AleXandar Lambros

datum rođenja: 10.06.1922.
mesto rođenja: Grand Rapids, Minesota
pravo ime: Frances Ethel Gumm
znak: blizanci
datum smrti: 22.06.1969.

Judy Garland jedna je od najvećih gej ikona. Oduvek je imala veliki broj obožavalaca iz gej zajednice. Na dan njene sahrane, gej muškarci su se suprostavili policiji koja je upala u Stonewall Inn, gej bar u Grinič Vilidžu, događaj koji je pokrenuo pokret za gej prava. Od tada se Gay Pride parade po svetu održavaju svakog juna u znak sećanja na ovu pobunu. Mada je to što se sukob sa policijom dogodio istog dana kada je održana i sahrana Judy Garland najverovatnije čista slučajnost, njena smrt se često navodi kao jedan od ključnih događaja modernog gej pokreta. Zanimljivo je da se barem za dvojicu njenih muževa, kao i rođenog oca, zna da su imali homoseksualne sklonosti.

gost autor: Pat Condell

prevod: AleXandar Lambros

Nedavno sam dobio nekoliko imejlova od ljudi iz Saudijske Arabije koji su, izgleda, iskreno začuđeni zbog čega kritikujem njihovu zemlju. Zemlju koja, da se podsetimo, aktivno finansira širenje islamskog ekstremizma po Zapadu, kao otrovnu farbu, koja izvozi milione knjiga širom sveta koje decu uče suprematizmu, separatizmu i mržnji prema nemuslimanima, i koja donira desetine milione dolara godišnje školama u Pakistanu koje treniraju decu da postanu bombaši samoubice. Zemlju u kojoj žene imaju status negde između ljudskih bića i domaće stoke i u kojoj se nad ljudima sprovode smrtne kazne za stvari koje u civilizovanom svetu nisu čak ni prekršaji, zemlju u kojoj vladajuća klasa slobodno uživa u alkoholu, drogama i svakoj vrsti poroka koji možete da zamislite dok istovremeno sopstveni narod zatvara u društveni i psihološki zatvor za njihovo sopstveno moralno dobro. I onda se pitaju zašto?

AleXandar Lambros

Sećate li se Leticije Kasta? Jednom lepa. Francuzi su držali da njena lepota na alegoričan način može predstavljati lepotu čitave zemlje pa su je uzeli za svoju Marijanu. Za one koji ne znaju, Marijana je ženska alegorijska figura, koja je počela da se javlja negde u doba francuske revolucije kao simbol Slobode i Razuma, ali i Nacije i Otadžbine, građanskih vrednosti Republike. Njena bista često se nalazi u sudnicama, gradskim većnicama, njen profil nalazi se na pečatu zemlje, poštanskim markicama, francuskom evru baš kao nekada na francuskom franku, a jedna njena bronzana skulptura dominira trgom Naroda u Parizu. Zajedno sa čuvenim „galskim pevcem" predstavlja opšteprepoznatljiv simbol Francuske.

Običaj da se u portretima Marijane predstavljaju poznate, i naravno, obavezno lepe Francuskinje, uveden je 1969. godine. Prva poznata Marijana bila je Brižit Bardo. A zatim Mirej Matju, Katrin Denev, Ines de la Fresanž, Leticija Kasta i Evelin Tomas. Sve lepe, elegantne, profinjene, pomalo arogantne, baš kao i Francuska.

AleXandar Lambros

Sam koncept blasfemije je savršena ilustracija kukavičke nezrelosti religijskog uma i ispraznosti same religije. Da religija sadrži bilo kakvu istinu mogla bi biti vređana, ismejavana čak i oskrnavljena bez da bude umanjena na bilo koji način. Njena istina uspela bi da isijava kroz sve ovo - neizbledela, neoštećena, postiđujući one koji je zloupotrebljavaju. Ali, to nije slučaj. Religija je bodljikava. Netolerantna. Ultradefanzivna upravo zbog toga što je lomljiva i krhka. Čvrsta je koliko i pena od belanaca. Imala je hiljade godina na raspolaganju da odbrani svoju stvar a sve što je uspela jeste da istupi sa sofizmom, nasiljem i moralom kog bi se postidela i zvečarka. I ne postoji količina klerikalne trtljavine i koještarija koje i dalje mogu da zamaskiraju jednostavnu ogoljenu činjenicu da u religiji nema ničega.

Verovatno najobožavanija (i najanaliziranija) ikona pop kulture dvadesetog veka Monroe i dalje ostaje sočna enigma uprkos mnogim knjigama i filmskim dokumentarcima koji su secirali svaki delić njenog života i karijere.

