Нема ништа важно да се каже, него ми фали блог који може да прима различите нове и старе информације, увиде, недоумице, идеја -- а све у вези са овом погибељи која нас је задесила. Мислим, не брините се, бићемо ми ОК, али је питање колико ће ствар трајати -- ја сам оптимистички мислио да ћемо за 4-6 недеља изаћи из проблема, но више нисам
ЉУДИ
На фотографији је, каже Ирене Еклер, њен отац Аугуст Ландмесер.
Reagujući na moj ovde objavljen prikaz knjige Krste Popovskog „Ina", i delom ga osporavajući, pisac Vladimir Kecmanović oglasio se u Politici u utorak 21. marta tekstom Kritika srpskih kritičara. Zahvaljujući ljubaznosti Politikinih urednika dobio sam i Kecmanovićev tekst ali i priliku da na njega na istom mestu odgovorim 23. marta, i to prilogom Kritika
123
Gost autor: Out of Beirut
Једног лепог децембарског дана пре пар месеци, изашао сам у шетњу са новим фајлом на мојем mp3 плејеру. То је био говор неког човека, прилично насумично одабран...
Једног лепог јулског дана пре три године, млађани професор кинеских студија на Харварду је прешао Пацифик
Размишљао сам да напишем текст с насловом А да пробамо мало другачије?, који би, отприлике, говорио да је већ време да променимо неке ствари које већ годинама бесплодно у држави гурамо: форсирамо и милујемо стране инвеститоре, а то не даје ефекта, и даље смо најгори по платама и укупном БДП расту, ма шта наш преседник-премијер-патријарх
Пре неку ноћ нисам могао да заспим: несаница. Кажу да она подстиче креативност. Ја о томе не знам ништа. Никад ми се није десило да због несанице напишем нешто ваљано. Вероватно зато што то писање није било писање мојом вољом, већ писање - несаницом. Неважно. Ако не умем да пишем с несаницом, умем да преписујем.