B92 Blog

U astronomiji satelit je malo telo koje kruži oko većeg i tako ga prati na njegovom putu oko zvezde. U Sunčevom sistemu ih ima više od 160. Ne zna se tačan broj jer nisu svi otkriveni. To su prirodni sateliti, a nas interesuju veštački. Prvi veštački satelit bila je metalna kugla veličine lopte za košarku. Imao je u prečniku 58 cm, bio je težak 83,6 kilograma, a zvao se Sputnjik 1. Lanisrao ga je 1957. SSSR i izazvao paniku u SAD. Ovo "sputnjik" na našem jeziku znači "satelit". Rusi nikad nisu bili kreativni u davanju imena svojim letelicama.

Do danas je u orbitu oko naše planete postavljeno više od 10 000 satelita. Većina ih je, nakon istrošenog radnog veka, uništena. Neki ipa

Od kampova ja volim jedino astronomske i to one koji se organizuju na Fruškoj gori, u malom naselju Letenka. To naselje je podignuta sedamdesetih godina prošlog veka za potrebe savezne omladinske radne akcije. Ako ste rođeni kasnije od tog doba onda ne shvatate o čemu uopšte pričam, a ne može vam se ni objasniti - toliko je to danas nerazumljivo (za mlađe ipak da napomenem: ne, radne akcije nisu bile nikakva kazna). E, posle kada su radne akcije postale sasvim besmislene Letenka je postala škola u prirodi, a zatim i vrlo dobro mesto za treniranje sportista. A od 2001. postala je odlično mesto i za astronomske kampove. U redu, nije to baš Mauna Kea jer Novi Sad šljašti i osvetljava nebo, ali priroda je divna. Šuma ujutro odjekuje od pesme ptica, vilini konjici lepršaju na sve strane, poljana je krasna, puna teleskopa, a kamperi se teturaju od sreće što na pravom mest

Eksplozija se dogodila 30. juna ujutro, između sedam i osam časova. Zahvatila je prostrano područje od 2150 kvadratnih kilometara i procene govore da je iščupala, oborila i spalila 80 miliona stabala tunguskih šuma. Osetila se širom Evrope i Azije. U Londonu su nakon eksplozije instrumenti zabeležili naglu promenu vazdušnog pritiska, a na sasvim drugom kraju sveta, velike američke astronomske opservatorije, Smithsonian Astrophysical Observatory i M

Mars Express

Već prvi pokušaj da se dosegne Mars završio se na samom početku. Bio je to sovjetski Marsnik 1. Poleteo je 10. oktobra 1960, dostigao visinu od 120 kilometara i onda se vratio nazad na planetu u glamuroznom sjaju plamena. Četiri dana kasnije poleteo je Marsnik 2, ali i on se vratio na Zemlju. Sputnjik 22 je poleteo 24. oktobra 1962. i

Mars

Dakle, zašto istražujemo Mars?

Mars  je prosto stvoren za istraživanje. Da njega nema istorija astronomije bi bila pomalo dosadna i svakako osakaćena, a zakoni kretanja planeta bi bili otkriveni mnogo godina kasnije. Mars nam dođe kao poručen. Blizu je, čvrst je, ima sjajnu atmosferu: ni preretku, ni pregustu, a opet dovoljno različitu od naše da imamo šta da istražujemo. Reljef mu je bogat i maštovit, ima godišnja doba, a njegov dan je samo malo duži od našeg, zemaljskog. Za Mars se interesuju p

Zgrada Kolarčeve zadužbine

Sredinom oktobra Kolarčeva zadužbina u Beogradu je organizovala okrugli sto na temu "Društvo znanja - popularizacija kulture, nauke i umetnosti". Sto je bio zakazan za 19. oktobar, tačno na dan kada je pre 75 godina u istom zdanju bilo održano prvo predavanje.

Okupilo se nešto preko 20 izlagača, različitih zvanja i zanimanja, od filozofa, fizičara, sociologa, preko biologa, geologa

TESLA ili...

Lunarni modul

Na projektu osvajanja Meseca radilo je 400 hiljada američkih radnika raznih profesija, angažovano je 20 hiljada američkih privrednih organizacija i univerziteta i sve je to američke građane koštalo 24 milijarde dolara. Ipak, "mali korak" na Mesecu nije samo amer

Pogledajte dobro ovu fotografiju. Ona je dražesan spoj lepote i užasa. Imam nekoliko prijatelja među slikarima i svaki od njih je ostao zadivljen pred ovim prizorom. Svakog je opčinila maštovitost formi detalja i suptilnost valera prefinjenih boja. Na fotografiji vidimo vrhunsko umetničko delo prirode.

Ali u stvarnosti slika prikazuje zaleđeni trenutak užasa koji vlada u ovom surovom području daleke magline Karina. Maglina je poprište burnih, često i dramatičnih događaja stravične snage. U njoj divljaju snažni vetrovi, a mlade tek rođene džinovske plave zvezde bujicom ultraljubičastih zraka prže okolinu i razaraju poslednje ostatke oblaka gasa i prašine od kojih su i same nastale. U maglini se nalaze ogromni oblaci tamne i sjajne međuzvezdane materije, zatim gigantski tornjevi hladnog vodonika prožet