B92 Blog

Alexandar Lambros

Bože mili, čuda velikoga,
kad se šćaše po zemlji Srbiji,
po Srbiji zemlji da prevrne
i da Zveri postane sudija.
Tu ministri nisu radi kavzi,
nit su radi pederi izjelice al' je rada navijačka raja
koja sexa gledati ne može
ni trpeti evropskog zuluma,
i radi su božji ugodnici...

 

AleXandar Lambros

Na moju adresu pre oko sat i po, od Liz Rosenberg, Madonninog PRa, stigao je mail sledeće sadržine:

AleXandar Lambros

Nije mi običaj da bistrim dnevno-političke teme. Prosto, nema se šta reći. Muk je jedini mogući komentar. Hiperinflacija besmisla učinila je da svaka reakcija bude tek samo tužan jauk ugnjetenih koji zamire i pre nego se otme. Lišen svake oštrice i težine i mogućnosti bilo kakve relevantnosti, može da posvedoči samo o bezizlaznosti situacije. Ne pomaže ni ležanje po prugama, ni samosakaćenje, ni to što su Srbi sami sebe osudili na kolektivno samoubistvo odlukom da se više ne razmnožavaju. Kapsulirajte se u sopstveni svet, to je sve što možete da uradite, ovde je očajanje metastaziralo toliko da sve vonja na trulež i smrt. Kao i reke nam po kojima se belasaju prevrnuta telesa crknute ribe a priobalna flora se guši u nanosima plastike i smeća.

Ne čudi što je domaća javnost bila razočarana time što je Madonna odmah nakon nastupa odletela nazad za Budimpeštu. Njeni snimci s ulica (poput onih iz Sankt Peterburga, Atine i Jerusalima) gradova u kojima gostuje, s pravom se računaju u dodatni PR po istoj ceni.
A šlag na tortu je susret s nekim iz redova domaće političke elite. I dok mi je zaista krivo što sajber univerzumom ne možemo da mašemo ni jednim snimkom Madonne koja s kalemegdanskog platoa, ispod Pobednika, posmatra Ušće, stvarno ne mogu, kao ni koncert u Islamabadu, da zamislim s kim bi se od domaćih političara to mogla da odluči da sastane. Ako već činjenica da Robert de Niro sedi u loži Đokovićevih na US Openu ima neku težinu, kako li bi tek odjeknuo njen susret s nekim od srpskih političara? Slutim da bi imao težinu argumenta u prilog protiv nezavisnosti Kosova.

AleXandar Lambros

 

Mesecima je prolaznicima centrom grada radoznalost budila čudnovata struktura tajanstveno prekrivena skelama i najlonom, koja je nikla na sred trga, u sred centra, preko puta velikog platoa ispred zgrade skupštine grada. I sam  se sumnjičavo podvirivao, nije mi delovalo obećavajuće, ali sam se tešio da će krajnji rezultat možda biti iznenađenje. I bio je. Spomenik gigantskoj lizalici je nešto najodvratnije što sam u životu video.

 

AleXandar Lambros

Stajem ispred bine, ljudi dotrčavaju. Nekoliko trenutaka neverice i zurenja. A onda cika i vriska, deremo se ko magarci. Što jače drekneš to veće šanse da će da skrene pogled u tvom pravcu. A eye contact s njom je neprocenjiv. Za sve ostalo tu je master card.
Deluje stidljivo. Ne zezam se.
U trenerci je i kačketu i bez trunke šminke. Atmosfera je intimna. Kao da nas je pozvala na privatnu žurku i rekla - "ej, ajd da vidite šta sam spremila za turneju, pa mi recite kako vam se sviđa".
Kako nam se sviđa?! Ma je l' nas to zajebavaš?! Što se nas tiče možeš i da prdiš na sceni, siguran sam da bi provalili značenje i da bih posle i blog o tome napisao.
Šta ti je harizma. 