Neverovatno nesigurna lepotica jednom prilikom je priznala - Oduvek sam znala da sam niko i ništa i da je jedini način za mene da budem neko taj da budem neko drugi. Izabrala je da bude filmska zvezda. Međutim, kasnije je otkrila da je biti filmska zvezda mnogo manje zabavno nego maštati da to postaneš. Pošto je stekla status velike zvezde shvatila je da je slava komplikovana stvar - Nevolja je u tome što seks simbol postaje stvar. Jednostavno mrzim da budem stvar. Ali ako već treba da budem simbol nečega radije ću da budem simbol seksa nego nečeg drugog.

gost autor: Aleksej Kišjuhas

Malo podsećanje: pet mladića i jedna devojka uhapšeni su 4. septembra 2009. godine, pod sumnjom da su nekoliko dana ranije ogaravili zid grčke ambasade pivskom flašom u kojoj je bio benzin (ukupna šteta: 18 evra). Bilo je očigledno da počinioci nisu imali nameru da izazovu ljudske žrtve, niti veću štetu, a i sama ambasada je javno rekla da je u pitanju minorni incident. Međutim, „beogradska šestorka" je u (više puta produžavanom) pritvoru u Centralnom zatvoru provela šest meseci, pod optužbom za međunarodni terorizam, što je delo koje se u Krivičnom zakonu Republike Srbije svrstava uz genocid, ratni zločin i agresivni rat.

AleXandar Lambros

Kada zvezde za vreme ceremonije ustanu da prime ili dodele nagradu ili odu do toaleta, tim od 128 "sedača" spreman je da popuni upražnjena sedišta do njihovog povratka. Ovo se radi zbog toga da TV kamere ne uhvate upražnjena mesta. "Sedači" su dobrovoljci koji se prethodno obavezuju da od zvezda neće tražiti autograme niti sa njima zapodenuti razgovor.

gost autor: Patrick Condell

prevod: AleXandar Lambros

Priče o jadnim potlačenim muslimanima kao žrtvama islamofobije dovoljne su da vam nateraju suze na oči. Suze smeha, naravno. Od ovog besprimerenog bezobrazluka. Islamofobija nije ništa stvarnija od nacifobije. Postoje vrlo dobri razlozi da se bude svestan obe ove ideologije, a ti razlozi su istovetni. Daleko od toga da su ugnjetavana manjina, dokazi govore u prilog tome da su muslimani izuzetno agresivna manjina a kad su većina brzinski postaju entuzijastični ugnjetavači koje vodi sumanuta iluzija nekakve supremacije pod božanskim pokroviteljstvom, što bi već samo po sebi bilo uvredljivo da u pitanju nije bolesni vic. Jer, iskreno, islam je kompetentan da vlada svetom koliko i Majk Tajson da upravlja NASA-om. 

U SAD pedesete su bile godine konformizma, stereotipa i kontradiktornosti - posebno kada je seksualnost u pitanju. Seks je svima bio na pameti ali se o njemu nije otvoreno razgovaralo u finom društvu. Žene su slavljene zbog svog seksipila ali se od njih očekivalo da se njime ne razmeću. Muškarci su sebe smatrali gospodarima seksualne igre i očekivali su da im se žene bespogovorno povinuju. Bujnih oblina Jayne istovremeno je bila i proizvod i buntovnik ove ere dihotomija i licemerstva.

AleXandar Lambros

Od pominjanja u jednom tapu-defteru smederevskog sandžaka iz 1565., u kome se Kragujevac pominje pod imenom Karagovindža, proteklo je, evo, ravno 444 godine. Treba biti pošten i reći da istorija nije mazila ovu zemlju i njene stanovnike, pa tako ni grad koji je ponikao u njenom brdovitom središtu, a kome je zapalo da joj bude prestonica u ona herojska vremena otimanja iz ugušiteljskog osmanlijskog stiska i bacanja u naručje Evropi.

Ali treba biti i samokritičan i priznati da nit se otesmo nit se bacismo, te da nam neblagonaklona istorija zaista ne može biti večiti alibi za sve naše promašaje. Ono o čemu želim da napišem koji redak ne odnosi se ni na šta krupno i značajno u onom istorijskom smislu. I složiću se s vama da ovaj grad ima i preča posla i većih problema. Verujem, međutim, da je simptomatično i ilustrativno za ovdašnji mentalitet koji karakteriše upadljivo nezanimanje, ako ne i prezir, prema pitanjima estetske prirode. O čemu se radi? Kragujevac ni posle 444 godine još uvek nema a, kako stvari stoje, neće ga ni imati, onaj urbani duh i izgrađen vizuelni identitet kakav biste očekivali ne samo od jedne evropske varoši pristojne veličine, već i jedne bivše prestonice s bogatom istorijom. Ukratko, ako ćemo da sudimo po koricama, još uvek je Karagovindža.