla na sred trga, u sred centra, preko puta velikog platoa ispred zgrade skupštine grada. I sam  se sumnjičavo podvirivao, nije mi delovalo obećavajuće, ali sam se tešio da će krajnji rezultat možda biti iznenađenje. I bio je. Spomenik gigantskoj lizalici je nešto najodvratnije što sam u životu video.

 

AleXandar Lambros

Priča se da je Alfred Hičkok, veliki filmski majstor u umetnosti zastrašivanja ljudi, vozeći se jednom prilikom kroz Švajcarsku, iznenada uperio prst u prozor automobila i rekao: „To je najstrašniji prizor koji sam u životu video". A video je sveštenika kako razgovara s dečačićem i drži ruku na njegovom ramenu. Hičkok se nagnuo kroz prozor automobila i povikao: „Trči, dete! Trči, ako ti je život mio!"

gost autor: Pat Condell

preveo: Lambros

Industrija islamofobije je uvek spremna da kuka i žali se u svakoj mogućoj prilici, kao što svi znamo, a u poslednje vreme kukaju i žale se na, kako kažu, negativno izveštavanje britanskih medija o islamu - pod kojim zapravo misle na istinito izveštavanje, iako u suštini nismo ni izbliza dobro obavešteni kao što bi trebalo da budemo. Na primer, kada je nedavno obelodanjeno da je zabeležen porast takozvanog "nasilja iz časti" u kome se muslimanke brutalno premlaćuju ili ubijaju od strane članova njihovih porodica, nigde u izveštaju BBC-a nije pomenut jedan neizostavan sastojak - religija mira. Taj bitan detalj pažljivo je zaobiđen kako bi se sugerisalo da je to nekakav britanski fenomen za koji treba kriviti društvo u celini.

AleXandar Lambros

Nije da sam imao nekih iluzija glede pravde. Posebno međunarodne. Koju odrezuju silnici. „Pravda je ljudska a ne božanska kategorija" - savladao sam tu lekciju još u prvom srednje na časovima književnosti kad smo obrađivali antičke drame. Devedesete su mi pružile prilika u izobilju da tu lekciju ponovim. Može se reći da je znam napamet. Nabubao sam. Kad živiš u Srbiji neke stvari ti jednostavno uteraju u glavu. Da nema pravde je jedna od njih. Ima još stvari koje ti život u Srbiji neminovno utuvi u glavu - „ćuti i ne talasaj", „gledaj svoja posla", „tako mu i treba kad se pravi pametan" ... To na književnom srpskom. Na narodnom je „ćuti i ne jedi govna", „šta te boli kurac", „ko ga jebe, ufurao se da je faca" ....

AleXandar Lambros

Naslušao sam se ovih dana mnogo o hrišćanskoj ljubavi. Nedeljama pre toga slušao sam mnogo o islamskom miru. Zašto pominjem ove dve stvari zajedno? Pa, obe su nekako mitske, hrišćanska ljubav i islamski mir, vekovima slušamo o tome. Kao o jednorogu, žar ptici, feniksu, dobrim vilama i anđeoskim silama (oh, naravno, niste valjda toliko naivni, nije to bucko rumenih obraščića s krilima i plavim kovrdžama kakve viđate na Rafaelovim platnima, to je čestica pozitivne energije, čista kvantna mehanika dakle) ... i što više saznajemo o prirodi sveta oko nas, to nas više teraju da se pravimo slepi, gluvi i ludi.

AleXandar Lambros

Vizantijska civilizacija je, kako je to odavno primećeno, istovremeno i jedna od najslavljenijih i jedna od najprezrenijih. Često optuživana za nazadnjaštvo, mračnjaštvo i besprizorni autokratizam na vizantijsku kulturnu baštinu gledalo se s karakterističnim evropskim prosvetiteljskim nipodaštavanjem. U francuskom jeziku se i danas pridev "vizantijski" koristi za svaku nerazumljivu, formalnu i jalovu raspravu. S druge strane, suočena s materijalnim ostacima vizantijske kulture (onim koji su uspeli da prežive bezmalo sistematsko osmanlijsko uništavanje), čija je neklasična (tačnije nenaturalistička) i apstraktna estetika tako privlačna duhu modernog posmatrača zamorenog brojnim neoklasicizmima, iznova skreće pažnju na svu raskoš i bogatstvo vizantijske umetnosti koja pak na najrečitiji način svedoči o kulturi koja ju je iznedrila.