2009-01-22 21:18:32

Pouke jedne večere

Predrag Brajovic RSS / 22.01.2009. u 22:18

 

LazarKostic.jpg

     У свом есеју о Лази Костићу Милан Кашанин написао је и следећу реченицу: „Кнез Никола је волео људе, али мале.” Ова Кашанинова иронија најбоље разјашњава однос црногорског владара према свом тадашњем намештенику, данас изузетно цењеном српском песнику деветнаестог века. Наиме, творац вероватно најславније песме у нашој књижевности, Santa Maria della Salute, неко се време задржао на „двору” књаза Николе, као уредник службеног црногорског листа. Тај најмање плодни период у животу Лазе Костића протекао је мимо његових очекивања; моравши да се из разноразних разлога скрајне из Србије, овај песник поверовао је да ће ваљано ухлебљење и песнички плодотворну доколицу пронаћи у легендом опточеним црногорским брдима. На жалост, тамо су га дочекале беспрекидне цетињске кише и кнежево мушичаво властољубље. А тај његов судруг по перу, књаз Никола, није био спреман да признајући Лазину књижевну величину унеколико својој и науди.

 
2009-02-21 00:15:52

Putovanje u Beligrad

Predrag Brajovic RSS / 21.02.2009. u 01:15

      


Y3f4vne.jpg     Да је у Другом светском рату Немачки рајх однео победу, данас би се престони град Србије можда звао Prinz-Eugenstadt, како су неки предлагали, имајући на уму највећег војсковођу једног доба - принца Евгенија Савојског. Ратујући с краја XVII и почетком XVIII века за рачун хабсбуршке монархије, овај тада један од најмоћнијих људи Европе у лето 1717. године обрео се са својом војском под зидинама турског Београда, а у вече 15. августа, пред одсудни напад, наредио да се војницима подели обилно следовање вина и ракије, због којих храброст постаје већа а страх мањи, док победа изгледа извеснија. Били припити или не, Евгенијеви војници већ су сутрадан до поднева однели победу, а турска посада и њој у помоћ пристигла велика војска наредних недеља повлачили су се према Нишу. Све до 1739. Београд је био под влашћу Карла VI, најмоћнијег владара разних земаља и крајева, али такође и Србије, коју су тада службено називали и краљевством (Königreich Serb/w/ien).

 
2020-03-16 18:08:06
Biz

Bogataši

Predrag Brajovic RSS / 16.03.2020. u 19:08

 

Знате ли ко су били најбогатији људи у Србији пре Другог Светског Рата? Не знате?

Не, то није тачно. Знате их, али их не памтите као богаташе. Ево њихових имена: Сима Игуманов, Миша Анастасијевић, Никола Спасић, Илија Коларац, Лука Ћеловић, Влајко Каленић. Памтимо их као задужбинаре и добротворе.

 
2009-11-17 00:13:06
Literatura

Zid ili Oblici metafore*

Predrag Brajovic RSS / 17.11.2009. u 01:13


KineskiZid-1.gif

     Император који је изградио Велики кинески зид, Ћин Ши Хуанг, остао је упамћен, како нас подсећају енциклопедије и Борхес, и као онај који је спалио готово све књиге настале пре њега. Намена највећег бедема на свету била је једноставна - да спречи препаде номадских племена са севера, док је у пепелу књига требало да нестане претходна историја. Овом последњем хтењу радо су се приклањали многи владари широм света, а Велики кинески зид, никад до краја остварена чежња о граници непрелазној за номаде, варваре или туђе војске, доцније се појављивао у разним обличјима. Неких три стотине година касније, на тлу данашње Британије, настао је Хадријанов зид, грађевина која је означавала досег римског царства и била препрека ратоборним шкотским племенима. Граница коју је он исцртао и данас је видљива.
 
2017-05-25 21:36:05
Društvo

Demosten

Predrag Brajovic RSS / 25.05.2017. u 22:36

     Размишљао сам да напишем текст с насловом А да пробамо мало другачије?, који би, отприлике, говорио да је већ време да променимо неке ствари које већ годинама бесплодно у држави гурамо: форсирамо и милујемо стране инвеститоре, а то не даје ефекта, и даље смо најгори по платама и укупном БДП расту, ма шта наш преседник-премијер-патријарх

 

gost autor: Out of Beirut

 

Предавње које је у својој првој половини било занимљиво, у другом делу се наставило мета-коментарима, уз понављања истих поенти. Ја сам с инстинктом вука зарио церебралне зубе у говор да извучем све што се може извући.

 
2010-02-26 17:06:50
Literatura

Hildina nova haljina

Predrag Brajovic RSS / 26.02.2010. u 18:06

 

micapopovicslike3.jpg   Призор који следи данашњим младићима и девојкама тешко је замислити: осам стотина хиљада партизанских војника раштркано је по земљи која се зове Југославија. Пред њима узмичу немачке, усташке и четничке јединице, највише у правцу Загреба. Колоне сутрашњих победника често без престанка за њима марширају, правећи кратку паузу, колико да се попуши цигарета. Они срећнији борци смештени су као посада у преузетим насељима, и пред слободан излазак у град међусобно позајмљују бољу војну опрему. Сви ревносни војници света деле истоветну илузију: да су у униформи лепши. Неће је још дуго носити, јер последња је година Другог светског рата.
     Будућим генерацијама ове слике изгледаће попут фантастичних приповести из земље која никада није постојала.

 
2012-09-21 20:03:09
Literatura

Dilber

Predrag Brajovic RSS / 21.09.2012. u 21:03

     Реченица у коју је стала читава једна судбина звучи као из античких драма: „Свети ми се сада систем који сам и сâм изграђивао."

 
2017-04-16 19:56:43
Budućnost

Dog eat dog Serbia

Predrag Brajovic RSS / 16.04.2017. u 20:56

     Европска коалиција за живот у заједници (ECCL) је организација која има за циљ социјалну инклузију људи са различитим интелектуалним потешкоћама, и махом се бави особама са Дауновим синдромом и аутизмом. "Живот у заједници" подразумева живот тих особа као живот равноправних грађана, који

 
2013-09-18 12:33:40
Literatura| Politika

Pismo

Predrag Brajovic RSS / 18.09.2013. u 13:33

     Када је далеке 1832. године Вук Караџић написао своје најпознатије писмо кнезу Mилошу, знаменити српски писац оног доба није могао знати да ће оно обележити не само историју његовог времена већ и многе године које су после њега уследиле. Склоњен у Земун, Вук је писмо стварао у трену када би, како каже, најрадије „бежао

 

Predrag Brajovic

Predrag Brajovic
Datum rоđenja:  - Pol:  - Član od:  23.07.2007 VIP izbora:  119 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva