U petnaestom i šesnaestom veku znanje o Zemlji je počelo naglo da se umnožava. Mornari su oplovili svet, otkrili nove kontinente, nove narode i rase ljudi, neobične životinje i biljke. Ispostavilo se da je Zemlja mnogo živopisnija nego što je to do tada iko pretpostavljao.

I sve je to lepo, samo, što je znanje o Zemlji bilo veće to je više nedostajao odgovor na pitanje koliko je ona stara. Traganje za tim odgovorom trajalo je nekoliko vekova i kako je vreme prolazilo tako je pitanje starosti Zemlje sve više iritiralo naučnike, jer ni jedan od ponuđenih odgovora nije bio dovoljno pouzdan i ubedljiv. A odgovora je bilo.

Traganje za odgovorom

O Šangaju postoje mnoge zablude. Puno ljudi, naročito oni izvan Novog Sada, misli da se Šangaj nalazi negde u Kini. Zabluda! Svaki stari Novosađanin zna da je Šangaj u Novom Sadu. To je malo naselje od nekih 1800 ili 1900 stanovnika, preko kanala, kod rafinerije. Druga zabluda tiče se udaljenosti. Većina ljudi misli da je Šangaj daleko. Ni to nije tačno. Sa železničke stanice, odakle kreću mnogi gradski autobusi, pre ćete stići do Šangaja nego do Limana. Šangaj je mnogo bliže nego što se čini. Zabluda je i to da je Šangaj romsko naselje. Roma u Šangaju ima jedva petina, a najbrojniji su Srbi. Zabluda je i da je Šangaj vrlo neuređeno i zapušteno mesto. Ni to nije tačno jer je Šangaj jednako zapušten kao i svako drugo novosadsko naselje. Sem toga, Šangaj ima skoro sve. Ima školu, ambulantu, apoteku, poštu, crkvu, kafanu, piceriju, pekaru, nekoliko prodavnica i mesnu zajednicu. E u toj mesnoj zajednici sam radio dve nedelje pre nekoliko godina i tako, koliko je bilo moguće u tom periodu, upoznao ovo naselje. Na osnovu toga i mogu da tvrdim: Šangaj je sasvim isti kao i svaka druga mesna zajednica grada. Razlike postoje samo u nijansama.

Ulica za sedenje

Zamislimo da, uprkos zakonima fizike, Sunce najednom nestane. O tom besmislenom događaju po Internetu kruži više članaka, a ovo je njihov grubi presek.

Leto je, podne, nebo vedro, Sunce upeklo. Životinje leže u hladu, drveće opustilo grane, ptice se zavukle u krošnje. Asfalt se topi. I onda odjednom Sunce nestane. Informacija o tom kolosalnom događaju do nas bi putovala brzinom svetla: 8,5 svetlosnih minuta koliko ima od Sunca do Zemlje. Prevedeno u kilometre to je 150 miliona.

Pre 20 godina, 24. aprila 1990, spejs šatlom Discovery lansiran je i postavljen u gotovo kružnu orbitu oko Zemlje, na prosečnoj visini od oko 600 kilometara, Svemirski teleskop Habl (Hubble Space Telescope, HST, popularno zvan jednostavno: Habl). Taj teleskop spada u najdragocenije instrumente koje je iznedrila ljudska civilizacija. Doprinos Habla razvoju nauke i proširenju našeg znanja u brojnim oblastima nauke je nemerljiv.

U literaturi se mogu naći sledeći nazivi za ovo čudesno jelo: pihtije, piktije i pitije. Što se Rečnika srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske tiče, sva tri naziva su ravnopravna i mogu se koristiti, a da se ne vređa književni jezik.

Priča o atomu i njegovim česticama

Grci

Pitanje, od čega je napravljeno sve ovo što vidimo, pipamo itd... provlači se kroz istoriju i muči naučnike i filozofe stolećima. Zapravo već 2600 godina, jer ga je postavio još Tales iz Mileta koji je živeo u VI veku pre nove ere. Milet je bio grčki grad na obali Male Azije koji je ljudskoj civilizaciji podario prve filozofe i naučnike, a Tales je opet bio prvi među tim prvim filozofima i naučnicima. A bio je i prvi koji se ozbiljno zamislio nad pitanjem od čega je svet sastavljen, prvi koji je dao naučan odgovor na to pitanje i prvi koji je dao pogrešan odgovor. A njegov odgovor je bio - voda. Kamenje, drveće, konji, sve je to zapravo voda, govorio je Tales.

Danas taj odgovor izaziva naš blagi podsmeh, ali u suštini to nije bio tako loš odgovor, pogotovo kad se u obzir uzme činjenica da je u Talesovo vreme poznavanje prirode bilo sasvim oskudno i uglavnom pogrešno, i da se nauka tek čupala iz mitova, magije i religije. Sem toga, mi ni danas, 2600 godina kasnije, sa mnogo većim znanjem i razumevanjem prirode i zakona koji njom upravljaju, još nemamo potpun odgovor na to pitanje, pa je ono i dalje misterija.

Kao i skoro sve druge velike ideje tako i manipulisanje sa računanjem vremena u pojedinim periodima godine izmišljeno je još u antičko doba. Tokom leta neke države starog veka su jednostavno produžavale trajanje časa. Rimljani su imali i poseban vodeni časovnik sa različitim skalama za različite mesece tokom godina.

Antički vodeni časovnik koji je omogućavao različitu dužinu trajanja časa u različitim

Nigde razvoj fotografije nije toliko upadljiv kao u astrofotografiji. Od bledunjavih, mutnih flekica iz 19. veka stigli smo dovde:

Ovo nije snimak Svemirskog teleskopa Habl, ako ste tako pomislili. Fotografiju je napravio Matija Pozojević iz Zagreba (http://www.hrastro.com/).

Zemlja. Ponekad se bolje vidi iz daljine.

Iz daljine gledano ljudi žive lepo. Oni se razvijaju i razmnožavaju. Menjaju uslove svog života, pa i same sebe. I svakim danom ih je sve više. Možda će destruktivnost jednog dana nadjačati čovekovu kreativnost, ali za sada nam dobro ide.