AleXandar Lambros

Kada nešto zaista želite čitav kosmos se uroti da vam to i ostvari (Alhemičar, Paulo Koeljo). Što bi se reklo, simply as that.

Alhemičarski blog

gost autor: Pat Condell

prevod: AleXandar Lambros

Čitavu nedelju slušamo muslimane koji nam objašnjavaju kako mi na Zapadu moramo razumeti koliko je za njih prorok važan. Razumeli smo. I nije nas briga. U tome je suština. Ne zanima nas ni sada niti će nas ikada zanimati. Naviknite se na to. Savršeno nas ne zanimaju vaša osećanja. Naša su nam važnija i ona nam kažu da nam je prevrh glave vaše religije i zato oladite. I, ne postoji količina nasilja koja će to da promeni. Što više divljate i dernjate se to ćemo vas manje slušati. To će nas samo utvrditi u nameri da ne dozvolimo da nas maltretiraju ljudi čije vrednosti ne poštujemo jer ne postoji ni jedan razlog da ih poštujemo i, što je još važnije, niste u stanju da nam pružite takav jedan razlog. Ukratko, neće nam niko govoriti šta smemo a šta ne smemo da pričamo, ni sada ni ubuduće. Bez obzira na to koliko zastava spalili, koliko ambasada napali, sloboda govora će opstati i vi ćete je na kraju posisati i još će vam se i dopasti. 

AleXandar Lambros

Naslušao sam se ovih dana mnogo o hrišćanskoj ljubavi. Nedeljama pre toga slušao sam mnogo o islamskom miru. Zašto pominjem ove dve stvari zajedno? Pa, obe su nekako mitske, hrišćanska ljubav i islamski mir, vekovima slušamo o tome. Kao o jednorogu, žar ptici, feniksu, dobrim vilama i anđeoskim silama (oh, naravno, niste valjda toliko naivni, nije to bucko rumenih obraščića s krilima i plavim kovrdžama kakve viđate na Rafaelovim platnima, to je čestica pozitivne energije, čista kvantna mehanika dakle) ... i što više saznajemo o prirodi sveta oko nas, to nas više teraju da se pravimo slepi, gluvi i ludi.

AleXandar Lambros

Treba da rešavam pitanje papira u dogledno vreme. Tako da razmatram sve mogućnosti jer ovo „idi mi dođi mi" s belim šengenom ne može večito da traje a kako stvari stoje nije isključeno ni da šengen ponovo pocrni. Crni mi.

Naravno, pada mi na pamet i azil. Čujte, da se ne lažemo ... Novčana pomoć koju azilanti na zapadu dobijaju mnogo je veća od mesečne plate mnogih u Srbiji (i moje), ukoliko ste dovoljno srećni uopšte da je imate (jer stalno mi se naglašava da budem srećan s ovim kikirikijem jer neko nema ni to a i treba da znam da uvek ima ko ‘oće ako ja neću). Tako da, ne vidim zbog čega bi se neko pravdao i folirao i objašnjavao je li pravi ili lažni azilant. Azilant je, nego šta je s 200 ili 300 evra mesečno. Belo roblje, šta drugo?

AleXandar Lambros

 

AleXandar Lambros

 

Mesecima je prolaznicima centrom grada radoznalost budila čudnovata struktura tajanstveno prekrivena skelama i najlonom, koja je nikla na sred trga, u sred centra, preko puta velikog platoa ispred zgrade skupštine grada. I sam  se sumnjičavo podvirivao, nije mi delovalo obećavajuće, ali sam se tešio da će krajnji rezultat možda biti iznenađenje. I bio je. Spomenik gigantskoj lizalici je nešto najodvratnije što sam u životu video.

 

AleXandar Lambros

Pojam „dve Srbije" mada u poslednje dve decenije aktuelizovan do granica apsurdnog, što su često, praksa pokazuje, prirodne granice za većinu socio-kulturološko-političkih pojava u Srba, zapravo je dosta stariji i datira, kao i gotovo sve ostalo, iz Srednjeg veka. Tragovi koncepta „dve Srbije" mogu se pronaći još u samim počecima srpske državne samostalnosti kada su njeni prvi vladari u svojim političkim manevrima, a okruženi pretećim silama i sa Istoka i sa Zapada, pokušavali da ostvare dobre odnose s obe političke strane sveta. Sedere duabus selis,  koncept koji nije stran mnogim narodima, a posebno onim koji svaki rat započnu na pogrešnoj a završe na pobedničkoj strani, u Srba je sudbinski bio podvučen specifičnim geostrategijskim položajem. Drevno rimsko carstvo se, naime, raspuklo na pola po tektonsko civilizacijskoj liniji koja se, na nesreću, prostire po sred srpskih istorijskih zemalja.

 AleXandar Lambros

Jako me je potresla ova situacija oko Beka. Mislim, živeo sam u ubeđenju da iz ove zemlje odlaze samo nepristojno siromašni. I nepristojno pametni. Kad ono ... Kakva je to zemlja koju čak i nepristojno bogati napuštaju? Jer, s kintom je dobro valjda svuda. Posebno u Srbiji. Sve je jeftino, džabalesku takoreći. Poštenje, moral, kredibilitet, profesionalizam, talenat, znanje, entuzijazam, požrtvovanje, rodoljublje, integritet, pravda .... sve je ovo na neprestanoj rasprodaji jer zalihe nikako da se istroše i ponuda je uvek veća od potražnje. Skupi su samo hrana i garderoba. Nepristojno skupi. Al kad imaš kintu te stvari svejedno pazariš u Evropi koja je, ako je nemaš, mada kontinent na kome živiš, nepristojno daleko.

Alexandar Lambros

Izrael je svojevremeno sastavio listu država koje nikada nisu bile antisemitske. Najiskrenije se nadam da je ne apdejtuju. U tom odabranom društvu od jedva desetak država našla se i Srbija. I iskren da budem, povremene priče o antisemitizmu u Srbiji, koje su tu i tamo iskrsavale devedesetih i kasnije, držao sam za način na koji kojekakve NVO pravdaju budžetska sredstva. Znam, čuo sam za rušenja groblja i kukaste krstove ižvrljanje sprejom, ali nikad nisam bio načisto da to nije provokacija nekoga ko ima interesa da napravi problem. Prosto, nije mi dopiralo do mozga da bi neko ko je i sam bio žrtva genocida mogao da bude antisemita.