 

AleXandar Lambros

 

Osma Madonnina turneja, (sedma svetska), pod nazivom "Sticky and Sweet", oborila je mnoge rekorde već na polovini svog međukontinentalnog pohoda. Turneja je započela krajem avgusta prošle godine, a završiće se početkom septembra ove. Već prošlogodišnji, prvi deo turneje, oborio je rekord zarade solo umetnika koji je opet držala Madona sa svojom prethodnom, "Confessions" turnejom. Samo u 2008. "Sticky and Sweet" koncertna turneja zaradila je preko 280 miliona dolara.

Kao i njene ranije turneje i ova je podeljena na četiri čina. Koncert otvara "Pimp" čin, svojevrsni omaž art dekou dvadesetih godina prošlog veka. Madona se na scenu, nakon uvodne 3D video animacije na ogromnim ekranima, pojavljuje na prestolu sa sedištem u obliku velikog slova "M", obučena u Živanšijevu kreaciju. Vrhunac ovog prvog dela koncerta predstavlja legendarni "Vogue" u novom muzičkom aranžmanu, izmiksovan sa taktovima "4 Minutes", a u koreografiji Jamie Kinga koja ostavlja bez daha.
Sledeći, "Old School" čin, predstavlja podsećanje na njene njujorške klupske početke osamdesetih godina prošlog veka, uz nekoliko njenih najraniih hitova.
Trećim, "Gypsy" činom, dominiraju latino ritmovi, od kojih "La Isla Bonita", u pratnji ciganskog orkestra iz Ukrajine i izmešan sa nekim tradicinalnim ciganskim pesmama, jedan od najvećih hitova njene karijere, predstavlja vrhunac ovog dela koncerta. U ovom delu peva i baladu "You Must Love Me" iz mjuzikla "Evita" koji je kompozitoru 1996. godine doneo Oskara za najbolju filmsku muziku.
Šou se završava "Rave" činom koji predstavlja mešavinu dalekoistočnih uticaja, energijom nabijene elektronike i koreografija na granici sportske gimnastike.

AleXandar Lambros

Nakon što je karijeru izgradila baveći se pitanjima seksualnosti, verskog simbolizma, duhovnosti i feminizma, bilo je samo pitanje vremena kada će političnost njenih video ostvarenja i nastupa preći i na teren politike u užem smislu."Raskid" s američkim vrednostima možda je bio naznačen već u njenoj odluci da se po venčanju sa Gaj Ričijem iz Njujorka preseli u London. Odluku da se povinuje suprugovoj želji da žive u Londonu između ostalog obrazložila je i željom da joj deca jednog dana dobiju "kvalitetno evropsko obrazovanje. Američki obrazovni sistem je očajan. U američkim školama književni klasici se ne izučavaju i ne šire se horizonti".

Zatim je, nakon septembarskih napada na Ameriku, histeričnim i samoopsednutim zemljacima pokušala da objasni kako je terorizam posledica njihovog "očajno niskog kolektivnog stanja svesti. Ne znači da ne saosećam sa žrtvama. Ali, uopšte se ne radi o tome biti žrtva i zapomagati - "Mi smo napadnuti, ah, ti grozni, zli ljudi" - već sagledati veću sliku i razumeti da smo sami odgovorni za zlo koje nam se dešava".

AleXandar Lambros

"Verujem u ličnu i globalnu karmu i mislim da je bilo samo pitanje vremena, pošto je većina ljudi toliko negativna, kad će se pojaviti neko poput bin Ladena. Zlodela oko nas u suštini su naša odgovornost. Mi smo ih stvorili i omogućili zahvaljujući našem egomanijakalnom mentalitetu. Jedna od stvari kojima nas kabala uči jeste moć reči i negativna energija ogovaranja. Da zaista verujemo da svako klevetanje nekoga predstavlja malo ubistvo, nikada više to ne bi uradili. A upravo to vam je američki život. To su naši mediji. Zar nije važno ustati protiv toga? Ukratko, ako želite da menjate svet, menjajte sebe."